Дигитална трансформација Западног Балкана мора донијети конкретне користи грађанима

 Дигитална трансформација Западног Балкана мора донијети конкретне користи грађанима, сигурност података и прекограничне услуге, уз повјерење и европске стандарде као темеље заједничке дигиталне будућности.

То је поручено на отварању осмог Дигиталног самита Западног Балкана у Херцег Новом који организује Министарство јавне управе под покровитељством Владе Црне Горе у партнерству са Савјетом за регионалну сарадњу (РЦЦ) и у оквиру предсједавања Црне Горе Берлинским процесом. Генерални спонзор догађаја је компанија МТЕЛ.

Министар јавне управе Марасх Дукај казао је да Црна Гора остварује значајне резултате у области дигитализације и да је испунила услове за затварање Поглавља 10 – Информатичко друштво и медији.

„Поносан сам што могу да кажем да Црна Гора пред вас долази са великим, историјским резултатима“, казао је Дукај.

Он је истакао да је Црна Гора пуноправна чланица престижног програма Дигитална Европа, наводећи да се све реформе из Реформске агенде и Плана раста спроводе у предвиђеним роковима.

„Наш циљ је јасан и амбициозан: да од 2028. године будемо дио Европске уније“, поручио је Дукај.

Говорећи о унапређењу дигиталних услуга, министар је најавио да се, у сарадњи са партнерима, ради на увођењу 172 нове електронске услуге до краја наредне године.

„Заједно са нашим партнерима радимо на великом плану: 172 нове електронске услуге до краја наредне године“, казао је Дукај.

Подсјетио је и да је кроз пројекат WиФи4WБ покренут бесплатан јавни Wи-Фи интернет у 24 црногорске општине.

„На тај начин дигиталне услуге приближавамо управо онима којима су најпотребније – нашим грађанима“, истакао је министар.

Говорећи о безбједности и законодавном оквиру, Дукај је навео да је црногорско законодавство усклађено са европским правилима еИДАС 2.0 и НИС 2, чиме је створен правни основ за успостављање националног дигиталног новчаника.

„Потписали смо и регионалне споразуме који омогућавају међусобно признавање услуга повјерења између наших држава“, казао је Дукај.

Истакао је и значај институција које се баве заштитом државе од сајбер пријетњи.

„Изградили смо и наш сајбер штит. Основали смо Владин центар за безбједносне операције (ГСОЦ), ЦИРТ и Агенцију за сајбер безбједност. Ове институције штите нашу државу и чине је отпорнијом“, рекао је министар.

Посебно је указао на значај Регионалног центра за сајбер капацитете (WБ3Ц), који се гради у Подгорици уз подршку Француске и Словеније.

„Ријеч је о јединственом регионалном центру у којем стручњаци из свих наших држава стичу нова знања и вјештине и доприносе нашој заједничкој безбједности“, казао је Дукај.

Додао је да је наредни задатак да се постигнути резултати претворе у дугорочну заштиту података и институције у које грађани могу имати повјерења.

„Наш задатак је да ове темеље претворимо у трајну заштиту података и изградимо институције у које грађани могу имати повјерења“, поручио је Дукај.

Осврћући се на развој вјештачке интелигенције, Дукај је нагласио да технолошки напредак мора бити усмјерен ка заштити људских вриједности и интереса грађана.

„Данас много говоримо о вјештачкој интелигенцији. Зато морамо послати јасну поруку: ниједна технологија не може и не смије замијенити човјека. Људи су ти који покрећу промјене“, истакао је министар.

Како је додао, Црна Гора жели да гради друштво у којем ће сви грађани имати једнаке могућности да користе предности дигитализације.

„Зато технологију усмјеравамо искључиво ка повјерењу, етици и људским вриједностима. Градимо друштво у којем нико неће бити изостављен нити заборављен“, казао је Дукај.

Нагласио је да су повјерење и одговорност неопходни у примјени вјештачке интелигенције, која може допринијети ефикаснијем раду јавне управе, уз обавезну заштиту података.

„Вјештачка интелигенција може и мора допринијети ефикаснијој јавној управи. Међутим, подаци морају увијек бити у потпуности заштићени“, поручио је Дукај.

Он је саопштио да је кроз процес АИЛА спроведена детаљна анализа и да је започет рад на националној Стратегији за вјештачку интелигенцију.

„Влада ће ову стратегију усвојити до краја године“, најавио је министар.

Говорећи о заједничким циљевима земаља региона, Дукај је издвојио повезивање дигиталних система, унапређење дигиталних вјештина, смањење дигиталног јаза, јачање сајбер хигијене и примјену дигиталног идентитета преко државних граница.

„У свим овим процесима наш најважнији ресурс је повјерење. Зато поновимо још једном, јасно и гласно, поруку која нас повезује: шест економија – једна дигитална будућност“, казао је Дукај.

Министар је истакао да је подршка међународних и регионалних партнера од великог значаја за наставак дигиталног развоја Црне Горе.

„Успјех на овом путу не долази сам од себе. Подршка наших партнера од изузетног је значаја“, рекао је Дукај, захваљујући Европској унији, Савјету за регионалну сарадњу (РЦЦ) и компанији МТЕЛ.

Захвалио је и медијским спонзорима, Радио-телевизији Црне Горе и порталу ЦДМ.

Осврћући се на мото овогодишњег Самита – „Градимо дигиталне мостове ка будућности“ Дукај је поручио да дигитални развој мора почивати на повјерењу и људским вриједностима.

„Нека ти мостови буду изграђени на темељима повјерења и људских вриједности. Нека донесу једноставнији живот нашим грађанима, боље повезане економије и сигуран, заједнички корак ка Европској унији“, закључио је Дукај.

Генерални секретар, Савјет за регионалну сарадњу, РЦЦ Амер Капетановић, поручио је да се резултати регионалне сарадње морају мјерити конкретним користима за грађане, истичући дигиталну повезаност, прекограничне електронске услуге, дигиталне новчанике и развој вјештачке интелигенције као кључне приоритете.

Говорећи о напретку дигиталне сарадње, Капетановић је подсјетио на укидање накнада за роминг у региону, оцјењујући да је то примјер конкретне користи коју грађани могу осјетити у свакодневном животу.

„У дигиталном свијету имамо једноставан одговор на питање шта је регионална сарадња донијела грађанима, тај одговор је у њиховим телефонима“, поручио је Капетановић, указујући на могућност комуникације између земаља региона без додатних трошкова роминга.

Као један од приоритета издвојио је развој дигиталних новчаника који ће моћи да се користе преко граница региона. Подсјетио је да је у Скопљу претходне године преузета обавеза рада на повезивању дигиталних идентитета, наводећи да је регионални пилот-пројекат, уз подршку Европске уније, у току.

Према његовим ријечима, циљ је да дигитални новчаници не буду ограничени само на употребу у матичној земљи, већ да омогуће приступ услугама и у другим економијама Западног Балкана.

Капетановић је предложио да до наредног самита буде успостављена макар једна прекогранична услуга која ће функционисати у свих шест економија региона и бити усклађена са стандардима Европске уније.

„Дигитални новчаник који функционише само код куће је само пола новчаника“, поручио је Капетановић, наглашавајући значај прекограничне интероперабилности за практичну примјену дигиталних рјешења и једноставније пружање услуга грађанима.

Капетановић је указао и на потребу поједностављивања административних процедура за развој телекомуникационих мрежа, посебно 5Г инфраструктуре. Како је навео, технологија је спремна, али административне препреке успоравају њено увођење.

Препоруке за поједностављивање издавања дозвола, припремљене у сарадњи са регулаторима и телекомуникационим операторима, требало би да буду представљене у оквиру предстојећег самита лидера Берлинског процеса у Црној Гори. Капетановић је нагласио да ће њихова примјена захтијевати прилагођен приступ свакој од шест економија региона.

Међу приоритетима је и развој вјештачке интелигенције. Капетановић је најавио подршку РЦЦ-а регионалној мапи пута за вјештачку интелигенцију за Западни Балкан, уз очекивање да би до краја године могла бити преточена у акциони план за спровођење.

„Повезаност није само једна од многих тема. Она је темељ на којем почива све остало“, поручио је Капетановић, наглашавајући да без поуздане дигиталне инфраструктуре нема ни функционалних дигиталних новчаника, електронских услуга у општинама ни других напредних дигиталних рјешења.

Говорећи о европској интеграцији, осврнуо се и на напредак у повезивању региона са дигиталним тржиштем Европске уније. Навео је да су цијене преноса података у оквиру декларације о ромингу између Европске уније и Западног Балкана сада знатно испод договорене горње границе, али је истакао да бесплатни роминг са ЕУ још није успостављен.

Замјеница генералног директора Генералног директората Европске комисије за комуникационе мреже, садржај и технологију Ренате Николаy поручила је да су дигитализација, вјештачка интелигенција и сајбер-безбједност од кључног значаја за развој економије и друштва, истичући важност сарадње Европске уније и земаља Западног Балкана у изградњи безбједног и поузданог дигиталног окружења.

У видео-обраћању, Николаy је нагласила да вјештачка интелигенција доноси велике могућности за унапређење продуктивности, пословања, образовања и квалитета живота, али и ризике којима се мора одговорно управљати.

Истакла је да је Европска унија успоставила први свеобухватни правни оквир за вјештачку интелигенцију – Акт о вјештачкој интелигенцији (АИ Ацт), уз додатне иницијативе усмјерене на развој иновација и јачање европских капацитета у овој области.

Говорећи о конкретним пројектима, подсјетила је да је предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен током прошлогодишње посјете региону најавила двије нове АИ фабрике-антене, у Сјеверној Македонији и Србији. Према ријечима Николаy, очекује се да ће ускоро почети да пружају услуге заједници која се бави вјештачком интелигенцијом и иновацијама.

Николаy је посебно нагласила значај сајбер-безбједности, поуздане дигиталне инфраструктуре и заштите критичних система, укључујући 5Г мреже и кабловску инфраструктуру. Указала је и на важност развоја дигиталног идентитета и интероперабилних дигиталних новчаника за грађане и привреду.

Подсјетила је да су министри земаља Западног Балкана прошле године у Скопљу заједнички потписали изјаву о интероперабилним дигиталним новчаницима, оцјењујући тај корак важним за изградњу сигурнијег дигиталног друштва.

Нагласила је и да Европска унија, заједно са партнерима, финансира пројекте за изградњу и унапређење дигиталне повезаности у региону и са ЕУ, са циљем јачања капацитета, стручности и отпорности земаља Западног Балкана.

Парламентарни државни секретар Савезног министарства за дигиталну трансформацију и модернизацију управе Њемачке, Томас Јарзомбек поручио је у видео обраћању да Њемачка подржава европску интеграцију свих шест држава региона и јачање дигиталне сарадње са Европском унијом.

Истакао је да је дигитална сарадња један од важних праваца повезивања региона, подсјећајући да се Самит од 2017. године одржава у оквиру Берлинског процеса и окупља представнике влада, привреде и академске заједнице.

Као конкретан резултат регионалне сарадње навео је укидање роминг накнада између земаља Западног Балкана 2021. године, као и одлуку Европске уније да отвори преговоре о проширењу принципа „роминг као код куће“ на регион.

Јарзомбек је нагласио да су дигиталне теме, укључујући вјештачку интелигенцију, сајбер безбједност, дигиталне новчанике, дигиталне вјештине и електронске јавне услуге, посебно важне у условима растуће геополитичке неизвјесности.

Према његовим ријечима, развој нових технологија захтијева заједничка правила, стандарде и одговорност, како би се подстакле иновације, заштитиле заједничке вриједности и омогућио напредак привреде и друштва.

Он је такође указао на значај сарадње држава и технолошких компанија у обликовању јасних смјерница за развој и примјену нових технологија.

Директорка Секретаријата ЦЕФТА Пранвера Кастрати истакла је да дигитална трансформација није само питање технологије, већ и повезивања економија, грађана и привреде, уз стварање услова за једноставнију, бржу и јефтинију трговину на Западном Балкану.

Она је нагласила да је циљ Заједничког регионалног тржишта развој повезаног и интероперабилног дигиталног простора, усклађеног са стандардима и правилима Европске уније.

„Иако расте употреба дигиталних јавних услуга и улагања у широкопојасну инфраструктуру, електронска трговина је 2024. године чинила свега 5,3 одсто укупног промета на Западном Балкану, у поређењу са 12 одсто у Европској унији“, навела је Кастрати.

Како је истакла, сама повезаност није довољна за развој дигиталног тржишта – неопходни су интероперабилни системи, ефикасна плаћања и регулаторна сарадња.

Као конкретне активности ЦЕФТА-е издвојила је успостављање оквира за признавање напредних и квалификованих услуга повјерења, дигитализацију размјене ветеринарских здравствених сертификата на граничним прелазима и унапређење система за олакшавање трговине.

Кастрати је указала и на значај дигитализације електронске трговине, признавања стручних квалификација и унапређења приступа тржиштима за мала предузећа и пружаоце туристичких услуга.

Поручила је да успјех дигиталне трансформације не треба мјерити само бројем успостављених платформи, већ и смањењем препрека, уштедом времена и нижим трошковима за привреду и грађане, што ће допринијети приближавању региона Европској унији.

Директор компаније МТЕЛ Зоран Миловановић поручио је да су улагања у телекомуникациону инфраструктуру, дигитализацију и сајбер безбједност кључни за развој дигиталног друштва, истичући да је за бољу дигиталну будућност неопходна сарадња свих релевантних актера.

Он је истакао да МТЕЛ, као дио Телеком Србија групе, настоји да допринесе дигиталном развоју Црне Горе и региона.

Подсјетио је да компанија послује у Црној Гори од 2007. године, уз значајна улагања у телекомуникациону инфраструктуру.

Према подацима које је представио, МТЕЛ има тржишно учешће веће од 40 одсто у сегментима мобилне телефоније, широкопојасног интернета и дистрибуције телевизијског садржаја. Истакао је и да 5Г мрежа покрива више од 90 одсто становништва, док компанија располаже са више од 500 базних станица.

Говорећи о дигитализацији услуга, Миловановић је навео да апликација за самостално управљање корисничким услугама има 250.000 активних корисника мјесечно, док се више од 90 одсто рачуна доставља дигиталним путем. Као примјер развоја дигиталних рјешења издвојио је и платформу МОВЕ, која корисницима нуди телевизијске канале и садржаје на захтјев.

Говорећи о сајбер безбједности и заштити корисника, Миловановић је истакао значај едукације дјеце о безбједном коришћењу интернета, наводећи да је више од 100.000 корисника МТЕЛ мреже заштићено услугом Сигуран Нет.

Најавио је и припрему безбједносно-оперативног центра у Подгорици, намијењеног унапређењу заштите приватних и пословних корисника.

„Ако желимо бољу дигиталну будућност, морамо је градити заједно“, поручио је Миловановић, наглашавајући спремност компаније да подијели искуства и допринесе даљем развоју дигиталних услуга у Црној Гори.