Биљарди потврђен статус културног добра од националног значаја

Управа за заштиту културних добара је у поступку ревалоризације, који је стручна оцјена својстава, особености и значаја културног добра, ради провјере његове културне вриједности, донијела Ријешење којим се утврђује статус непокретног културног добра Биљарда.

Црногорски владар и владика Петар ИИ Петровић Његош  (1813-1851) је на основу архитектонског плана руског пуковника Озерецковског изградио резиденцијалну и управну зграду за државну администрацију, првобитно познату као ‘’Нова кућа’’. Објекат је грађен 1838. и 1839. године, и убрзо опремљен. У Трсту је купљен намјештај, као и билијарски сто, по коме је зграда названа “Биљарда“.

У вријеме владавине књаза Данила (1826-1860), Биљарди је дограђено крило све до куле најближе Цетињском манастиру. До 1867. године била је дворска резиденција, да би касније корис­тила за школу, министарства и др. Четвороводни кров је био покривеним оловом који је касније (1875.) скинут за потребе израде куршума. И у доба владавине краља Николе на Биљарди су рађене преправке. Године 1903. од њеног западног крила па до куле према Цетињском Манастиру озидана је посебна зграда за Министарство војно, када јој је уклоњена једна кула. Пред проглашење Црне Горе Краљевином, 1910. године срушен је и остали дио зида са три преостале куле.

У периоду првог свјетског рата, 1916. године, у јужном дворишту, Аустријске окупационе снаге изградиле су објекат за рељеф Црне Горе, који је рађен у размјери 1:10 000.

У обимној санацији из 1963. године, Биљарди је враћен првобитан изглед, односно добила је изглед који има и данас.

Од 1951. у њој је смјештен Његошев Музеј, а стална поставка посвећена је његовом животу, владичанском и стваралачком раду.Ту су библиотека, рукописи, умјетничка дјела, лични предмети, као и друге музеалије, као подсјећање на импозантну личност наше културе и историје.