Археолошом локалитету Самоград статус културног добра

Управа за заштиту културних добара донијела је Рјешење којим се Археолошом локалитету Самоград утврђује статус непокретног културног добра од националног значаја. 

Локалитет се налази у Општини Бијело поље, на купастом пропланку, између дубоких усјека, које су удубиле рјечице Брзава са југоисточне стране и Селина са сјевероисточне. У питању је простор величине око пола хектара, оивичен са седам високих громада стијена,а унутра је био затворен бедемима, чији су остаци и данас видљиви.

Вјероватно у периоду формирања утврђења долази до подјеле на горњи и доњи дио града. Утврђење страда продором готских племена средином ИИИ вијека, да би у ИВ било обновљено. Тада долази до изградње нових бедема на горњој заравни. Коришћено је до средине В вијека, а могао би му се приписати један од два сакрална објекта. Напуштено утврђење је поново коришћено, могуће и обновљено у вријеме Јустинијанове обнове унутрашњег лимеса у ВИ вијеку, ком периоду се може приписати и велика тробродна базилика која се налази ван бедема на источној страни.

Духовни живот на овом мјесту почео је да се развија у периоду ИВ вијека, а са одређеним прекидима трајао је до средине XВ вијека, када је срушен од стране Османлија. Био је духовни, културни и економски центар овог краја, а због своје специфичне структуре називан је још и Седмоклики град или Камен град.

Самоград је био стратешки важан пункт у долини Лима, дуж којег су се одвијале важне комуникације у античком периоду и средњем вијеку, а које су биле у непосредној вези с експлоатацијом руда у Полимљу.