Градина изнад Ганића крша добила статус културног добра

Управа за заштиту културних добара донијела је Рјешење којим се Градини изнад Ганића крша утврђује статус непокретног културног добра од локалног значаја.

Овај археолошки лоалитет налази се изнад Рожаја. За подизање утврђења искоришћен је природни рефугијум који даје сама Градина. Наиме, њена западна, јужна и дјелимично источна страна се изузетно стрмо спуштају ка кориту ријеке Ибар, па утврду са тих страна чини недоступном. Лакше је доступна само сјеверна страна, гдје је подигнут моћан одбрамбени бедем, широк 1,60 метара. На западној страни, дуж окомите литице, подигнут је мали одбрамбени бедем дуг око 2,80 метара. На овај начин спријечен је улаз у утврђење на западној страни. Почев од западног крака бедем се, под правим углом пружа ка истоку пратећи конфигурацију терена и крајњи сјеверни руб платоа Градине. На средишњем дијелу бедема била је подигнута истурена полукружна кула.

Иако је културни седимент унутар утврђења доста танак и сиромашан покретним археолошким налазима, може се извести закључак о његовој хронологији. Фрагменти праисторијског лонца су нађени у најдоњим слојевима на Градини, а по фактури и начину украшавања могли би припадати бронзаном добу. Од финије античке керамике нађено је неколико фрагмената лончића или пехара, рађених од добро пречишћене каолинске глине, сиво - бијеле боје, са кратким развраћеним и са спољашње стране задебљаним ободом. Тај тип античке керамике припада крају ИИИ и траје до половине ИВ вијека.

На Градини су у Другом свјетском рату Италијани формирали упориште, јер им је ова доминантна тачка изнад Рожаја омогућавала потпуну контролу града и комуникација ка истоку. За своје потребе предузели су позамашне инжињеријске радове. Дуж источне стране ископали су дугачак ров окренут ка сјеверној, прилазној страни, а на више мјеста ископана су митраљеска гнијеза. Ископани ров ишао је линијом бедемског зида, а камен из њега вјероватно је служио за израду грудобрана.

Стручно тијело које је формирала Управа за заштиту културних добара за спровођење поступка утврђивања културне вриједности и израду елабората о валоризацији непокретног добра Градина изнад Ганића крша, процијенило је да оно, према досадашњим резултатима археолоших истраживања, посједује аутентичност и интегритет, као и да је јединствено и ријетко добро на простору Рожаја. Такође, има историјски, археолошки, архитектонски, технички, амбиијентални, пејзажни и други друштвени значај.