Румунија и Црна Гора: Два тренутка независности, једно трајно партнерство

Заједнички ауторски текст министарке вањских послова Румуније Оане Тоју и потпредсједника Владе Црне Горе и министра вањских послова Ервина Ибрахимовића

Након референдума одржаног 21. маја 2006. године, Црна Гора је 3. јуна 2006. обновила независност. Само десет дана касније, 13. јуна, Румунија је била међу првим државама које су признале Црну Гору. Убрзо након тога, 9. августа 2006. године, потписивањем Заједничке изјаве о успостављању дипломатских односа на нивоу амбасада, формално су обновљене историјске везе између наших држава.

Наше дипломатске везе, међутим, сежу много даље у прошлост од 2006. године. Њихови коријени датирају више од једног вијека, када је 13. јула 1878. године, на Берлинском конгресу, формализовано међународно признање двије државе. Званични контакти развијали су се веома брзо и Румунија је већ 1879. године успоставила оквир за формалне дипломатске односе са Црном Гором. Године 1881, краљ Карол И упутио је историјско писмо књазу Николи И Петровићу-Његошу, потврђујући изузетно срдачне односе између наших земаља. Током Белле Éпоqуе, двојица монарха одржавала су близак и континуиран дијалог, који је 1911. године, само годину након што је Црна Гора проглашена Краљевином, крунисан потписивањем нашег првог билатералног трговинског уговора.

Утемељено на заједничким вриједностима, ово историјско насљеђе постало је темељ савременог партнерства које траје већ двије деценије и одражава заједничко увјерење да су дијалог, сарадња и интеграција од суштинског значаја за стабилан, сигуран и просперитетан регион. Наш политички дијалог посљедњих година значајно је интензивиран кроз динамичну размјену посјета на високом нивоу, заједничке иницијативе у различитим областима и снажну институционалну сарадњу. Румунија је била досљедан и снажан партнер Црној Гори на путу ка чланству у НАТО-у, као и у остваривању њених европских тежњи.

Проширење Европске уније на Западни Балкан и источно сусједство није само политичко обећање, већ стратешка потреба за нашу заједничку безбједност и прилика за просперитет и снажнију, отпорнију Европу. Пут ка чланству у ЕУ није једноставан. Он захтијева захтјевне реформе, политички компромис и континуиране напоре, као и трајну посвећеност јачању демократске отпорности на антиевропске дезинформације, хибридне пријетње и покушаје манипулације.

Црна Гора је доказала своју посвећеност овом путу. Остваривши потпуно усклађивање са Заједничком вањском и безбједносном политиком ЕУ, уз континуиран напредак у затварању преговарачких поглавља и недавно формирање ад хоц радне групе Савјета ЕУ за израду Уговора о приступању, Црна Гора је у јединственој позицији да постане прва успјешна прича Западног Балкана у посљедњој деценији. Румунија ће наставити да подржава Црну Гору на овом важном путу, као поуздан и искрен партнер.

Имајући у виду циљ Црне Горе да до 2028. године постане чланица ЕУ, спремни смо да наставимо да пружамо подршку и дијелимо искуство Румуније у процесу приступања. На основу тог искуства, Румунија је спремна да додатно подијели своје претприступно знање кроз техничку помоћ и искуства из праксе, од усклађивања законодавства и јачања институција до управљања реформама које доносе конкретне резултате у животима грађана.

Истовремено, нестабилно геополитичко окружење у којем живимо подсјећа нас да је солидарност од стратешког значаја. Брутални рат Русије против Украјине, који се води на самим границама ЕУ, из темеља је промијенио европско безбједносно окружење. Показао је да се ниједна држава, без обзира на величину или географску позицију, не може сама суочити са таквим изазовима. За Западни Балкан, ова сурова реалност додатно потврђује значај јединства, отпорности и блиске сарадње са партнерима који дијеле исте вриједности.

Заједничко дјеловање, јачање колективне безбједности и заштита принципа суверенитета, територијалног интегритета и међународног права од суштинског су значаја не само за мир у Украјини, већ и за безбједност цијелог нашег региона. Двадесет двије године након приступања НАТО-у и готово двије деценије чланства у ЕУ, Румунија данас ужива најјаче безбједносне гаранције у својој историји и незабиљежен ниво економског развоја. С друге стране, девет година чланства Црне Горе у НАТО-у и њен напредак на путу ка чланству у ЕУ потврђују оправданост њених тежњи и посвећеност доприносу стабилности и промоцији вриједности Европске уније.

Економска сарадња остаје област са значајним потенцијалом, уз јасан тренд раста. Наша билатерална трговинска размјена крајем 2025. године премашила је 32 милиона еура, што представља значајан раст од готово 30% у односу на претходну годину. Присуство наших пословних заједница на тржиштима двије земље има потенцијал за даље ширење. Иновативне румунске компаније већ реализују одржива рјешења у области паметне јавне расвјете и фотонапонских система у црногорским општинама, попут Тивта и Бара.

Након успјешних пословних мисија у областима туризма, малопродаје хране и информационих технологија, оснивање Румунско-црногорског економског клуба у октобру 2025. године, као и текући напори на успостављању билатералне привредне коморе, пружиће структуриран оквир за развој пословних партнерстава. Додатну подршку пословним заједницама, повезивању тржишта и отварању нових комерцијалних могућности пружиће и почасни конзулати у обје земље.

Такође, са задовољством констатујемо да из године у годину расте број румунских туриста који посјећују Црну Гору, као и црногорских туриста који путују у Румунију. Овај охрабрујући тренд додатно учвршћује везе између наших народа, доприноси бољем међусобном разумијевању и отвара нове могућности за сарадњу у туризму и повезаним областима.

Гледајући у будућност, Румунија и Црна Гора дијеле јасне заједничке циљеве који ће усмјеравати наше партнерство у годинама које долазе.

Прво, као министри вањских послова, наставићемо да заједнички радимо на подршци напретку Црне Горе на путу ка ЕУ, јачању институционалних капацитета, пуном усклађивању са стандардима Европске уније и осигуравању да реформе донесу конкретне користи грађанима. Чланство у ЕУ остаје стратешки циљ Црне Горе, а ова година могла би представљати историјску прекретницу и јединствену прилику за напредак ка самој завршници преговарачког процеса.

Друго, радићемо на продубљивању економске сарадње подстицањем инвестиција, подршком иновацијама и снажнијим повезивањем компанија и локалних заједница. У потпуности ћемо искористити потенцијал Румунско-црногорског економског клуба. Истовремено, директна авио-повезаност Букурешта и Подгорице, уколико се покаже комерцијално одрживом, представљала би физичку окосницу за снажнији развој трговине, туризма и веза између наших грађана.

Треће, настојаћемо да у највећој могућој мјери искористимо предности и могућности регионалне и мултилатералне сарадње. Ова јубиларна година доноси нове могућности кроз предсједавање Румуније двјема кључним регионалним форматима, Централноевропском иницијативом (CEI) и Процесом сарадње у Југоисточној Европи (SEECP). Са предсједавањем Црне Горе Берлинским процесом, а касније током године и Комитетом министара Савјета Европе, видимо значајан простор за синергију и заједничко дјеловање.

Ове платформе имају кључну улогу у подстицању политичког дијалога и практичне сарадње широм региона, подршци већем усклађивању са Европском унијом и заштити основних права и вриједности које представљају темељ чланства у ЕУ. Циљ предсједавања Румуније јесте да се ови механизми искористе за даље приближавање Западног Балкана, Републике Молдавије и Украјине европској породици, кроз заједничке иницијативе у областима размјене стручних знања, повезивања, економског развоја, супротстављања растућим пријетњама у информационом простору и усклађивања са европским стандардима.

Вођене међусобним разумијевањем и повјерењем које се градило генерацијама, Румунија и Црна Гора наставиће да раде заједно као партнери и непоколебљиви заговорници Западног Балкана који је чврсто и неповратно усидрен у Европској унији.