Бечић отворио округли сто „Бирачки списак – изборни интегритет Црне Горе“

Замјеник премијера Алекса Бечић отворио је данас округли сто „Бирачки списак – изборни интегритет Црне Горе“, оцијенивши да је ријеч о репрезентативном и кредибилном форуму који окупља представнике законодавне и извршне власти, међународних институција, невладиног сектора, академске заједнице и медија, са циљем вођења аргументованог дијалога о једном од најважнијих питања изборног процеса.

На почетку обраћања, Бечић је упутио захвалност и честитке Радној групи за контролу бирачког списка на више од годину дана посвећеног и преданог рада, наглашавајући да су њихове анализе, закључци и резултати важан допринос даљем унапређењу изборног процеса.

Говорећи о значају теме бирачког списка, Бечић је истакао да су демократски и слободни избори основ и ослонац сваког демократског друштва, подсјећајући да члан 2 Устава Црне Горе представља путоказ свим друштвеним и политичким актерима. Нагласио је да су кредибилан изборни процес, демократски и слободни избори, заједнички циљ свих добронамјерних чинилаца друштва, будући да из демократски исказане воље грађана, сагласно Уставу, проистиче конституисање законодавне и извршне власти.

По мом скромном суду, два темеља кредибилног изборног процеса јесу, са једне стране, слобода - слобода у политичком кандидовању, дјеловању, промишљању, саопштавању ставова, слобода у самом избору и гласању и, са друге стране, оно што је тачан, уредан и поуздан бирачки списак, поручио је Бечић.

Осврнувши се на слободу као првом темељу демократског процеса, потпредсједник Владе оцијенио је да је Црна Гора након 30. августа остварила значајан демократски напредак.

Мислим да је једна од највећих вриједности и највећих тековина које је донио 30. август управо слобода. Тако да изборни процеси којима смо свједочили у претходним годинама јесу заиста, по општој оцјени, били у дијелу слободе истински празници демократије и у много чему су личили на изборне процесе у најразвијенијим европским државама, истакао је Бечић.

Говорећи о изазовима са којима се Црна Гора суочава у тој области, Бечић је истакао да су они доминантно продукти насљеђа прошлости и одређених законских ограничења која онемогућавају пуни замах у дијелу ефикасности процеса, како би се успорило постизање пуног степена ажурности и поузданости бирачког списка.

Посебно се осврнуо на искуства са локалног нивоа, наводећи примјер општине Шавник, гдје су анализа рада Радне групе и активности надлежних органа указале на посљедице изборног инжењеринга и потребу даљег унапређења механизама контроле пребивалишта.

Овај моментум изазова на локалном нивоу у погледу изборног инжењеринга рјешава се кроз два кључна правца дјеловања. Први правац односи се на важну одлуку црногорског парламента којом је, кроз измјене закона о избору одборника и посланика, предвиђено одржавање локалних избора у једном дану, што ће значајно смањити простор и мотивацију за изборне манипулације. Други правац односи се на додатно унапређење законодавног и институционалног оквира у дијелу теренских контрола Управе полиције у случајевима сумње на промјену пребивалишта.

Представљајући дио налаза Радне групе, Бечић је указао на податак да је у референтном тренутку пописа становништва број бирача био већи за више од 48 хиљада у односу на број пунољетних држављана са пребивалиштем у Црној Гори, при чему се тај број готово у потпуности поклапа са бројем лица која нијесу извршила законску обавезу замјене личних карата, а од тога броја имамо преко десет хиљада оних који нијесу замијенили личну карту ни приликом претходне замјене 2008. године, односно скоро 20 година.

Дјеловање тих лица је у директној супротности за Законом о личној карти и Закон о регистрима пребивалишта и боравишта, односно дефиницијом пребивалишта. Ово су значајни показатељи и значајни путокази у ком правцу треба да дјелујемо, нагласио је Бечић.

Он је посебно поручио да се питање уређења бирачког списка не смије тумачити као питање усмјерено против било кога, већ искључиво као потреба да се бирачки списак усагласи са Уставом и законима Црне Горе.

Ове дискусије и ове анализе нијесу усмјерене против било кога. Само имају за циљ да уподобимо наш бирачки списак са оним што су Устав Црне Горе и законодавни оквир. Замислите апсурд у нашем правном систему да је држављанин који борави привремено ван Црне Горе дуже од 90 дана дужан да пријави ту промјену боравишта надлежнима што није наравно спорно, али да са друге стране на примјер држављанин који одлучи да да се трајно пресели и живи ван Црне Горе, да му тамо буде мјесто живљења и центар животних активности није дужан да одјави пребивалиште надлежним органима у Црној Гори. Како можемо имати поуздан и тачан бирачки списак, ако немамо ажурне регистре одјаве пребивалишта, односно ако не постоји законска обавеза одјаве пребивалишта, истакао је потпредсједник Владе.

Нагласио је и да не постоји никаква повезаност између евентуалне одјаве пребивалишта и губитка црногорског држављанства, поручивши да је дијаспора велика снага и велико благо Црне Горе.

То што неко одјави пребивалиште из Црне Горе не значи да ће изгубити црногорско држављанство, нити било ко има такве намјере, казао је Бечић.

Посебно је нагласио значај теренских контрола и потребе њиховог ширења на све случајеве сумње у законитост података у регистрима.

Унапређење теренског оквира контроле, да се он не односи само на теренску контролу промјене пребивалишта из једне у другу општину унутар Црне Горе, већ на било коју сумњу надлежних органа у односу на оно што пише у закону. Јер теренске контроле не треба да се плаши нико ко ради у складу са законом. Зато ја увијек подстичем теренску контролу. Нормирање обавезе одјаве пребивалишта, увођење теренских контрола за све сумње надлежних органа и законско рјешавање одјаве пребивалишта за хиљаде и хиљаде лица која нијесу деценијама замијенили личну карту је основ рјешавања проблема и изазова са бирачким списком у Црној Гори.

Дотакао се и других идеја или рјешења генерално у вези са изборним законодавством која су већ примијењена у неким земљама, попут идентификације бирача отиском прста, видео надзора одређених фаза рада бирачких одбора изузев оних који гарантују тајност гласања, увођења фотографије као дијела бирачког списка и слично. 

Све су то питања из ширег опсега изборног законодавства о којима наравно треба дискутовати, али ова три у вези са бирачким списком која сам претходно навео сматрам доминантна за оно што је вјерујем циљ свих нас. Да било ко не буде закинут за јоту, да испоштујемо Устав и Закон и да имамо поуздан и кредибилан бирачки списак.

Позивајући на наставак аргументоване расправе и организовање што више оваквих форума у циљу јачања повјерења грађана у изборни процес и демократске институције.

Дијалог је основ свега. Нека свако има ставове, али нека свако понесе одговорност за последице својих ставова. Наше је било да предложимо рјешења, закључио је он.

Говорећи о Радној групи која врши контролу бирачког списка министар унутрашњих послова Данило Шарановић рекао је да су „циљеви и задаци, а нарочито анализе и закључци до којих је дошла ова Радна група у потпуности  оправдали њено формирање“.

Навео је да се у регистрима налази више хиљада лица која годинама, па и деценијама нијесу извршила замјену личне карте, већ се у евиденцијама воде искључиво са пасошем и да је анализом уписаних бирача по адресама становања утврђен значајан ниво неажурности адресног регистра, као и да постоји велики број грађана за које држава нема прецизне податке о тачној адреси становања.

Он је додао да је утврђено и постојање преминулих лица која се и даље воде у бирачком списку, као и случајева особа рођених почетком 20. вијека, што додатно указује на потребу ажурирања и чишћења евиденција.

Овакво стање представља скуп озбиљних изазова који захтијевају институционално и системско дјеловање у циљу успостављања потпуног интегритета бирачког списка, закључио је.