Црна Гора привремено обуставља увоз меса из Бразила: Инспекције током љета зауставиле тоне небезбједне хране

Црна Гора се од јуче прикључила мјери Европске уније којом се привремено обуставља увоз меса и других производа животињског поријекла из Бразила. На црногорско тржиште тако неће моћи да уђе бразилско пилеће и говеђе месо, осим пошиљки које су већ биле на путу, саопштио је директор Управе за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове Владимир Ђаковић.

Мјера је посљедица одлуке Европске уније да Бразил више не буде на листи трећих земаља из којих је, према европским прописима, дозвољен увоз говеђег и живинског меса. Од Бразила се очекују гаранције да производи испуњавају захтјеве ЕУ, укључујући правила о употреби антибиотика и забрану коришћења антимикробних средстава за подстицање раста у сточарству.

Према подацима Управе, током 2025. године из Бразила је у Црну Гору увезено 2.108,65 тона пилећег и 1.819,24 тоне говеђег меса.

Из Европске уније је саопштено да Бразил неће имати дозволу за извоз меса и производа животињског поријекла намијењених људској исхрани на тржиште ЕУ. Након што је Бразил у мају стављен на листу земаља које не поштују правила ЕУ о употреби антибиотика код животиња, Брисел је покренуо истрагу бразилског сектора живинарства и производње меса, која би требало да буде завршена до петка.

На граници враћене и уништене тоне хране

Подаци црногорских инспекцијских служби показују да се контрола увозне хране не завршава провјером документације. Током јуна и јула са црногорске границе враћене су или уништене бројне пошиљке због утврђених неправилности.

У јуну је враћена пошиљка пиринча од 22.000 килограма, пошиљка брашна од 500 килограма и 200 палми.

Истог мјесеца уништена је пошиљка зелених банана од 20.000 килограма, малина од 156 килограма, као и двије пошиљке грожђа укупне тежине 1.964 килограма.

Контроле су настављене и током јула. Са тржишта, односно из увоза, враћена је пошиљка шампињона од 1.996,80 килограма, као и двије пошиљке брашна укупне тежине 25.494 килограма.

Уништене су пошиљке парадајза од 3.334 килограма, краставаца од 512 килограма и бадема од 150 килограма.

Како је казао Ђаковић, разлози за овакве мјере били су различити – од присуства пестицида изнад максимално дозвољених нивоа и истека рока трајања, до непотпуних декларација, неиспуњавања захтјева квалитета, присуства живих складишних штетних организама и недостатка одговарајуће документације.

Током јула више од 3.300 контрола хране

Инспекција за храну је током јула у спољнотрговинском промету извршила 3.354 прегледа.

Донесена су 2.872 рјешења којима је одобрено стављање на тржиште увозних пошиљки хране, док је за лабораторијско испитивање узето 237 узорака.

У оквиру унутрашњих контрола током јула из промета је стављено ван промета и уништено 3.994 килограма хране.

Неправилности су се односиле на недостатак доказа о поријеклу и сљедљивости, истек рока трајања, измијењена органолептичка својства, као и неправилно чување и складиштење.

Инспекција за храну је током јула у унутрашњем промету извршила још 672 прегледа. У контролама је учествовало 11 инспектора за храну и шест овлашћених ветеринарских инспектора.

Утврђено је 136 неправилности, изречено 168 указивања, док су 32 неправилности отклоњене већ током прегледа.

Донесено је 90 рјешења и издат 391 прекршајни налог, уз укупно 308.000 еура изречених новчаних казни.

Истовремено је донесено 29 рјешења о привременој забрани рада објеката за храну, пет рјешења о забрани рада лицима која рукују храном и 26 рјешења о стављању ван промета и уништењу небезбједне хране.

Фитосанитарна инспекција прегледала више од 4.000 пошиљки

Фитосанитарна инспекција је током јуна извршила 99, а током јула 146 унутрашњих прегледа.

Контроле су обухватиле здравствену заштиту биља, производњу, промет и складиштење сјеменског и садног материјала, средства за заштиту и исхрану биља, као и примарну производњу хране биљног поријекла.

У оквиру тих контрола узето је 118 узорака, а додатним брзим тестовима провјеравано је присуство појединих биљних патогена. Сви резултати били су негативни.

На граници је током јуна прегледано 2.100 пошиљки, а током јула још 1.908.

Од укупног броја, у јуну су прегледане 1.393 увозне пошиљке, док је у јулу прегледана 1.271 увозна пошиљка.

Контролисане су и пошиљке у провозу, реекспорту и извозу.

За извоз и реекспорт током ова два мјесеца прегледано је укупно 1.198 пошиљки, за које је издато исто толико фитосертификата. Они су се односили, између осталог, на љековито биље, резану дрвену грађу, храну за животиње, лубенице, грожђе и кромпир.

Инспектора нема довољно

Ђаковић је казао да је број инспектора ограничен у односу на обим надлежности, број објеката, граничних прелаза и интензитет промета, посебно током туристичке сезоне.

Ипак, како је навео, инспекцијске службе успијевају да одржавају континуитет контрола захваљујући планирању, одређивању приоритета према процјени ризика и додатном ангажовању инспектора.

Систем службених контрола функционише на два нивоа. На тржишту се провјеравају објекти и производи, хигијена, безбједност и квалитет, услови производње, складиштења и продаје, поријекло и сљедљивост, декларације и други прописани захтјеви.

На граници се, прије одобравања уласка пошиљке, могу обавити преглед документације, провјера идентитета, физички преглед, узорковање и лабораторијско испитивање.

Током туристичке сезоне обим посла додатно расте због већег промета хране, већег броја увозних пошиљки и интензивнијег рада угоститељских и трговинских објеката.

Ђаковић је апеловао на грађане да и сами воде рачуна о безбједности хране. Потрошачима се препоручује да провјеравају рок трајања и декларацију, поштују услове чувања, одржавају хигијену руку и радних површина, одвајају сирове намирнице од готове хране и воде рачуна о хладном ланцу, посебно током љетњих мјесеци.