Ефикасна заштита жена и увођење фемицида у Кривични законик кључни су кораци у борби против родно заснованог насиља

Увођење кривичног дјела фемицида и снажнија заштита жена кључни су кораци у борби против родно заснованог насиља и превазилажењу проблема благе казнене политике, оцијењено је на панелу посвећеном унапређењу законодавног оквира у тој области.

Истакнуто је да би увођење фемицида допринијело изрицању строжих казни за најтеже облике насиља над женама, али и имало снажан превентивни ефекат, дјелујући одвраћајуће на потенцијалне починиоце.

Панел „Борба против фемицида: законски оквир и пракса ЕУ држава” су организовали Министарство европских послова, у сарадњи са невладином организацијом „Центар за женска права“.

Министарка европских послова Маида Горчевић поручила је да без стварне заштите жена није могуће говорити о снажној држави и пуној примјени принципа владавине права.

„Морамо водити рачуна да све што радимо као институције буде усмјерено на то да жртвама олакшамо пут до заштите и подршке система. У таквим ситуацијама држава мора показати највећу одговорност и спремност да реагује“, казала је Горчевић.

Нагласила је да борба против родно заснованог насиља захтијева координисано дјеловање свих институција.

„Институције морају дјеловати заједно, не само кроз измјене закона и санкционисање насиља, већ и кроз изградњу система који ће на вријеме препознати проблем и пружити пуну заштиту жртвама“, поручила је Горчевић.

Министар правде Бојан Божовић казао је да је Црна Гора на корак од увођења фемицида у Кривични законик и да се тренутно чека мишљење Европске комисије на предложене измјене.

„Чекамо мишљење Европске комисије и вјерујем да је питање дана када ћемо га добити. Након тога ћемо без одлагања покренути даљу процедуру како би измјене закона што прије биле упућене Скупштини“, рекао је Божовић.

Он је нагласио да сама санкција није довољна.

„Фемицид је само врх леденог бријега. Санкција долази тек када се деси најтежи исход, а наш циљ је да реагујемо много раније, да заштитимо жртву на вријеме и да мијењамо друштвене обрасце који нормализују насиље“, поручио је Божовић.

Предсједница Одбора за родну равноправност у Скупштини Црне Горе Јеленка Андрић поручила је да насиље према женама не смије бити приватна ствар, нити се може оправдати било каквим изговорима.

„Фемициду готово увијек претходи насиље над женама. Ако морамо реаговати тек када дође до најтежег исхода, тада је већ касно“, казала је Андрић.

Она је нагласила и значај сарадње институција и цивилног сектора у борби против родно заснованог насиља.

„Готово свака жена је у неком тренутку доживјела неки облик насиља, иако многе то никада нијесу пријавиле. Зато је потребна снажна синергија институција и невладиног сектора, уз јасну поруку да без одлучног раздвајања жртве и насилника нема стварног напретка“, поручила је Андрић.

Амбасадорка Италије у Црној Гори, Њ.Е. Андреина Марселла, подијелила је искуство Италије, која је недавно у свој правни систем увела фемицид као отежавајућу околност у случајевима убиства.

Нагласила је да насиље над женама представља друштвени и институционални проблем који захтијева системски одговор.

„Закон је важан, али сам по себи није довољан. Неопходан је холистички приступ који се усмјерава и на превенцију. Такође је важно реаговати на случајеве насиља и, у том смислу, кључно је да жртве буду заштићене како би им било лакше да пријаве своје нападаче“, изјавила је амбасадорка Марселла.

Извршна директорица Центра за женска права Маја Раичевић указала је на потребу снажније системске подршке жртвама и њиховим породицама.

„У нашем друштву најневидљивије жртве насиља често су дјеца. Зато смо кроз измјене Кривичног законика тражили институционалну и системску подршку за дјецу жртава фемицида, укључујући подршку у образовању и становању“, казала је Раичевић.

Она је нагласила да се борба против насиља над женама не може свести само на законске механизме.

„Не можемо се ослањати само на законски оквир, морамо мијењати ставове и културне обрасце који нормализују насиље. Веће учешће жена у политици доприноси томе да се о овим проблемима говори гласније и да се шаљу јасне поруке друштву“, поручила је Раичевић.

Панел је реализован у оквиру пројекта EU4ME који финансира Европска унија.