Ћулафић: ЕК достављен комплетан нормативни оквир за Поглавље 27

Ћулафић је рекао да су испоштовали рок до 15. марта за достављање нормативног и стратешког оквира, и да се у ЕК тренутно налази осам закона, четири или пет стратегија и више од 95 подзаконских аката

Црна Гора је Европској комисији (ЕК) доставила пакет закона, стратегија и подзаконских аката из области заштите животне средине, чије је усвајање неопходно за испуњавање обавеза из Поглавља 27, саопштио је министар екологије, одрживог развоја и развоја сјевера Дамјан Ћулафић.

Ћулафић је интервјуу агенцији МИНА казао да ће све обавезе за привремено затварање тог поглавља бити завршене до јуна, док ће формална одлука услиједити најкасније до крај године.

Ћулафић је рекао да су испоштовали рок до 15. марта за достављање нормативног и стратешког оквира, и да се у ЕК тренутно налази осам закона, четири или пет стратегија и више од 95 подзаконских аката.

Он је оцијенио да достављена документација од неколико хиљада страница представља доказ озбиљности рада црногорске администрације на једном од најсложенијих преговарачких поглавља.

Ћулафић је појаснио да је рок од 15. марта био финални у низу који се мијењао — од првобитног краја 2026. године, па до јуна, да би на крају ЕК као обавезан датум за достављање комплетне документације одредила 15. март.

"Планирали смо неколико мјесеци унапријед, узимајући у обзир националне прописе и процедуралне кораке који се морају поштовати, али и потребу да се остави довољно времена Европској комисији и државама чланицама за међусобну комуникацију и доношење одлуке о затварању поглавља", објаснио је Ћулафић.

Он је нагласио да ће сада чекати одговор ЕК на достављену документацију.

„Што прије стигну коментари, брже ћемо комуницирати и имати прилику да законе усвајамо у Скупштини, стратегије на Влади, као и подзаконске акте када за то дође вријеме“, рекао је Ћулафић додајући да вјерује у квалитет припремљених докумената.

Он је навео да очекује да ће држава све обавезе из мапе пута за затварање поглавља испунити до јуна.

„Крајњи рок који сматрамо ултимативним јесте децембар ове године за доношење одлуке о привременом затварању Поглавља 27, али вјерујем да ћемо створити претпоставке за припремљено затварање много раније”, рекао је Ћулафић.

Говорећи о успостављању еколошке мреже Натура 2000, једној од важних обавеза у оквиру овог поглавља, Ћулафић је рекао да су стручни тимови већ у потпуности мапирали копнени простор Црне Горе и значајан дио територијалног мора.

Како је рекао, наредна фаза подразумијева унос података у базе и јавне консултације, након чега ће држава одредити проценат територије који ће бити предложен за заштиту у оквиру мреже Натура 2000.

Минимална обавеза Црне Горе је да заштити најмање 30 одсто копна и исто толико мора, док је, према ријечима Ћулафића, циљ да тај проценат буде и већи.

Он је казао да рок за успостављање мреже Натура 2000 истиче у јуну и да је, упркос ранијим кашњењима, сада реално очекивати да ће та обавеза бити испуњена на вријеме.

“Тај рок већ сада у овом тренутку уопште није упитан. Иако је дуго времена стајала као обавеза која је у драстичном кашњењу, Црна Гора ће је врло успјешно испунити”, рекао је Ћулафић.

На питање о транзиционим периодима за испуњавање одређених обавеза из поглавља 27, Ћулафић је саопштио да је Црна Гора 17. фебруара ЕК доставила комплетан списак захтјева за њихово одобравање, који се углавном односе на изградњу инфраструктуре у области заштите ваздуха, управљања отпадом и управљања отпадним водама.

“Транзциони периоди нијесу ни претјерано дуги. За уклањање свих нелегалних депонија у Црној Гори смо тражили рок до 2030. године, а транзициони период од десета година за изградњу потребних постојења за пречешћавање отпадних вода”, појаснио је Ћулафић.

Он сматра да не постоји ни један разлог да сви тражени транзициони периоди не буду одобрени, наводећи да се ради о рационалним и разумним захтјевима који су у складу с оним што дозвољавају европске директиве и што одговара чињеничном стању на терену у Црној Гори.

Ћулафић је рекао и да је јачање административних капацитета један од кључних изазова, али да је Влада већ усвојила нову систематизацију радних мјеста која ће омогућити запошљавање додатног кадра.

Како је навео, у овој години је, уз подршку Европске комисије и захваљујући издвојеним средствима државног буџета, планирано запошљавање нових кадрова са специфичним знањима — биолога, инжењера машинства, физичара и сличних профила који нијесу заступљени на тржишту рада,.

„То ће бити озбиљан кадровски импулс и показатељ да Црна Гора врло озбиљно схвата препоруке које долазе из Брисела“, казао је Ћулафић.

Бивши предсједник Европског савјета Шарл Мишел недавно је поручио да би Црна Гора већ у претприступној фази могла користити дио европских фондова и постепено се укључивати у поједине секторске политике Европске уније, попут енергетског тржишта.

Ћулафић је оцијенио ту изјаву као добронамјерну поруку која, како је рекао, указује да би према Црној Гори требало почети примјењивати флексибилнији приступ током процеса интеграција.

Он је навео да је сагласан са ставом да би Црној Гори требало омогућити шири приступ европским фондовима и програмима већ током преговарачког процеса.

„Чини ми се да је ријетко од које земље која је данас чланица Европске уније тражено баш толико колико се тражи од Црне Горе. Не жалим се на то, али мислим да је то чињеница коју треба комуницирати у јавности“, рекао је он, додајући да би ублажавање приступа према Подгорици представљало признање за реформске кораке које је држава до сада остварила.

Он је подсјетио да је Црна Гора прошле године приступила програму ЛИФЕ, најстаријем програму Европске уније за финансирање пројеката из области заштите животне средине и климатске акције, чији седмогодишњи буџет износи око 5,1 милијарду еура.

Ћулафић је навео да је Црногорска академија наука и умјетности добила први пројекат из програма ЛИФЕ, што сматра важним сигналом да црногорске институције могу успјешно да користе европске фондове.

Говорећи о домаћим пројектима из области заштите животне средине, Ћулафић је казао да је Влада прогласила пројекат ремедијације басена црвеног муља и депоније чврстог отпада у зони Комбинат алуминијума Подгорица (КАП) за јавни интерес са цљем покретања нове фазе рјешавања дугогодишњег еколошког проблема и јачање повјерења између грађана и државе.

„Апсолутно сам свјестан штетности по животну средину и здравље људи које имају базени црвеног муља“, рекао је Ћулафић, додајући да су системи који су раније спрјечавали распршивање штетних честица са тих локација у међувремену уништени.

Он је појаснио да додатни проблем представља чињеница да су базени и даље у приватном власништву, што отежава бржу реакцију државе у њиховој санацији.

Влада је, како је рекао, већ обезбиједила финансијске претпоставке за ремедијацију кроз кредитно задужење у сарадњи са Свјетском банком у износу од 32 милиона еура, које је намијењено ширем програму санације одлагалишта отпада у Црној Гори, укључујући и базене црвеног муља.

Сљедећи корак, према ријечима Ћулафића, биће рјешавање имовинско-правних питања, на чему ресорна министарства већ раде.

Ћулафић је навео да су све опције на столу, укључујући откуп земљишта од власника или експропријацију, с обзиром на то да је пројекат проглашен јавним интересом.

Он је оцијенио да се у јавности ствара погрешна атмосфера о базенима црвеног муља, истичући да поједини политичари тврде да то није еколошки проблем већ питање надлежности ресора рударства због, како наводе, вриједних руда у том подручју.

„За ову владу базени црвеног муља јесу и остају загађивач и ми ћемо их третирати искључиво као еколошки проблем“, поручио је Ћулафић.