Дигиталне вјештине предуслов савремене јавне управе

Рад у јавној управи која тежи да буде савремена подразумијева висок степен дигиталних вјештина, а константно оснаживање јавних службеника и улагање у њихово знање, једини је прави пут, оцијенила је државна секретарка Министарства јавне управе, дигиталног друштва и медија, Марина Бановић 

Она је, у интервјуу за ПР Центар, казала да је мисија тог ресора ефикасна и агилна јавна управа, која на иновативан начин креира и развија  оптимизоване процесе и услуге усмјерене ка потребама грађана.

„То је могуће само ако радимо на развоју знања и вјештина наших запослених. Дигиталне вјештине су се показале неопходним за готово сва занимања, и за све радне позиције, од оних рутинских до оних са комплексним садржајем. Рад у јавној управи која тежи да буде савремена подразумијева висок степен дигиталних вјештина, на чему нам предстоји интензиван рад“, истакла је Бановић. 

Казала је да су, током припрема за израду Стратегије дигиталне трансформације, у Министарству користили бројна истраживања из јавног, приватног и НВО сектора, али спровели и нове анализе на тему развијености дигиталних вјештина свих грађана. 

„Више њих се слаже у једном: близу двије петине грађана, сто чини 40 одсто становништва,  не посједује довољан ниво дигиталних вјештина за коришћење интернета. Овакви подаци говоре да морамо радити на оснаживању свих друштвених група, али и користити предности технологије како би омогућили даљи развој вјештина свих грађана“, рекла је Бановић.

Према њеним ријечима, ови подаци осликавају и стање у јавној управи, истичући да су потребе за развојем дигитаних вјештина велике. 

„Једна од акција на том плану је и формирање Дигиталне академије, по узору на развијене земље као што су Сједињење Америчке Државе и Велика Британија“, навела је Бановић. 

Указала је да су потребе за производима ИЦТ компанија велике, експоненцијално расту, наводећи да то утиче позитивно  на развој ове привредне гране. 

„Међутим, као ограничење свугдје у свијету појављује се недостатак стручњака. Процјена је да европска ИЦТ индустрија има потребу за око милион стручњака из ове области. Постоје и процјене које је дала наша ИЦТ заједница, и које кажу да црногорска ИЦТ индустрије има потребу тренутно за око 500 стручњака“, рекла је Бановић. 

Сматра да је један од начина превазилажења овог изазова отварање наше земље према дигиталним номадима и ИЦТ предузетницима који би дошли са својим запосленима у Црну Гору. 

„Такви модели су познати и функционални у свијету и радимо на преузимању најбољих пракси у овом сегменту кроз Програм привлачења дигиталних номада и предузећа из ИЦТ сектора“, казала је Бановић. 

Оцијенила је да је на подизању степена дигиталне писмености потребно ангажовати све расположиве снаге, и формалне и неформалне. 

„Формално образовање је стуб друштва, и у том дијелу је важно да се образовни програми константно прилагођавају потребама привреде. Ипак, знамо да је систем формалног образовања доста ригидан, али имамо веома лијепе иницијативе, па чак и резултате на том пољу. Образовне институције и наставници морају да играју кључну улогу у развоју дигиталних вјештина свих људи, почев од најранијих узраста. Сви треба да наставе да усмјеравају своје програме и активности у правцу развијања напредних дигиталних вјештина“, истакла је Бановић.

Константно оснаживање јавних службеника, улагање у њихово знање и вјештине су, како сматра, једини прави пут.

Бановић је истакла да напоре Министарства на унапређењу дигиталних вјештина у јавном сектору подржавају и међјународни партнери, подсјећајући да су недавно ступили  у институционално партнерство са Федералним министарством за економска питања и енергетику Савезне Републике Њемачке. 

„То ће нам у будућности омогућити коришћење ИЛИАС платфроме за е-учење што дефинитивно отвара пут дигиталном образовању у јавној управи, чиме се даје значајан допринос општој дигитализацији црногорске администрације“, рекла је Бановић. 

Координатор за дигитални рад и оснаживање  пројекта КОДЕ, Атиф Басхани, казао је, у интервјуу за ПР Центар, да су институције у Косову, које су одговорне за дигитални развој друштва у цјелини, препознале снагу коју друштво има. 

„То је млада је и талентована популација која брзо учи и иновира. Ову снагу је у последњој деценији доказао велики број нових компанија које су основали млади предузетници, компаније које су углавном фокусиране на пружање професионалних услуга у ИТ области, попут програмских језика, пројектовања и одржавања мрежних система за велике компаније у свјетском тржишту. Врло реалан показатељ и доказ за то је чињеница да су најтраженије и најбоље плац́ене професије на Косову у сектору информационих технологија“, рекао је Басхани.

Према његовим ријечима, да би унаприједиле постојец́у радну снагу и квалификоване особе на виши ниво знања, владине институције и приватни сектор су покренули опсежне трендове обуке у области ИТ услуга. 

„Иницијатива је опсежна не зато што је синхронизована, вец́ зато што је настала као резултат стварне потребе која даје резултате у косовском друштву. Чињеница је да је данас Косово развило електронске системе у јавном сектору који су значајно побољшали јавне услуге у неколико области“, навео је Басхани.

Указао је да је најбољи примјер за то веома успјешан електронски систем за управљање вакцинацијом против коронавируса, као и систем за издавање личних докумената који је свео на минимум употребу папира и трајање процедура за издавање докумената.

„Јавна управа константно развија електронске сервисе са којима успјешно комуницира са грађанима нудец́и електронске услуге за имовину, пореске обавезе и друге веома потребне услуге за друштво. Пореска управа Косова и Царина Косова су успјешни примјери који се истичу квалитетом електронских услуга“, казао је Басхани.

Појаснио је да је Косово изградило све своје услуге у складу са најбољим искуством земаља попут Естоније и Литваније и уз максимално поштовање стандарда и директива ЕУ у овој области.

„Иницијативе ЕУ за Западни Балкан морају помоц́и земљама региона да ускладе услуге од регионалног значаја са директивама ЕУ, поштујуц́и специфичности региона. Овдје треба напоменути да дигитализација није слична другим стандардима и прописима који су прихватљиви јер испуњавају минималне захтјеве“, рекао је Басхани. 

Оцијенио је да дигитална трансформација и сарадња на регионалном нивоу захтијевају 100 одсто усклађивања стандарда и процедура између земаља у региону, односно између дигиталних система појединих земаља. 

„Стога би ЕУ требала одобрити и покренути пројекте и пружити снажну подршку која ц́е имати за циљ потпуну стандардизацију дигиталних система међу земљама у региону за услуге од заједничког интереса за јавни сектор. Такве иницијативе треба да укључе у своје планове обезбјеђивање оптичке комуникационе мреже са великом пропусношц́у, великом брзином и високим нивоом комуникације“, рекао је Басхани. 

Једна од кључних тема овогодишњег Дигиталног самита економија Западног Балкана, који ће бити одржан од 11. до 13. октобра у Подгорици, посвећена је дигиталним вјештинама и компентенцијама.

Дигитални самит Западног Балкана 2021. одржава се као дио Берлинског процеса и као иницијатива Регионалног савјета за сарадњу, а важност самита је потврђена и кроз нови четворогодишњи акциони план 2021-2024, за заједничко регионално тржиште (Цоммон Регионал Маркет – ЦРМ).

Домаћин и организатор овогодишњег издања је Министарство јавне управе дигиталног друштва и медија испред Владе Црне Горе, док је генерални спонзор компанија М:ТЕЛ.