Грађанима и привреди Црне Горе неопходан је Буџет

Према економским индикаторима, 2020. година, у којој се Црна Гора суочила са пандемијом ЦОВИД-19 вируса, представља најтежу годину од стицања независности 2006. године. Као последица тога предложени Буџет за 2021. годину има вишеструки значај за опоравак црногорске економије, а посљедице његовог неусвајања су бројне и веома опасне, како за грађане, тако и за привреду.

Након што је Влада у законском року предала Скупштини Предлог закона о Буџету, ни данас, након више од два мјесеца, Црна Гора нема Буџет већ користи законску могућност привременог финансирања. Свако одлагање усвајања Закона о буџету за 2021. годину, као системског закона, ствара огроман притисак на визију Владе Црне Горе у правцу остварења неких од њених приоритетних циљева: здраве финансије и економски развој, дигитална трансформација као и чланство Црне Горе у ЕУ.

Министар економског развоја Јаков Милатовић још једном је позвао на разумијевање значаја што скоријег усвајања Буџета.

„Апелујем на посланике да хитно усвоје буџет, не само као министар, већ и као грађанин Црне Горе, коме је основна мјера заједништво и бољитак државе. Сви желимо просперитетну земљу у којој грађани раде, а компаније успјешно послују. У супротном свједочићемо економским неравнотежама што це довести у питање привредни опоравак Црне Горе, који би у овој години према прогнозама међународних финансијских институција, могао бити рекордан“!

Неусвајање Буџета у години након велике економске кризе, која је државу довела у стање економске рецесије, може имати погубне економске посљедице. Без усвојеног Буџета, Влада нема могућности да се на адекватан и пожељан начин бави динамизирањем привредних активности. Планове и политике које је Влада инкорпорирала кроз предлог Буџета, до његовог усвајања и реализације не могу испољити бројне позитивне и мултипликативне ефекте. Покретање нових и завршетак раније уговорених капиталних пројеката представљају неопходне активности за опоравак привреде.

Привременим финансирањем, Влада Црне Горе је до одређене мјере успјела да стави под контролу многе негативне економске појаве које су биле очекиване у првој половини године. Међутим, да би се у потпуности стабилизовала ситуација у нашем економском систему, неопходно је усвојити предложени Буџет.

Неке од негативних последица које неусвајање Буџета има на грађане и привреду су сљедеће:

• Подрива се концепт вођења економске политике;
• Угрожава се државна потрошња
• Доводи се у питање реализација појединих мјера подршке грађанима и привреди
• Нарушава се опоравак туристичке привреде
• Омета се диверсификација наше економије
• Успорава се процес европских интеграција

У наставку слиједи кратко образложење наведених последица које су настале услед неусвајања Буџета, а које могу драматично успорити економски опоравак Црне Горе.

• Подрива се концепт вођења економске политике: Концепт вођења економске политике базира се на краткорочним, средњорочним и дугорочним плановима. Програм рада Влада и Буџет за текућу годину два су кровна документа за спровођење политике Владе, а неусвајање Буџета ову Владу доводи у ситуацију да не може да планира одређене активности на дуже од мјесец дана.
• Угрожава се државна потрошња: Због неусвајајања буџета, држава Црна Гора нема кадровски план, не постоји могућности расписивања јавних набавки, финансирања постојећих и отпочињања нових капиталних пројеката. Без свјежег новца за привреду, који би био омогућен кроз јавне набавке, смањује се јавна потрошња, што има за последицу директне и индиректне ефекте на економску активност, као и на смањење планираних јавних прихода у држави кроз мултипликативне пореске ефекте.
• Доводи се у питање реализација појединих мјера подршке грађанима и привреди: Планирање и реализација пакета мјера подршке привреди за И и ИИ квартал био је и још увијек је велики изазов у условима неусвајања Буџета. Реализација појединих мјера које је Влада донијела, а које су само у првом кварталу износиле око 160 милиона еура, и још толико у другом кварталу, може бити угрожена због недостатка буџетских механизама који су везани за њихову оперативну имплементацију.
• Нарушава се опоравак туристичке привреде: Црна Гора је у 2020. години изгубила најмање 500 милиона еура прихода од туризма, махом због политичке одлуке о затварању граница. Стога, Министарство економског развоја напорно ради на санацији и опоравку туристичке привреде. Неусвајањем Буџета ови напори могу бити угрожени, а поједине мјере које се односе на подршку туристичкој привреди Црне Горе могу бити доведене у питање. Подсјетимо, туристичка привреда Црне Горе има озбиљне шансе да оствари 65% прихода из 2019. године једино у случају да сви друштвени актери дјелују синхронизовано.
• Омета се диверсификација наше економије: Министарство економског развоја не може спровести толико неопходну диверсификацију наше економије кроз подстицајне и развојне програме подршке привреди, планиране Програмом рада Влада за 2021. годину, а за што смо опредијелили преко 10 милиона еура у 2021. години. Средства којиа су обезбијеђена у Буџету, а која не могу бити оперативна због неусвајања Буџета, односе се на: програме подршке за индустријски и регионални развој (1,3 милиона еура), програме за подстицање иновација (2,4 милиона еура), док је за подстицање инвестиција и  унапређење конкурентности предвиђено чак 6,4 милиона еура. Такође, угрожено је и праћење инвестиционих пројеката, као и међународне и домаће промотивне активности. На крају, онемогућава се имплементација оперативних мјера запошљавања.
• Успорава се процес европских интеграција: Треба нагласити да су неусвајањем Буџета за 2021. годину угрожени пројекти који се везују за средства уговорена из ЕУ фондова.

Министарство економског развоја још једном апелује на посланике Скупштине Црне Горе да у што краћем року усвоје Предлог закона о Буџету, како би што прије омогућили оправак економије, осигурали финансијску стабилност и унаприједили квалитет живота грађана Црне Горе,  који то и заслужују.