Европска интеграција је механизам за достизање бољег квалитета живота грађанки и грађана

Бољи квалитет живота наших грађанки и грађана је кључни циљ ове Владе, а процес европске интеграције и будуће чланство у ЕУ су најбољи механизам да тај циљ и остваримо. Управо из тог разлога, Влада Црне Горе и Министарство европских послова урадиће све што је могуће како би у овом мандату спровели кључне реформе и направили кључни искорак према чланству.

Црна Гора је недавно обиљежила десету годишњицу преговора о приступању ЕУ. За нама је деценија рада на реформама и трансформацији друштва, доста постигнутих и опипљивих резултата, али и доста недовршеног посла, посебно у областима које су најтеже и најосјетљивије.

У том смислу јасно је опредјељење 43. Владе Црне Горе да се избори са горућим проблемима у држави, у првом реду корупцијом и организованим криминалом, осигура потребне резултате, смањи поларизацију у друштву и укључи све актере и партије у дијалог о кључним реформама, и на тај начин, у првом реду, обезбиједи широки друштвени консензус о кључним именовањима у правосуђу.

На тој линији су дефинисани и циљеви и приоритети Владе и сви надлежни државни органи остају посвећени испуњавању приоритетних привремених мјерила из поглавља 23 (Правосуђе и темељна права) и 24 (Правда, слобода и безједност) са циљем добијања завршних мјерила до краја године.

Ова Влада је свјесна да, уколико желимо да направимо суштински искорак према чланству и након осам година почнемо да „приводимо крају“ испуњавање обавеза из акционих планова за поглавља 23 и 24, онда нема више мјеста фингирању реформи. Јер само нас кључни помаци и недвосмислен напредак у овим областима могу довести степеник ближе Европској унији.

Осим динамизирања реформског процеса, Министарство европских послова очекује интензиван рад на реформисању преговарачке структуре. Током протекле деценије, преговарачка структура, али и институционални оквир за процес европске интеграције, доживјели су више измјена које нису нужно утицале позитивно на њихов рад и укупну динамику процеса. Уколико желимо
да предстојећу фазу процеса изнесемо ефикасно и квалитетно, ми немамо времена за нове експерименте.

У том смислу, наш први циљ је да у преговарачкој структури морају остати сви они који су „институционална меморија“ процеса. Други циљ јесте да преговарачка структура мора бити компактнија, ефикаснија и флексибилнија. Трећи циљ је да она треба, у извјесној мјери, да буде прилагођена Новој методологији проширења коју је Европска комисија представила у фебруару, а Црна Гора прихватила у мају 2020. године. У том правцу, Министарство је већ предузело
одлучне кораке кроз сет консултација са шефицама и шефовима преговарачких радних група и објављивањем позива за избор представника/це невладиног сектора за члана/цу Савјета за владавину права. Такође, током јула расписани су и позиви за представнике или представнице невладиног сектора у свим преговарачким радним групама.

Упоредо радимо и на измјенама осталих одлука из процеса, а које се односе на Преговарачку структуру. Новина коју уводимо је именовање преговарачица и преговарача за шест кластера правне тековине Европске уније, који су уведени новом методологијом, а који треба да буду препознати у јавној сфери по својој стручности и  непристрасности. На овај начин желимо да обезбиједимо одрживост Преговарачке структуре и њену независност у односу на политичке промјене.

Уз овакву агенду, одлучност и јасну слику неопходних корака за затварање процеса  преговора, вјерујем да можемо учинити да све што је зацртано и буде остварено, а Црна Гора постане сљедећа чланица Европске уније у најскоријем периоду.

Свјесна сам да је европска интеграција заправо процес укупне трансформације нашег друштва. Тај процес сазријевања и раста је кренуо прије десет година и неће се завршити чланством у ЕУ. За неке реформе и промјене, попут оних најтежих које се тичу образаца понашања и вредносног система, требаће највише времена. 

Такође сам свјесна да је натежи дио пута управо овај којим сад корачамо. Али дубоко вјерујем да нас на његовом крају чека боље и уређеније друштво, виши квалитет живота за наше грађанке и грађане, а посебно за младе. И зарад те боље будућности, сви ови напори вриједе.

Да би се наведено остварило, неопходно је да Влада ојача инклузивност процеса преговора и логистику за законодавне и правосудне гране власти. Са друге стране, Скупштина мора хитно покренути унутарпарламентарни дијалог и процедуре за избор чланова Судског савјета, судија Уставног суда и Врховног дрżавног туżиоца у пуном капацитету. Навећи изазови за правосуђе тренутно су кадровски проблеми, квалитет дистрибуције правде и посљедице чињенице да се два бивша висока функционера судства налазе под истрагом надлежног тужилаштва.

Са друге стране, оно што нас јако радује је да грађани преговоре са ЕУ подржавају у континуитету, у великом проценту. Вјерују да је тежња ка пуноправном чланству пут ка функционалној демократији. Међутим, збуњује их спорост реформи, слабост црногорских институција, у једном дијелу бирократизација преговарачког процеса, што им исти чини мање доступним и ствара осјећај сумње да ли је чланство Црне Горе у ЕУ заиста реално.

Зато је пред 43. Владом, али и оним које буду изабране након ње, изазован и тежак задатак, да афирмише и потврди посвећеност ЕУ интеграцијама јачајући институције на транспарентан и демократски начин. Партнери у ЕУ имају добру намјеру и желе Црну Гору у ЕУ, али много тога зависи од доносилаца одлука у Црној Гори. Зато морамо интензивно радити на већем интегритету црногорских институција, и ограничавању политичког утицаја који негативно утиче на тај процес.

За Еуроказ пише др Јована Маровић, потпредсједница Владе и
министарка европских послова