Црна Гора гради пут ка карбонски неутралној будућности

Црногорска влада јача напоре за реализацију климатских обавеза до 2030. године, у складу са обиљежавањем 30 година еколошке државе

Како би убрзала темпо свог путовања кроз климатску адаптацију и стварање нискокарбонске будућности, ревизијом Национално утврђеног доприноса Влада Црне Горе се одважно обавезала на смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште до 35% до 2030. године. То значи смањење од 2.117 кт емисија ЦО2 до 2030. године. Осим тога, Црна Гора учествује и у глобалним иницијативама попут Но Неw Цоал споразума Уједињених нација, Глобал Оцеан Аллианце и Софијске декларације.

Упркос томе што глобалној емисији гасова са ефектом стаклене баште доприноси са свега 0,009%, Црна Гора има амбицију да преузме водећу улогу код међународних партнера и фондова, како би спровела промјене – и на тај начин постала примјер осталим малим државама које желе остварити велики утицај.

Влада активно ради, како на међународном тако и на националном нивоу, на убрзању спровођења мјера које се тичу климатских промјена, кроз низ међуресорних реформи и проактивних мјера.

Црна Гора је била међу првим балканским државама које су преузеле додатне обавезе поводом климатских промјена кроз смањење емисије ЦО2. Са постигнутим циљем умањења карбонске емисије од 30%, постављеним 2015. године, Црна Гора је ове године повећала циљ редукције на 35% до 2030. године, а то поводом обиљежавања 30 година од проглашења за еколошку државу. Постоје индиције да ће систематске мјере у шумарском и пољопривредном сектору помоћи да држава достигне редукцију и до 40% у назначеном периоду.

Улагање у чисту енергију, чисту технологију, уз напоре за повећање зелене инфраструктуре и развоја, кључни су фокус Владе и дио њене визије о изградњи зелене економије за будућност, уз нове индустрије и радна мјеста. То подразумијева подршку прекограничном управљању ризиком од поплава и развој енергетске инфраструктуре, укључујући изградњу нових вјетроелектрана и паметних бројила.

Влада блиско сарађује са УНДП-ом како би оснажила свој Национално утврђени допринос (НДЦ), градећи веће институционалне капацитете за спровођење политика прилагођавања и ублажавања климатских промјена кроз повећану транспарентност и ефикаснији проток информација од значаја за извјештавање о ефектима стаклене баште. Такође, Влада наставља са усклађивањем политика са законодавством ЕУ, чиме је осигурана основа за национални систем праћења, извјештавања и контролу штетних гасова, као и за унапређење материја које утичу на емисију ГХГ.

Проф. др Данило Мрдак, државни секретар у Министарству екологије, просторног планирања и урбанизма каже:

“Наша је намјера да постанемо примјер мале државе која ће показати да су велике ствари могуће. Одлучни смо узети учешће у глобалној борби против климатских промјена и осигурати нулту нето будућност”.

“Знамо да нас чека још много посла како би осигурали праву транзицију за људе у Црној Гори, региону и глобалној заједници. Због тога смо се обавезали на даље смањење емисије штетних гасова, спровођење великих планова за прилагођавање и ублажавање утицаја климарских промјена, као и на сарадњу са нашим европским партнерима и нацијама широм свијета, како би дјеловали глобално”.

У складу са холистичким и свеукупним приступом Владе, Национални план адаптације на климатске промјене (НАП) окупља кориснике пројекта, министарства и институције одговорне за екологију, пољопривреду, шумарство, водопривреду, здравство, економију и финансије, са циљем препознавања климатских ризика и информисања о инвестицијама, пројектима и програмима за ублажавање посљедица климатских промјена. Први нацрт ове анализе предвиђен је за децембар 2021. године.

Потписивањем Софијске декларације о Зеленој агенди за Западни Балкан, Црна Гора се додатно обавезала на низ конкретних климатских активности, које укључују увођење карбонских пореза и тржишних модела за подстицање обновљивих извора енергије, као и постепено укидање субвенција на угаљ, што представља дио свеукупне амбиције да постане карбонски-неутрална држава. Владина посвећеност ширем програму улагања у зелену инфраструктуру укључује: управљање питким водама и развој соларних и вјертро-пројеката у наредних пет година.

На међународном плану, Црна Гора је једна од седам водећих земаља потписница документа Уједињених нација о заустављању изградње нових термоелектрана. Уз Чиле, Данску, Француску, Нјемачку, Шри Ланку и Велику Британију, Црна Гора подржава глобално укидање употребе угља кроз Но Неw Цоал Агреемент. Очекује се да ће им се многе земље ускоро придружити.

Такође, Црна Гора је једна од 62 земље које подржавају британску Глобал Оцеан Аллианце иницијативу за биодиверзитет и конзервацију, под називом 30бy30, чиме се мултилатерално обавезала на очување 30% свјетских океана до 2030. године.

Делегација Владе Црне Горе ће учествовати на ЦОП26 у Глазгову, гдје ће се усагласити са међународним напорима ка достизању глобалног нет-зеро циља и плану задржавања раста просјечне глобалне температуре у оквиру од 1,5 степени.