Гошовић: Црна Гора припрема план развоја креативних индустрија до 2030. године

Херцег Нови, ПР прес сервис – Министарство културе и медија припрема план развоја креативних индустрија до 2030. године, којим би овај сектор по први пут добио системски оквир. План развоја предвиђа законско дефинисање области, мрежу креативних хубова, јачу тржишну подршку и национални бренд „Цреатед ин Монтенегро“ — са циљем да се повећа видљивост и економски значај креативне економије.

То је саопштио генерални директор Директората за креативне индустрије у Министарству културе и медија, Марко Гошовић, представљајући „План развоја креативних индустрија Црне Горе 2026–2030“ у оквиру Министарског форума о креативној економији, који Министарство културе и медија организовало у оквиру црногорског предсједавања Берлинским процесом.

Гошовић је нагласио да је ријеч о радној верзији документа који ће послужити као основа за званичну јавну политику и навео да је Министарство културе и медија, у партнерству са Британским савјетом, 2026. године формирало посебну радну групу за развој креативног сектора, чији је задатак да обезбиједи одржив раст ове области.

Према његовим ријечима, рад радне групе заснива се на четири кључна задатка: стратешком мапирању сектора, успостављању савременог законодавног оквира, институционалном развоју и јачању међународне видљивости црногорских стваралаца.

План, како је истакао, почива на пет националних стубова: правни оквир и класификација, мапирање и подаци, подршка и приступ тржишту, брендирање и видљивост, те развој креативне инфраструктуре кроз мрежу креативних центара.

Гошовић је истакао да сектор креативних индустрија обухвата широк спектар дјелатности, укључујући филм, анимацију, видео игре, издаваштво, музику, дизајн, моду, архитектуру, дигиталне и софтверске производе, оглашавање, занате и културни туризам.

„Циљ је да се сви ови различити сегменти обједине у јединствен сектор са заједничким интересом“, казао је Гошовић.

Према подацима Привредне коморе из 2024 године, како је навео, у Црној Гори постоји око 3.500 предузећа у креативним индустријама, што чини око 9 одсто свих компанија, док сектор учествује са 2 до 3 одсто у БДП-у, а до 10 одсто ако се укључи ИЦТ сектор.

Гошовић је истакао да више од 99 одсто сектора чине мала предузећа и предузетници, који често нијесу адекватно обухваћени статистиком, због чега је један од циљева плана успостављање прецизног система праћења и мјерења креативне економије.

Говорећи о првом стубу плана, Гошовић је навео да су у току измјене Закона о култури којима се уводе дефиниција креативних индустрија, препознавање креативних центара као правне категорије и јачање институционалног оквира.

Други важан сегмент, како је навео, односи се на заштиту интелектуалне својине, укључујући едукацију младих, правну подршку и суочавање са изазовима савременог тржишта, укључујући вјештачку интелигенцију и пиратерију.

Говорећи о мапирању и аналитици, Гошовић је истакао потребу за израдом студија утицаја сектора, годишњим праћењем, дигиталним регистром и јавним базама података које би сектор учиниле видљивијим инвеститорима и партнерима.

У дијелу који се односи на подршку тржишту, Гошовић је навео да је креативни сектор укључен у стратегију паметне специјализације, као и да се повезује са туризмом, ИТ сектором и угоститељством кроз заједничке кластере и дигиталне платформе.

Посебно је истакао да је од 2018. године Министарство кроз конкурсе подржало више од 210 пројеката са укупно 1,64 милиона еура, при чему је буџет значајно увећан у односу на претходни период. Он је додао да су додатна средства обезбијеђена и кроз Фонд за иновације и Филмски центар Црне Горе, који подржавају ИЦТ и филмску индустрију.

У дијелу који се односи на брендирање, Гошовић је представио идеју јединственог националног ознака „Цреатед ин Монтенегро“, са три категорије: „Цреатед ин Монтенегро“, „Десигнед ин Монтенегро“ и „Црафтед ин Монтенегро“, с циљем јачања видљивости домаћих производа и стваралаца.

Говорећи о креативној инфраструктури, навео је да Црна Гора већ има три активна креативна хуба у Котору, Старом Бару и Шавнику, док се радује изградњи будућих креативних хабова, као што су Шпањола у Херцег Новом и Јусовача у Подгорици.

Посебно је истакао потребу за повезивањем овога плана са пројектом Никшић - Европска пријестоница културе, наглашавајући да се тиме јача културна видљивост Црне Горе у европском простору.

Директорица Бритисх Цоунцил-а за Западни Балкан, Цларе Сеарс Wоод је, говорећи о теми  „Економија доживљаја и вјештине“, истакла да савремене економије све више препознају да се најважнији ресурси не налазе у сировинама или индустријској производњи, већ у креативности и знању људи, посебно у дигиталном и искуствено оријентисаном развоју.

Према њеним ријечима, земље попут Уједињеног Краљевства, Јужне Кореје, Индонезије, Финске и Нигерије већ стратешки улажу у креативне индустрије, препознајући их као извор будућег раста кроз идеје, интелектуалну својину, дизајн и иновације.

Она је нагласила да Западни Балкан има посебну предност у облику аутентичности – културног насљеђа, традиције, пејзажа, градова, музике и фестивала, као и генерације младих људи који су креативни, дигитално повезани и предузетнички оријентисани.

„Изазов није у томе да ли ти ресурси постоје, већ како их организовати и претворити у економски и друштвени потенцијал“, навела је она.

Сеарс Wоод је оцијенила да креативна економија није уски културни сектор, већ „повезујући сектор“ који спаја културу и туризам, образовање и запошљавање, технологију и креативност, као и локални идентитет и међународне могућности.

Као примјере успјешног развоја у региону навела је фестивале и културне пројекте попут Еxит фестивала, Сарајево Филм Фестивала и ДоцуФеста, истичући да они нису само културни догађаји, већ и важни економски фактори који стварају радна мјеста, привлаче инвестиције и доприносе туризму и локалном развоју.

Према њеним ријечима, глобално се развија „економија доживљаја“, у којој људи све више купују искуства, садржаје и аутентичне доживљаје, а не само производе.

У том контексту навела је примјере из Уједињеног Краљевства, укључујући „Харрy Поттер Студио Тоур“ и „АББА Воyаге“, као моделе трансформације културних и креативних садржаја у значајне туристичке и економске производе.

Сеарс Wоод је поручила да Западни Балкан не треба да копира друге, већ да искористи сопствене посебности како би развио препознатљив модел креативне економије.

Говорећи о препорукама, истакла је потребу за јачањем секторског лидерства кроз савјете и тијела која повезују владе, привреду и креативне професионалце, затим за бољим прикупљањем података о сектору, као и за интеграцијом креативне економије у шире развојне стратегије држава.

Посебан акценат ставила је на образовање и запошљавање младих, наглашавајући потребу за јачањем веза између образовања и индустрије кроз практичне програме, приправништва и партнерства.

„Кључно је обезбиједити јасне путеве од образовања до запослења како би млади могли да граде каријере у региону“, казала је она.

Сеарс Wоод је закључила да Западни Балкан има све предуслове за развој снажне креативне економије, укључујући таленат, културно насљеђе и предузетничку енергију, али да је потребно дјеловати брже и одлучније како би се тај потенцијал у потпуности искористио.

Оснивач компаније Фифтх Сецтор, Иаин Беннетт, представио је резултате регионалног истраживања о запошљавању младих у секторима визуелних ефеката (ВФX), анимације и индустрије видео игара, истичући да Западни Балкан има снажан образовни потенцијал, али и значајне структурне изазове у преласку од образовања ка тржишту рада.

Он је навео да је пројекат развијен уз подршку Британског савјета и да се заснива на анализи тржишта рада и вјештина у свих шест економија Западног Балкана, укључујући мапирање образовних програма, квалификационих оквира и креативно-технолошких капацитета.

Истраживање је комбиновало деск анализу и теренски рад са више од 60 послодаваца у региону, фокусирајући се на секторе анимације, гејминга, ВФX-а и сродних индустрија попут архитектонске визуализације и е-спорта.

Беннетт је издвојио три главна структурна јаза у развоју сектора.

„Први је недостатак „продукцијске логике“, односно разумијевања како функционише професионални студио и производни ланац. Кандидати често посједују техничке вјештине и познају софтвер, али не разумију тимске процесе, верзионисање, организацију продукције и начин рада у индустријским пројектима. Други проблем је тзв. „недостајући средњи ниво“ (миссинг миддле), односно недостатак средње искусних професионалаца који би могли да повежу почетнике са захтјевима тржишта и воде мање тимове. Овај недостатак доприноси одласку младих стручњака из региона“, навео је Беннет.

Трећи изазов, како је указао, односи се на постојеће европске и националне класификације занимања, које не препознају довољно нове професије у креативно-технолошком сектору, попут ВФX умјетника у реалном времену или техничких продуцената у гејминг индустрији, због чега сектор остаје „невидљив“ у системима јавних политика.

Беннетт је нагласио да универзитетско образовање у региону има висок квалитет у техничком смислу, али да кључни проблем настаје у преласку из академског окружења у професионалну продукцију.

Како је рекао, студенти често знају алате, али не и процесе рада у студијском окружењу, што укључује тимску координацију, стандарде продукције и индустријске токове рада.

Посебно је упозорио на утицај вјештачке интелигенције, наводећи да АИ већ мијења начин рада у индустрији и да компаније све више реорганизују процесе, ослањајући се на нове технологије умјесто на класичне моделе обуке јуниор кадрова.

Према његовим ријечима, постоји ризик да се смањи улагање у почетне нивое радне снаге, уколико се АИ погрешно схвати као замјена за обуку и развој кадрова.

Беннетт је поручио да је кључни задатак у региону стварање јасних професионалних путева, јачање повезаности образовања и индустрије, те развој средњег нивоа стручњака који недостаје тржишту.

„Без средњег нивоа и без разумијевања производних процеса, млади не могу напредовати, а индустрија не може расти“, поручио је Беннет, додајући да Западни Балкан мора развити систем који ће омогућити прелазак талената у одрживе професионалне каријере у креативним индустријама.

Министарски форум окупио је министре и друге високе званичнике задужене за културу у државама Западног Балкана и учесницама Берлинског процеса, са циљем истицања значаја креативне економије као покретача одрживог развоја, промоције културне баштине и њене реинтерпретације у контексту економске валоризације, као и афирмације културне разноликости као фактора друштвене кохезије.