Фонд за убрзани развој Црне Горе: напредак реформи и приоритети за 2026.

Тисо: "Фонд за убрзани развој Црне Горе је јасан показатељ како снажна партнерства могу претворити заједничке обавезе у конкретне резултате за грађане"

Подгорица, 30. април 2026. 

Резултати Фонда за убрзани развој Црне Горе, финансијски пресјек и приоритети за расподјелу средстава у 2026. години били су у фокусу годишњег састанка Управног одбора Фонда одржаног у Еко згради УН у Подгорици. 

На састанку, којем су копредсједавали потпредсједник Владе и министар вањских послова Ервин Ибрахимовић и резидентна координаторка Уједињених нација у Црној Гори Каролин Тисо, потврђена је кључна улога Фонда као платформе која повезује Владу, развојне партнере и УН на путу убрзања реформи и остваривању мјерљивог напретка ка Циљевима одрживог развоја и у приступању Црне Горе ЕУ.

„Ефективан мултилатерализам, са Уједињеним нацијама у средишту, остаје стратешко опредјељење за Црну Гору и темељ наше развојне и вањске политике” истакао је Ибрахимовић додајући да “успостављање и даљи развој Фонда за убрзани развој представља конкретну потврду те посвећености, али и примјер еволуције дугогодишње и плодоносне сарадње са УН системом у Црној Гори.”

„Фонд за убрзани развој Црне Горе је јасан показатељ како снажна партнерства могу претворити заједничке обавезе у конкретне резултате за грађане“, казала је резидентна координаторка УН Каролин Тисо. „Окупљајући Владу, Уједињене нације и партнере, Фонд убрзава реформе које јачају институције, проширују могућности и додатно приближавају Црну Гору Европској унији и Циљевима одрживог развоја.“

Фонд представља заједнички финансијски механизам Уједињених нација који пружа подршку спровођењу Агенде 2030 паралелно са процесом приступања Црне Горе Европској унији. Утемељен у Оквиру сарадње УН и Црне Горе за период 2023–2027, Фонд финансира заједничке програме система УН који доносе интегрисана, међусекторска рјешења усмјерена на дугорочне и одрживе резултате.

До краја 2025. године, Фонд је мобилисао 6,6 милиона америчких долара, од чега је 4,8 милиона већ усмјерено кроз девет заједничких пројеката УН из све три приоритетне области Оквира сарадње.

У области инклузивног економског развоја и заштите животне средине, Фонд је пружио подршку кључним системским реформама, укључујући први Приручник и Институционални план за индустријску симбиозу у Црној Гори која садржи важне алате за оснаживање циркуларне економије. Такође је допринио изради Стратегије паметне специјализације 2026–2031 и Извјештаја о иновацијама за одрживи развој. Посебан фокус био је на економском оснаживању жена, кроз оснивање првог Парламента руралних жена и обуке за 133 жене из руралних подручја.

У области развоја људског капитала и социјалне инклузије, Фонд је подржао јачање иновација у образовању широм земље. ЕдТецх хабови проширени су на 106 школа, док платформа Дигитална школа сада садржи више од 12.000 дигиталних лекција. Остварен је и напредак у успостављању Барнахус модела који за циљ има подршку дјеци жртвама и свједоцима насиља, укључујући и израду нацрта националних стандарда и мапе пута, као и његово интегрисање у нацрт Закона о социјалној и дјечјој заштити.

У области друштвене кохезије, управљања, владавине права и људских права, значајан искорак остварен је потписивањем међуинституционалног споразума свих 25 општина о заједничком коришћењу инфраструктуре Владиног сервисног магистралног система, чиме се унапређује интероперабилност и доступност јавних услуга грађанима. Фонд је такође подржао даљи развој Информационог система за планирање и извјештавање, као и припрему будућег Закона о стратешком планирању.

Управни одбор Фонда изразио је посебну захвалност стратешким партнерима Фонда – Европској унији и владама Луксембурга, Швајцарске, Црне Горе, Аустрије и Ирске – на континуираној подршци одрживом развоју и остваривању конкретних резултата за грађане Црне Горе.