Црна Гора на МВК први пут равноправно са државама чланицама ЕУ

„Међувладина конференција које је ове седмице одржана је најзначајнији догађај у нашем процесу за ово полугодиште и уједно најзначајнији догађај у политици проширења током португалског предсједавања ЕУ“, казала је главна преговарачица, Зорка Кордић гостујући у емисији „Европа“ на Радију Црне Горе.

Она је истакла да је та Међувладина конференција значајна за Црну Гору јер има искључиво политички карактер, као и да од досадашњих 13, односно 18 МВК, које су одржане на министарском, односно замјеничком нивоу, ово је прва у којој је Црна Гора добила прилику да изнесе своју позицију у контесту два најважнија елемента која ће обиљежити даљи ток преговора, а то су примјена нове ревидиране методологије и став према имплементацији у реформи владавине права.

„У смислу имплементације нове методологије, Црна Гора је, као равноправна, подијелила са државама чланицама своју визију и принципе како имплементирати нову методологију. Будући да смо једина држава кандидат која има сва поглавља преговора отворена, тематска подјела на кластере за Црну Гору није примјењива. Али оно што је важно за примјену нове методологије су двије ствари: пуна усклађеност наше вањске политике са Заједничком вањском и безбједносном политиком ЕУ у дијелу снажнијег политичког управљања и други елемент је да ће Црна Гора инсистирати и настојати да у кластерима идентификује неке програме, иницијативе ЕУ у којима ће пробати да учествује и прије самог чланства у ЕУ“, казала је она.

Како је истака, политички је јако битно да смо по први пут имали са наше стране учешће премјера, а са стране ЕУ високог представника за Заједничку вањску и безбједносну политику ЕУ Борела, што је јединствени случај и што је дало један политички импулс дијалогу између Црне Горе и ЕУ.

Говорећи о томе да ли Црна Гора има капацитет да до 2025. године постане чланица ЕУ, главна преговарачица је казала да је та перспектива за Западни Балкан, дефинисана у стратешким документима ЕК, и да она мора бити оријентир нашим институцијама и преговарачкој структури да испуњавамо обавезе онако како је између осталог зацртано у програму рада Владе, која се опредијелила да до краја свог мандата заиста пренесе сву правну тековину у национално закнодавство и обезбједи услове да она буде адекватно импементирана, што значи одговарајуће капацитете.

„То је процес пред нама гдје заиста треба да снажимо институције, да пратимо оно што  се одвија на плану секторских политика када је у питању ЕУ, да јачамо наше иституционалне, а нарочито наше људске капацитете, да улажемо у људски капитал као најважнију компоненту која ће бити окосница свега онога што ћемо бити кад будемо пуноправна чланица ЕУ јер посао се чланством не завршава, он се наставља можда чак једном ојачаном динамиком. Дакле та временска димензија мора да буде мотивација за све нас“, поручила је Кордић.

На питање о резултатима у поглављима 23 и 24 и добијању завршних мјерила, главна преговарачица је казала да са примјеном нове методологије и политичким дијалогом на високом нивоу, за процјену испуњености привремених мјерила неће бити, као до сад, само и искључиво процјена напретка од стране Европске комисије него ће и државе чланице моћи у одређеним сегментима да дају своје инпуте и виђења.

„За Црну Гору, која ради својих грађана жели да оствар већи степен владавине права и да имамо суштинску демократизацију друштва, то је приоритет ове Владе, али кад је у питању мјерљивост и достизање завршних мјерила за 23. и 24. поглавље, свакако да желимо да радимо са ЕК на оквиру за процјену испуњености 83 привремена мјерила од којих је већина у значајној мјери заиста испуњена, али морамо договорити нијансирање оних области које није лако квантификовати“, казала је главна преговарачица..

Она је поручила да ће фокус наших институција бити на имплементацији реформи – борби против корупције и организованог кримилана, у складу са принципом нулте корупције, као и рад на креирању амбијента за бољу професионализацију медија, док ће се са стране преговарачке структире радити заједно с ЕК на верификацији оквира за процјену испуњености привремених мјерила како бисмо што прије добили завршна.

На питање да појасни кашњење у именовању шефова радних група за поглавља 23. и 24, она је истака да постоји потреба да преговарачка структура буде састављена од људи који имају визију како процес треба да изгледа и имају одговорност, те да та одговорност мора бити институционална.

„Динамика конципирања преговарачке структуре је на неки начин могла бити бржа, али у датим околностима мислим да је боље што је фокус стављен на квалитет него на задовољавање форме. Сада имамо ситуацију да је Радна група за 24. поглавље комплетно формирана. Радна група за поглавље 23 је била разматрана на Колегијуму  за преговоре, и мислим да ће Влада разматрати препоруке Колегијима да имамо финализацију и кад је у питању РГ 23“, појаснила је Кордић.

На питање о тужилачким законима, главна преговарачица је казала да је најважније да постоји политичка воља Црне Горе да се суштинска реформа у владавини права деси. Како је казала, важна је воља за политичким дијалогом и да се демонстрира снажан став и визија гдје желимо да Црна Гора иде.

„То је уједно и наша мапа пута. Венецијанска комисија је на избалансиран начин, уз врло градиране препоруке сугерисала рјешења која су у једном дијелу у потпуности, а у једном дијелу дјелимично адресирана. Али сада фокус јесте да се види како ће ово актуелно рјешење бити имплементирано, да видимо шта је то што у пракси функционише боље и отворити простор да се поступно адресирају и све преостале препоруке Венецијанске комисије,“ казала је Кордић.

Када је ријеч о очекивањима од предстојећег, словеначког предсједавања ЕУ, главна преговарачица истиче да је Словенија традиционално пријатељ проширења ЕУ и да је одувијек била јака подршка Црној Гори.

Како је казала, треба да искористимо шансу да о политици проширења, о ономе што су наши учинци говоримо што више у различитм форматима, посебно у формату Конференције о будућности Европе која је досада била отворена искључиво за грађане ЕУ. У питању је платформа која треба да ангажује и цивилни сектор и универзитет, и наше младе, да се чује која је то визија не само проширења ЕУ него гдје се види будућност ЕУ у различитим секторским политикама, кад је у питању животна средина, иновације, дигитализација, а који су то нови послови, гдје иде политика младих.

Истакла је да предстоји период гдје треба афирмисати политичку димензију нове методологије и тражити начин да покажемо шта су учинци у нашем процесу, првенствено у владавини права, али и у другим областима гдје остварујемо резултате нарочито кад је у питању дигитализација и друге важне секторске политике.

Говорећи о динамици затварања преговарачких поглавља, Кордић каже да наша  админиситрација ради несмањено и да постоји низ поглавља која би могла врло брзо бити затворена. Казала је да постоји низ области гдје треба да идентификујемо мјере ране интеграције, да се укључимо у неке области и прије чланства.

Када је ријеч о сарадњи са цивилним сектором, Кордић је подсјетила да је почетком прољећа имала први догађај гдје су добили многе препоруке шта треба унаприједити у преговарачкој структури, у смислу рада, динамике, на који начин адресирати питања видљивости, транспарентности.

„Иако је познато да је Црна Гора од почетка била врло отворена кад је у питању преговарачка структура и укључивање цивилног сектора, мислим да сад имамо нови ниво квалитета будући да и формално и неформално имамо интензивну комуникацију, али оно што је најважније је да смо поступно обновили позиве за чланство за све 33 радне групе и имамо одличан одзив“, казала је она.

Поручила је да је демонстрирана једна доза флексибилности, у смислу броја чланова који долазе из цивилног сектора, и да су отворена врата за све који су изразили жељу да допринесу и да у том смислу очекује конкретну и фокусирану сарадњу.

„Оно што треба државној администрацији то је истраживачка компомента коју наш цивилни  сектор има – дакле квалитет података, различите анализе, гдје некад нема довољно времена или капацитета да се ради у институцијама и то је оно на шта можемо да рачунамо у сарадњи са цивилним сектором“, каже Кордић.

На питање да ли је задовољна постигнутим, главна преговарачица каже да је у припреми Међувладине конференције било доста рада, комуникације са државама чланицама, анализе како методологија треба да буде примијења у праси, како прилагодити преговарачку структуру томе.

„Паралелно са интензивним радом у земљи и комуникацијом са државама чланицама, морали смо да ове дневне обавезе из ЕУ агенде одрађујемо на најбољи начин. За нама су три успјешно одржана пододбора за ССП, од којих најважнији за правду, слободу и безбједност, и недавно два за инфраструктуру и унутрашње тржиште. То  подразумијева изузетан напор наше администрације, нарочито Канцеларије за европске интеграције, а подсјећам да смо у овом периоду извршавали и друге обавезе као што су прилагођавање Програма приступања Црне Горе ЕУ (ППЦГ) са Програмом рада Владе, прикупљање и конципирање прилога за годишњи извјетај ЕК који ће диктирати даљу динамику процеса. Звучи техники, и јесте у смислу да смо прикупили материјал од 400 страна, али и говори о једној енергији и уложеном раду у тај процес. Много је рада, не само у оквиру тима Канцеларије. Ми се бавимо и координацијом претприступне подршке. Али кад се подвуче црта и види са колико ентузијазма ови људи раде, ја апсолитно могу бити задовољна оним што је остварено до сада на политичком плану, на експертском плану и а и надам се у смислу подизања мотивације, радног елена и динамизирања процеса координације европских послова“, закључује Кордић.

СЕКТОР ЗА ИНФОРМИСАЊЕ ЈАВНОСТИ О ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ И ПРОЦЕСУ ПРИСТУПАЊА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАРИЈАТ ВЛАДЕ