„Судијама и тужиоцима Влада је давала станове и кредите супротно Закону о одржавању стамбених зграда, а Национални савјет за борбу против корупције на високом нивоу је прикупио информације о подјели око 25 милиона еура кредита за око 175 функционера и 405 државних службеника и намјештеника", саопштено на прес конференцији Националног савјета за борбу против корупције на високом нивоу која је организована поводом додјеле станова и кредита јавним функционерима.

Руководитељка стручног тима Националног савјета за борбу против корупције на високом нивоу, Вања Ћаловић Марковић, казала је да су податке прикупили од Генералног секретаријата Владе, Заштитника имовинско-правних односа државе и Нотара (51 одговорило, осам није), док су додатни извори били Нотарска комора, Судови, Управа за имовину, Катастар, Пореска управа, Министарство финансија и Државни архив.

„До сад смо скупили информације о подјели око 25 милиона еура кредита, око 20 хиљада квадрата стамбеног простора у периоду последњих десетак година и 4,6 милиона еура кредита у последње три године. Ријеч је о 580 лица, која су добила станове или кредите, од тога је намање 175 функционера и 405 државних службеника и намјештеника“, истакла је Ћаловић Марковић.

Појаснила је да се додјела кредита и станова врши у складу са Одлуком о начину и критеријумима за рјешавање стамбених потреба функционера, која је предвидјела критеријуме за рјешавање стамбених потреба функционера.

„Рјешавање стамбених потреба функционера се врши по следећим критеријумима: значај послова и постојећа стамбена ситуација. Чланом 30 Одлуке прописано је да Комисија, уз сагласност Владе, може рјешавати стамбене потребе појединих функционера без оглашавања. Готово никад или никад није било огласа за подјелу станова функционерима“, истакла је Ћаловић Марковић.

Она је казала да се од марта 2016. године уводи члан 30а, наводећи да се све одлуке које се доносе након тог датума заснивају на том члану због тога што се њиме укидају сви други критеријуми и одлуке.

„Тим чланом се каже да се стан или кредит може добити особа која у обављању послова од посебног интереса за државу остварује изузетне резултате и квалитет рада. Ова Одлука се заснива на члановима Закона о одржавању стамбених зграда. У том закону је експлицитно наведено да се поступак, начин и критеријуми за рјешавање стамбених потреба судија, државних тужилаца и судија Уставног суда Црне Горе, утврђују актом Судског савјета, Тужилачког савјета и Уставног суда Црне Горе“, појаснила је Ћаловић Марковић.

Она је представила карактеристичне случајеве функционера који су добили станове и кредите. Међу њима су Весна Меденица, Блажо Јованић, Бранка Лакочевић, Драгољуб Драшковић, Десанка Лопичић, Мевлида Муратовић, Саша Чеђеновић, Веселин Вучковић, Лидија Вукчевић, Бранислав Мићуновић, Дамир Шеховић и Зоран Пажин.

„Национални савјет за борбу против корупције на високом нивоу је утврдио да је Влада давала судијама, тужиоцима и судијама Уставног суда станове и кредите супротно Закону о одржавању стамбених зграда и то је оно што се најчешће користило. Кључни људи у правосуђу су учествовали и имали корист од кршења Закона“, рекла је Ћаловић Марковић.

Она је указала да су многим функционерима дијељени станови и кредити супротно критеријумима из Одлуке Владе, а да су наводне тржишне цијене станова биле знатно испод реалних, „док су цијене станова које су функционери мијењали биле пренадуване“.

„Препоручујемо Савјету и Влади да ангажујемо правне стручњаке да утврде како вратити новац у буџет“, истакла је Ћаловић Марковић.

Указала је да је након пада власти, у септембру 2020, Влада у техничком мандату донијела одлуку о подјели још 119 државних станова.

Ћаловић Марковић је поручила да ће наставити да прикупљају податке, које ће постепено објављивати јавности.

Потпредсједник Владе Црне Горе др Дритан Абазовић, казао је да када је ријеч о становима, није против да држава има социјалну и хуману компоненту и да људима који су заиста у потреби додијели или да стан на коришћење.

„Међутим, ово што нам је показала госпођа Ћаловић Марковић је класична корупција. Гдје на свијету Влада може да додјељује станове судијама Уставног суда? Како онда да очекујемо одлуке Уставног суда? Колико одлуке Уставног суда касне? Колико је предмета Уставног суда у шкафовима, који никада неће угледати свјетлост дана док не дођу неке друге судије“, упитао је Абазовић.

Сматра да је оно што је приказано поражавајуће и да говори о политизацији, заслијепљености и тоталном непрофесионализму функционисања система и да ће се трудити да се против оваквих манифестација бори на све могуће начине и да ове феномене елиминише у највећој могућој мјери.

„Ово је само један сегмент везан за станове. Чланови Националног савјета за борбу против корупције на високом нивоу раде и на другим, можда, много сложенијим операцијама. Потрудићемо се да сав свој посао искажемо на транспарентан начин, да грађане упознамо са оним што су информације од јавног значаја, да видимо гдје је ишао наш новац, зашто је Црна Гора данас у овој економској ситуацији“, рекао је Абазовић.

Поручио је да је амбиција Владе да заштити државни буџет и да неће бити никаквих трошкова изван онога што су оперативни трошкови, који веће постоје да би се систем одржавао.