Европски стандарди за бољу заштиту запослених и веће социјалне сигурности

Шта повезује први посао младог човјека, сигурност запосленог на радном мјесту, подршку дјетету које одраста уз мање могућности, право особе са инвалидитетом на живот у заједници и заштиту сваког грађанина од дискриминације? Све су то питања која уређује Поглавље 19, које Црна Гора затвара на данашњој Међувладиној конференцији у Луксембургу.

Поглавље 19 – Социјална политика и запошљавање једно је од поглавља које се најдиректније тиче свакодневног живота грађана. Обухвата девет повезаних области које заједно обликују достојанствен и безбједан животни и радни вијек грађана, које укључују радно право, заштиту и здравље на раду, социјални дијалог, политику запошљавања, Европски социјални фонд плус, социјалну заштиту и инклузију, деинституционализацију, забрану дискриминације и равноправност жена и мушкараца.

„У пракси, то значи да ово поглавље прати грађане кроз многе важне тренутке у животу – од првог запослења, до бољих и безбједнијих услова на том послу, преко подршке у случају да останемо без њега. Дефинише и подршку дјеци, породицама и особама са инвалидитетом и заштиту сваког појединца од дискриминације“, појашњавају у Министарству европских послова, које руководи преговорима са Европком унијом.

Подсјећају да је за затварање поглавља 19 Црна Гора морала да испуни три мјерила: усклади Закон о раду и Закон о заштити и здрављу на раду уз јачу инспекцију рада; усклади законе о забрани дискриминације и родној равноправности уз јачу институцију Заштитника људских права; и изгради административне капацитете, укључујући спремност за управљање средствима Европског социјалног фонда.

„Довести једну овако комплексно поглавље које броји толико области, готово 60 директива ЕУ и три завршна мјерила, уз реформе које захтијевају координисан рад великог броја институција, до затварања раније него што је планирано, представља значајан резултат преговарачког и реформског процеса“, закључују из Министарства социјалног старања, бриге и породици и демографије које координише радом радне групе за поглавље 19.

Јача заштита запослених и безбједнија радна мјеста

Резултати реформи у овој области већ су видљиви у пракси. У протеклој години, инспектори рада спровели су преко 5 7000 надзора широм Црне Горе и открили око 2700 неправилности на радним мјестима. Инспекција рада додатно се јача, а број инспектора биће знатно повећан већ током 2027, чиме се стварају бољи услови за ефикаснију контролу поштовања права запослених. Удио утврђених неправилности у области заштите и здравља на раду биљежи осјетан пад у односу на претходну годину, што потврђује напредак у овој области.

Више могућности за младе и подршка онима којима је најпотребнија

Важан дио реформи односи се на запошљавање, посебно младих. Кроз Гаранцију за младе, која се спроводи у три пилот општине (Бијело Поље, Никшић и Улцињ), младима се пружа већа подршка на путу до првог запослења. Будући приступ ЕУРЕС-у, европској мрежи служби за запошљавање, помоћи ће грађанима да лакше пронађу посао и искористе могућности запошљавања широм Европске уније.

Паралелно се мијења и приступ социјалној заштити. Спроведи се реформа вјештачења инвалидитета, као и активности предвиђене стратешким оквиром за деинституционализацију, развој система социјалне и дјечје заштите и превенцију и заштиту дјеце од насиља чији је циљ да се подршка дјеци, особама са инвалидитетом и породицама све више пружа кроз услуге у њиховој заједници, умјесто кроз смјештај у великим установама.

Наредни кораци укључују развој услуга у заједници, оснивање Центра за хранитељство и породични смјештај и Кризног центра са Барнахус моделом заштите дјеце. Црна Гора припрема и први Национални акциони план за Европску гаранцију за дјецу до 2030. године, усмјерен на бољу подршку дјеци и смањење социјалних неједнакости.

Припрема за Европски социјални фонд плус

Један од кључних финансијских инструмената ЕУ за запошљавање, образовање, развој вјештина и социјалну инклузију у ЕУ је Европски социјални фонд плус – ЕСФ+. Буџет ЕСФ+ на нивоу ЕУ за период 2021–2027. године износи преко 142 милијарди еура.

„Црна Гора, међутим, не чека чланство да би почела да гради потребне капацитете. Кроз ИПА ИИИ већ спроводимо Оперативни програм за запошљавање и социјалну инклузију 2024–2027, вриједан 31,6 милиона еура, за чије је спровођење успостављена оперативна структура по моделу управљања који Црну Гору припрема за будуће коришћење Европског социјалног фонда (ЕСФ). У оквиру те структуре, надлежне институције већ развијају капацитете за програмирање, управљање, спровођење, праћење и контролу средстава, док је Завод за запошљавање први пут преузео улогу посредничког тијела за финансијско управљање. На тај начин, кроз практично управљање ИПА ИИИ средствима, Црна Гора већ сада гради институционалне капацитете потребне за ефикасно коришћење знатно већих средстава која ће јој бити доступна након чланства у ЕУ“, наводе у Министарству европских послова.

Затварање поглавља није крај реформи

Затварањем Поглавља 19 фокус се помјера са интензивног усклађивања законодавства на пуну и досљедну примјену европских стандарда. Кључни изазов биће да усвојени закони, стратегије и акциони планови дају резултате који су видљиви грађанима. Посебан фокус остаје на повећању запослености и активности становништва, нарочито младих, дугорочно незапослених, жена и других теже запошљивих група, као и на бољем усклађивању знања и вјештина са потребама тржишта рада.

Наставиће се модернизација и дигитализација Завода за запошљавање, развој индивидуализованих услуга за кориснике, јачање инспекције рада и инспекције заштите и здравља на раду, као и развој квалитетнијих социјалних услуга у заједници. У наредном периоду слиједе и наставак Гаранције за младе и продужење њеног Плана имплементације до 2028. године, припреме за ЕУРЕС и будућу улогу у ЕСФ+, наставак деинституционализације, јачање колективног преговарања и пуна примјена новог оквира у области једнакости и забране дискриминације.