Имплементација CEFTA 2006 Споразума

Споразум о измјени и приступању Централноевропском споразуму о слободној трговини (CEFTA 2006) је потписан у Букурешту 19. децембра 2006. године, а у пуној је примјени од 22. новембра 2007. године. Предсједавање ЦЕФТА 2006 Споразумом се врши на принципу ротације по абецедном реду, па је Босна и Херцеговина била предсједајућа Споразумом у 2020. години, док у 2021. години предсједава Република Сјеверна Македонија. 

У складу са чланом 40 ЦЕФТА 2006 Споразума успостављен је ЦЕФТА Заједнички комитет којег чине министри надлежни за послове спољне трговине којем ЦЕФТА Секретаријат, са сједиштем у Бриселу, пружа административну и техничку подршку. У складу са чланом 40, став 4 ЦЕФТА 2006 Заједнички комитет доноси одлуке и даје препоруке, док у складу са чланом 41, став 5 може основати радна тијела ради подршке у примјени Споразума. 

У циљу повећања транспарентности у успостављен је и Пакет транспарентности који представља скуп међусобно повезаних база података за све врсте трговинских мјера потписница ЦЕФТА 2006 Споразума. Овај “пакет” садржи шест компоненти и то: базу података о баријерама за приступ тржишту, техничке баријере у трговини, санитарне и фитосанитарне мјере, трговински портал, базу података о обавезујућим информацијама о сврставању робе у Царинску тарифу и базу података о мјерама у услугама који се могу наћи на страници хттп://цефта.инт/траде-инфо-центре/транспаренцy-пацк/.

Спољнотрговинска робна размјена Црне Горе је највећа са ЦЕФТА Странама и Европском унијом (ЕУ), тј. посматрано у периоду 2018-2020. године учешће робне размјене са ЦЕФТА Странама је у просјеку на нивоу од 30%, док је с ЕУ земљама чланицама на нивоу од 46%. Када је у питању спољнотрговинска размјена услуга са ЦЕФТА Странама, учешће у истом периоду у просјеку износи 29%. 

Значај ЦЕФТА 2006 Споразума се, између осталог, огледа и у сљедећем:

Даља регионална сарадња и трговинска интеграција кроз усвајање ЦЕФТА додатних протокола доводи до напретка националних економија ЦЕФТА Страна;

Рјешавање спорова је централни стуб мултилатералног трговинског система и без механизма заснованог на правилима и средствима за рјешавање спорова трговински систем би био мање ефикасан и предвидљив;

Увођењем пуне кумулације и повраћаја царина од 1. јула 2019. године омогућава се дијељење производње у оквиру територије Споразума, већа фрагментација производног процеса и може довести до профитабилности пословних трансакција и бољих трговинских резултата. Пуна кумулација омогућава кумулацију поријекла рачунањем обраде додате на територији Споразума чак и када је почетни инпут без поријекла. Она омогућава да се материјали без поријекла, који још нису резултирали производом са поријеклом, сматрају инпутима за потребе кумулације и додају производном процесу који се одвија у другој земљи потписници у зони пуне кумулације. Повраћај царине односи се на ослобађање од или рефундирање увозних царина за материјале који се користе у производњи производа за извоз. Све наведено помаже у стварању једнаких могућности између економских субјеката у цијелој зони слободне трговине;

Ефикасно и ефективно укључивање пословног окружења у процес доношења одлука на политичком нивоу резултира стварањем трговинске политике која ће бити више оријентисана на потребе и захтјеве приватног сектора. Стога, сарадњу са приватним сектором треба додатно ојачати у креирању трговинске политике, спровођењу и праћењу спровођења ЦЕФТА 2006 Споразума;

Корист коју имају мала и средња предузећа у Југоисточној Европи од ЦЕФТА 2006 Споразума се одражава у повећању могућности за стицање прихода и запошљавање у региону;

Сведоци смо да ЦЕФТА 2006 споразум, као дугорочни пројекат ЕУ, све више добија на значају у домену регионалне робне размјене. Погодности бесцаринске трговине, као и пуне либерализације све више користе све потписнице овог Споразума. Трговина без граница у ЦЕФТА региону је од велике важности за добробит свих привредних субјеката како у Црној Гори, тако и у окружењу; и

Треба указати на потребу досљедне, потпуне и ефикасне примјене ЦЕФТА 2006 споразума. Бесцаринска трговина и уједначавање услова пословања, у складу са правилима СТО и стандардима ЕУ, треба да допринесу повећању производње, трговине и запослености, ширем асортиману роба, већој конкурентности и значајнијем приливу инвестиција у Региону, као и општем економском развоју.

Нормативни оквир

• Закон о ратификацији Споразума о измјени и приступању централноевропском споразуму о слободној трговини (Сл. лист РЦГ, бр. 18/2007 од 28. марта 2007. године);
• Закон о потврђивању Споразума о слободној трговини између Црне Горе и Републике Турске (Сл. лист Црне Горе - Међународни уговори, бр. 3/2009 од 31. јула 2009. године),
• Закон о потврђивању Додатног протокола Споразума о измјени и приступању централноевропском споразуму о слободној трговини (Сл. лист Црне Горе - Међународни уговори бр. 14/2011 од 11. новембра 2011. године);
• Закон о потврђивању Додатног протокола 2 Споразума о измјени и приступању централноевропском споразуму о слободној трговини и Додатног протокола 3 Споразума о измјени и приступању централноевропском споразуму о слободној трговине (Сл. лист Црне Горе - Међународни уговори бр. 13/2014 од 31. децембра 2014. године) и
•  Закон о потврђивању Додатног протокола 4 Споразума о измјени и приступању централноевропском споразуму о слободној трговини и Додатног протокола 5 Споразума о измјени и приступању централноевропском споразуму о слободној трговине (Сл. лист Црне Горе, бр. 1/2018 од 17. јануара 2018. године)

ЦЕФТА зелени коридори

Имајући у виду појаву ЦОВИД-19, ЦЕФТА Стране су усмјерене на усаглашавању мјера за олакшавање превоза и трговине основним производима. Сходно томе, формирано је ЦЕФТА координационо тијело којег сачињавају ЦЕФТА контакт тачке и представници Управе царина. Активности се односе на успостављање тзв. зелених приоритетних коридора на којима се мора одобрити слободан проток за неопходну робу, размјену информација о пошиљкама путем СЕЕД-а (систематска размјена електронских података), као и достављање обавјештења о истима санитарним, фитосанитарним и ветеринарским инспекцијама. Такође, напори се усмјеравају на усаглашавању санитарних мјера у погледу третмана возача камиона и осталих учесника у превозу имајући у виду различит приступ ЦЕФТА Страна по овом питању.

Сходно наведеном, на састанку ЦЕФТА координационог тијела су ЦЕФТА Стране усвојиле Заједничку листу приоритетних роба („Приоритетна листа“) које треба третирати као приоритетне у односу на друге робе приликом спровођења контрола на граници. Листа садрзи тарифне ознаке и наименовања робе из области хране, хране за зивотиње, љекова, медицинских средстава и медицинске опреме. Листа се редовно ажурира у складу са потребама ЦЕФТА Страна.

У реализацији приоритетног режима проласка преко граничног прелаза („Зелени ЦЕФТА коридори“ и приоритетни правци: ГП Добраково, ГП Драченовац, ГП Илино Брдо, ГП Кула, ГП Божај и ГП Слободна зона Бар) за робе са Приоритетне листе, учествују сви органи који примјењују закон на граници, у складу са својим надлежностима, као и шпедиције. Наведена обавеза је почела са реализацијом од 16. априла 2020. године, а комплетне инструкције у вези са поступањем са робом са „ Приоритетне листе “ могу се наћи овдје.

Све ажуриране информације у вези са Приоритетном листом, рестрикцијама у трговини робама, санитарним мјерама, радним временом инспекција на зеленим коридорима и остале се могу пратити овдје.