Интервју министра Дукаја за дневне новине „Дан“

 За Министарство јавне управе у овој години почиње дигитална ера: крај папирологије, казао је у интервјуу за "Дан", министар јавне управе, мр Marash Dukaj.

Раније током године представили сте Концепт закона о локалним изборима. У међувремену је парламент усвојио Закон о одржвању локалних избора у једном дану. Да ли је дошло до помака по питању усаглашавања политичких субјеката у вези са отвореним изборним листама и да ли сте задовољни досад учињеним на пољу изборне реформе? 

Иако је Црна Гора учинила одређене кораке ка реформи локалног изборног законодавства, суштинске промјене које би моћ одлучивања из руку политичких партија пренијеле директно у руке грађана - још увијек су на чекању. Министарство јавне управе је у потпуној сагласности са релевантним партнерима у рекордном року израдило Концепт закона о локалним изборима. Овим визионарскиом документом смо, могу слободно рећи, поставили темеље модерне демократије изборног законодавства. Ипак, задовољство постигнутим текстом мијеша се са незадовољством због спорости укупног напретка.

Добро је што су нека рјешења из Концепта закона о локалним изборима уврштена у измијењено изборно законодавство: одржавања избора у једном дану, професионализација изборних органа и повећање родних квота. То јесу помаци, али они не мијењају суштину система.

Кључни реформски кораци који би унаприједили демократију су увођење отворених изборних листа и непосредни избори за предсједнике општина. Ове промјене које смо предложили Концептом, представљају црвену линију између партитократије и стварне демократије. Њиховим увођењем у праксу, локалне власти не би полагале рачуне искључиво својим партијским лидерима, већ директно грађанима који су их бирали. То није питање политичког луксуза, већ демократског минимума.

Црна Гора заслужује посебан Закон о локалним изборима који ће једном заувијек увести јасна, прецизна и фер правила за одржавање локалних избора као и њихову примјену.

Наши предлози нијесу радикални захтјеви - ово су реформски кораци које су многе демократске државе већ прошле. Ако Црна Гора жели озбиљно да јача локалну демократију и повјерење грађана у институције, ове промјене неће бити упитне, већ је само питање када ће бити имплементиране. А што се дуже одлажу, цијена неповјерења ће бити већа.

Рекао бих да политичка воља за доношење таквих одлука још увијек није довољно изражена, али увјерен сам да ће тај тренутак убрзо доћи. Грађани су спремнији за промјене него што то дио политичке сцене жели да призна.

Јавна управа нам је и даље гломазна, а досад спроведени покушаји оптимизације су без видљивијег ефекта. Шта кочи оптимизацију јавне управе по Вашем суду, и колико је задовољење политичких апетита конституената никад бројније Владе главни кочничар тог процеса?  

Нама је у овом тренутку предприступних преговора, неопходна модерна, ефикасна, дигитализована, транспарентна и одговорна јавна управе, и то у што краћем року. То је препознала и Европска комисија као један од најозбиљнијих изазова на завршетку наше интеграције у ЕУ, сврставајући јавну управу у кластер И (један), заједно са владавином права и економским критеријумима. 

Ми у државној управе немамо “вишак” запослених, него имамо мањак експерата у дефицитарним областима, као што је IT. Преко 40 завршних мјерила управо се односи на јачање административних капацитета, што је констатовано у задњем извјештају о напретку. 

У том контексту, Законом о државним службеницима и намјештеницима у циљу рационализације, предвиђено је трајно преузимање запослених између органа и институција без јавног оглашавања, чиме запослени  добијају прилику да покривају радна мјеста  у складу са њиховим потенцијалима и компетенцијама. Такође, предвиђен је нови модел запошљавања који ће од 1. јануара 2026. обезбиједити праведније запошљавање на основу заслуга. Уведен је институт избора прворангираног као и провјера компетенција за све службенике. Коначно је овим законом, институт вршилаца дужности ограничен на највише годину дана.

Учињени су значајни кораци у реформи службеничког система и награђивању запослених који улажу ванредне напоре и постижу запажене резултате. Развијамо посебне програме обука за запослене, како би стекли  потребна знања за европске интеграције, што је кључно за одрживу праксу и након 2028. године. У вези с тим, Министарство јавне управе је прва институција у земљи којој је додијељен CAF сертификат (европски алат за управљање квалитетом у јавном сектору), а тиме и надлежност системског увођења овог стандарда у институцијама, са циљем унапређења пословне изврсности у цијелој јавној администрацији.

У току је израда Закона о јавним установама, који ће обезбедити јединствен систем управљања кадровима у овом сектору.

Додатно, новим актима о систематизацијама предвиђено је смањење броја радних места за 985, док ће до краја 2026. године готово 3.000 службеника испунити услове за одлазак у пензију, чиме се ствара простор за рационализацију и подмлађиване система.

Чинимо све да европске вриједности претворимо у свакодневну праксу, али промјене о којима говоримо не може до краја остварити једно министарство.

Колико је Црна Гора данас отпорнија на сајбер нападе него што је била уочи августа 2022. године и на чему ће бити фокус МЈУ у наредном периоду у правцу јачања сајбер капацитета? 

Црна Гора данас и она из августа 2022. године, када је била под масовним сајбер ударима, двије су различите државе. Тадашња одбрана је била рањива, и почивала је искључиво на пожртвовању појединаца. Тај период постао је лекција, која је Црну Гору лансирала у сам врх сајбер безбједности региона. Одбранили смо државу, а сада градимо тврђаву.

Данашња сајбер сигурност се темељи на институцијама, најсавременијој технологији, унапријеђеним људским капацитетима и чврстом савезништву са партнерима НАТО-а, ЕУ, САД -а и Уједињеног Краљевства.

Црна Гора је од “рањиве тачке”, постала награђивани партнер НАТО и ЕУ савезника. Ове године Естонска академија (ЕГА) додијелила нам је признање за најбољег партнера у области сајбер безбједности.Такође, црногорски сајбер тим, проглашен је најбољим на Западном Балкану на међународном такмичењу одржаном у Естонији. 

Такође, постали смо пуноправан члан Европске организације за сајбер безбједност (ECSO).

Успоставили смо Владин безбједносно - оперативни центар (Г-СОЦ), у којем тим стручњака користи најсавременије алате како би превентивно дјеловао и заштитио Владину инфраструктуру од сајбер пријетњи. Завршавамо опремање редундантног простора за Центар за одговоре на инциденте државне управе (ЦИРТ), што је пракса у свим напредним државама.

Запослени у ЦИРТ-у сада сарађују са колегама из САД-а и Уједињеног Краљевства, похађају међународне обуке и спроводе пројекте уз подршку ЕУ и САД. Поред тога, удвостручили смо улагања у сајбер безбједност.  

У наредном периоду усвајамо три кључна документа - Национални план за одговор на сајбер инциденте, Листу критичне инфраструктуре и  Документ који прописује мјере информационе безбједности за кључне и важне субјекте у складу са Законом о информационој безбједности.

Настављамо да улажемо у људе, јер су они најјача карика. Наша визија је - Црна Гора као лидер у сајбер дипломатији и едукацији кроз WБ3Ц Центар за сајбер капацитете, који смо покренули са Словенијом и Француском. Црна Гора више никад неће бити пуки корисник међународне помоћи, већ мјесто гдје се долази по знање и размјену искустава из области стабилности у дигиталном простору.

Све обавезе из Плана раста испунићемо у траженим роковима. Сходно томе, бићемо у могућности да повучемо више од пет милиона еура за област сајбер безбједности. То доказује и нашу финансијску одговорност - обезбиједићемо пет милиона еура из ЕУ фондова, као доказ кредибилитета реформи из надлежности Министарства јавне управе.

У децембру ове године Влада је, на приједлог Министарства, именовала вршиоца дужности директора Агенције за сајбер безбједност, као и Савјет агенције. Овим кораком смо обезбиједили институционални континуитет одбране без обзира на политичке промјене.

Наредни циљеви укључују јачање Агенције за сајбер безбједност, имплементацију додатних рјешења у ЦИРТ-у, развој сајбер лабораторије и даље оснаживање људских ресурса у овој области.

Од кључног значаја је и партнерство са привредом, грађанима, академском заједницом и цивилним сектором јер сајбер безбједност није само ствар државе, већ цијелог друштва. Зато смо потписали Споразум о сарадњи са Привредном комором као кључном институцијом у области дигиталне трансформације, сајбер безбједности и вјештачке интелигенције. Настављамо сарадњу са приватним сектором и НВО Сецуре, у области  подизања “сајбер хигијене” код малих и средњих предузећа.

Настављамо да интензивно радимо на дигитализацији интерних процедура унутар саме Владе. Истичем и  превасходни интерни циљ Министарства - да почетком наредне године будемо прво дигитално министарство у Црној Гори које у потпуности избацује папир из употребе. Имаћемо администрацију која је дигитализована, брза и сигурна, као директан удар на бирократију и неефикасност.

И 2025. година прошла је без најављиваног усвајања Закона о Влади. Због чега се овај закон не доноси и да ли очекујете да може бити усвојен у 2026. години? 

Већ три године смо у поступку израде Нацрта закона о Влади. Радили смо максимално инклузивно и укључили невладин сектор, академску заједницу, стручњаке из релевантних области као и међународне партнере, који су пружили значајну подршку. Сходно томе,  Министарство  је већ два пута добило мишљење од стране Венецијанске комисије. Након добијеног другог мишљења, које је у начелу позитивно, Нацрт закона је иновиран у складу са одређеним препорукама, у мјери у којој то наше уставно  уређење дозвољава.

Министарство јавне управе учинило је све, чак и додатне напоре, да Нацрт закона о Влади, у једном инклузивном и транспарентном процесу, буде усклађен са препорукама Венецијанске комисије и ГРЕЦО препорукама у дијелу уређења интегритета и етике највиших носилаца извршне власти, као и са позитивним праксама и стандардима.

Тренутно се Нацрт закона усаглашава са надлежним институцијама, па из тог разлога још увијек не можемо наставити  са обавезном процедуром усвајања.   

Више пута сам нагласио да је Црна Гора једина земља у региону која нема Закон о Влади, што није добро. Коначно овај закон треба што прије да се усвоје, јер ћемо тиме испунити обавезе из ГРЕЦО препорука, што је наша предприступна обавеза.

Црна Гора више нема времена за одлагање процеса који гарантују одговорност и стабилност.