Европска агенција за безбједност хране објавила резултате истраживања о конзумацији рибе и ризику од живе

Европска агенција за безбједност хране (ЕФСА) представила је резултате новог истраживања о учесталости конзумације рибе и морских плодова у Европској унији, са посебним фокусом на врсте које могу садржати живу, као и на ниво информисаности грађана о националним прехрамбеним препорукама: хттпс://ефса.онлинелибрарy.wилеy.цом/дои/епдф/10.2903/ј.ефса.2026.9865

Истраживање је спроведено на захтјев Европске комисије о максимално дозвољеним нивоима живе у различитим врстама рибе и морских плодова, као и могућем ажурирању научне процјене ризика од живе у храни.

Студија је реализована у двије фазе: током прољећа 2023. године у свих 27 држава чланица ЕУ, као и на Исланду и у Норвешкој, а затим у додатних 15 земаља, укључујући десет држава које су у међувремену ажурирале прехрамбене препоруке. Циљ је био да се процијене евентуалне промјене у навикама и степену информисаности потрошача.

Посебна пажња посвећена је великим врстама рибе, попут ајкуле, сабљарке и одређених врста туне, код којих долази до акумулације живе током животног вијека јер се хране мањим рибама. Код ових врста прописани су виши максимално дозвољени нивои живе у односу на друге врсте рибе.

У оквиру истраживања посебан акценат стављен је на труднице и дојиље, с обзиром на то да је фетус најосјетљивији на изложеност метил-живи, најтоксичнијем облику живе. Истовремено, конзумирање рибе током трудноће доноси значајне здравствене и нутритивне користи, због чега је било важно детаљно сагледати навике и ниво информисаности ове популационе групе.

Резултати показују да 60% испитаника у 29 обухваћених земаља конзумира рибу и морске плодове. Међутим, око једна трећина потрошача (34% адолесцената и одраслих, те 33% трудница) наводи да врсте рибе са највишим дозвољеним нивоима живе конзумира три или више пута седмично.

ЕФСА наглашава да ове податке треба тумачити са дозом опреза због одређених ограничења у репрезентативности узорка.

По први пут, ЕФСА је у овом истраживању примијенила методе друштвених наука како би процијенила ниво свијести грађана о постојећим препорукама, као и њихово разумијевање повезаних користи и ризика. Резултати показују да око половине испитаника препознаје здравствене користи конзумирања рибе, док је свега око десет одсто свјесно потенцијалних здравствених ризика. Ипак, жива остаје најпрепознатљивији контаминент када је ријеч о риби и морским плодовима.

Редовна конзумација рибе повезује се са развојем когнитивних и имунолошких функција код дјеце, као и са смањењем ризика од кардиоваскуларних обољења код одраслих. С друге стране, повећана изложеност метил-живи може имати негативан утицај на развој мозга и нервног система код фетуса и мале дјеце.

Научна мишљења ЕФСА представљају основ за израду националних прехрамбених смјерница, с циљем да се потрошачима, нарочито трудницама и женама репродуктивне доби, омогући да остваре здравствене користи конзумирања рибе, уз истовремено свођење изложености метил-живи на најмању могућу мјеру.

Иако многи испитаници наводе да су упознати са националним препорукама и да их узимају у обзир приликом избора хране, истраживање показује да фактори попут укуса, цијене и опште жеље за здравом исхраном имају снажнији утицај на стварне прехрамбене навике.

Извјештај указује и на значајне разлике међу државама, као и између опште популације и трудница, како у погледу учесталости конзумације рибе и морских плодова, тако и у погледу нивоа информисаности о препорукама и ризицима.

Добијени подаци могу послужити националним органима јавног здравља као вриједан алат за планирање јасне, циљане и ефикасне комуникације са потрошачима, ради постизања равнотеже између здравствених користи и потенцијалних ризика повезаних са конзумирањем рибе и морских плодова.