Крај за бесправну градњу: Приходи од легализације и до пола милијарде

Након прецизнијег сателитског снимања терена приходи од комуналних накнада у процесу легализације бесправних објеката могли би достићи и пола милијарде еура, саопштио је министар просторног планирања, урбанизма и државне имовине Славен Радуновић у интервјуу за Портал РТЦГ. Предлог измјена Закона о легализацији продужава рок за упис нелегалних објеката у катастар за шест мјесеци – до средине августа 2026. године. У наредним данима очекују се, како каже, правоснажна рјешења за уклањање још четири нелегална објекта на Жабљаку, а ускоро и прва акција на приморју. Говорећи о пројекту Веље Брдо, усељење првих станова може се, каже министар, очекивати 2027. године, а најављује да ће до краја ове године бити закључени уговори са неколико стотина прворангираних апликаната.

Према доступним подацима, и даље је поднијет релативно мали број захтјева за легализацију. Шта сматрате кључним разлозима за то – високи трошкови израде елабората, недостатак капацитета у геодетским организацијама или други фактори? Да ли се разматра могућност субвенционисања дијела трошкова за грађане?

Иако се често може чути да је број захтјева за легализацију још увијек низак, наши подаци показују да се ствари одвијају управо онако како смо и очекивали у овој почетној фази. Од ступања на снагу Закона о легализацији бесправних објеката, 14. августа 2025. па до краја године, поднијето је 2.343 захтјева.

Треба имати на уму да је процес кренуо у специфичним околностима – тек 8. новембра 2025. објављен је сателитски и аерофотограметријски снимак цијеле Црне Горе, што је први пут створило прецизне техничке услове за пуну примјену закона. Паралелно смо морали да мијењамо и друге законе – о државном премјеру и катастру, као и о државној имовини – како би све било усклађено. Скупштина је те измјене усвојила тек 30. децембра, па је јасно да су се кључни предуслови стекли практично на самом крају године.

Зато сматрамо да је број захтјева реалан и да показује да процес иде у добром правцу. Још више нас охрабрује податак да је у катастар непокретности до краја године стигло преко 5.000 захтјева за упис нелегалних објеката. То је јасан знак да грађани вјерују да систем функционише и да постоји спремност да се вишедеценијски проблем рјешава на уређен и праведан начин.

Од самог почетка водимо рачуна да легализација не буде додатни терет за грађане. Закон предвиђа значајне олакшице – општине могу да одобре попуст до 50% за објекте основног становања, а за посебно осјетљиве категорије становништва, попут самохраних родитеља, старатеља особа са инвалидитетом, породица са дјецом са сметњама у развоју или припадника ромске и египћанске популације, накнада се може умањити и до 90%. Уз то, грађани који се одлуче на једнократно плаћање добијају додатни попуст до 20%.

Све ово показује да наш циљ није само да спроведемо закон, већ да створимо систем који је праведан, функционалан и окренут стварним потребама људи. Легализацију видимо као важан корак ка уређењу простора, правној сигурности и бољем квалитету живота – што је једно од кључних опредјелјенја ове Владе.

Грађани се често жале да је готово немогуће доћи до лиценцираних геодетских организација због унапријед попуњених термина. Да ли планирате хитне мјере за повећање броја овлашћених геодета или увођење алтернативних рјешења, укључујући дигиталне алате и поједностављене процедуре, те да ли је могуће размотрити продужење рока за легализацију уколико се покаже да грађани желе да поштују закон, али су објективно ограничени овим разлозима?

Разумијем да дио грађана има осјећај да је тешко доћи до термина код лиценцираних геодетских организација и да то изазива бригу око рокова. Зато је важно да се ослонимо на чињенице и сагледамо реалну слику на терену.

Данас у Црној Гори ради 101 лиценцирана геодетска организација – то је озбиљан капацитет који показује да систем може да одговори потребама грађана. Не треба заборавити да је велики број власника бесправних објеката већ раније прибавио елаборате премјера изведеног стања, па је по старом закону поднијето чак 64.383 захтјева за легализацију. Управо то искуство нам говори да постојећи број геодетских организација може да покрије и преосталу потражњу.

Наравно, свјесни смо да у појединим срединама и у одређеним периодима долази до гужви и појачаног притиска. Зато процес пратимо свакодневно и сходно могућностима га прилагођавамо у ходу. Наш приступ није да грађанима постављамо препреке, већ да будемо партнери – да им помогнемо да поштују закон и да све иде што једноставније.

У том смислу, већ сам најавио да је Предлог измјена Закона о легализацији у процедури и да предвиђа продужење рока за упис нелегалних објеката у катастар за додатних шест мјесеци. То значи да ће сви који нијесу започели поступак имати прилику да то учине до средине августа 2026. године.

На тај начин шаљемо јасну поруку: разумијемо реалне изазове и спремни смо да прилагодимо рокове када видимо да постоји воља грађана да уђу у легалне токове, али и објективне препреке које их успоравају. Наш циљ је да легализација буде ефикасна, праведна и одржива – са што мање административних баријера и уз максимално уважавање интереса грађана.

Управа за легализацију бесправних објеката почела је са радом 1. јануара 2026. године. Колико запослених тренутно има ова управа и да ли очекујете да ће до краја године бити обрађен макар дио од процијењених око 120.000 нелегалних објеката?

Треба имати на уму да Управа нема задатак да обрађује све нелегалне објекте. Њена надлежност је јасно дефинисана Законом и односи се на објекте веће од 500 квадратних метара, као и на оне који се налазе у заштићеним зонама. То су по правилу сложенији случајеви – колективно становање, комплексна имовинско-правна питања – и зато је од пресудне важности да Управа од самог почетка буде кадровски и организационо квалитетно постављена.

Управа за легализацију бесправних објеката званично је почела са радом 1. јануара 2026. године. Важно је нагласити да је ријеч о потпуно новом органу и да је процес његовог успостављања још у току. У наредним данима биће именован вршилац дужности директора, који ће одмах кренути у израду Правилника о систематизацији и покретање процедура за запошљавање потребног кадра. То је стандардан корак када се формира нова институција и природно је да је потребно одређено вријеме да Управа буде потпуно спремна за обраду захтјева.

Подаци са терена показују да је број таквих објеката мали у односу на укупну процјену од око 120.000 бесправних објеката, што значи да ће највећи дио посла и даље остати на локалним самоуправама, које већ имају искуство и тимове формиране од 2018. године. Управа ће, дакле, обрађивати мањи број предмета, али знатно сложенијих.

Оно што могу са сигурношћу да кажем јесте да ће сви захтјеви који буду пристизали у Управу бити обрађивани у најкраћем могућем року, чим се створе услови за њен несметан рад. Наш циљ није брзина ради статистике, већ законит, стручан и одржив процес који даје трајна рјешења. Легализацију посматрамо као системски посао – захтијева стрпљење, али и јасну динамику. Током ове године наставићемо да јачамо капацитете Управе, а грађани могу бити сигурни да ће сваки предмет бити третиран са пуном пажњом и одговорношћу.

Значајан број објеката налази се у правном проблему због грешака инвеститора, а не самих власника станова. Да ли су у 2026. години планирана системска рјешења за ове случајеве и имате ли процјену колико је грађана тренутно блокирано због таквих ситуација?

Разумијем забринутост грађана – у питању су углавном колективни објекти који још немају употребну дозволу, па је њихово прометовање блокирано, што код људи који су станове купили у складу са законом и уложили свој новац и труд може створити осјећај огорчености.

Зато смо у предложеним измјенама Закона јасно дефинисали да ће прометовање објекта или посебног дијела објекта бити могуће и када постоји забиљежба „нема употребну дозволу“, под условом да је градња изведена у складу са грађевинском дозволом или другим актом којим је она одобрена. На тај начин директно уклањамо блокаду за власнике који су поступали по правилима. Измјене се односе и на отуђење и насљеђивање нелегалних објеката, јер желимо да грађани имају правну сигурност и да не буду кажњени због грешака инвеститора. Тиме им омогућавамо да своје некретнине користе, насљеђују или преносе даље на уређен начин – што је добро и за њих, али и за друштво у цјелини.

Немамо прецизан број грађана који су тренутно погођени овим проблемом, али је јасно да су системска рјешења која предлажемо кључна да се блокаде трајно уклоне. Наш циљ је да легализација буде праведна, функционална и да штити интересе свих учесника, а посебно оних који су поступали у складу са законом.

Сателитско снимање територије је завршено, али осим пилот-акције на Жабљаку, још није дошло до шире примјене мјера рушења. Када се очекује почетак активности на приморју и да ли ће нови нелегални објекти из 2025. и 2026. године бити третирани без изузетака?

Крајем прошле године урбанистичко-грађевинска инспекција је у општини Жабљак спровела акцију уклањања нелегалних објеката, изграђених након сателитског снимања у јулу 2025. године. Седам таквих објеката је уклоњено, уз поштовање свих процедура и права грађана, што јасно показује да држава озбиљно приступа заштити простора и планирању урбаног развоја. У наредних неколико дана обезбиједиће се правоснажна рјешења за уклањање још четири објекта на Жабљаку.

Ова акција је већ дала резултате – грађани су схватили да држава има одлучност да успостави систем у којем нелегална градња не може проћи некажњено и у којем је очување простора Црне Горе приоритет. Зато желимо да сваки поступак буде транспарентан, правичан и у складу са законом, али и да шаље јасну поруку: нелегална градња се неће толерисати.

У наредном периоду планирамо већи број сличних акција, а прва ће бити спроведена у једној приморској општини у којој је евидентиран значајан број нелегалних објеката. Наглашавам, по ко зна који пут – неће бити изузетака. Сви нови нелегални објекти изграђени 2025. и 2026. године биће третирани у складу са законом, јер је циљ да правна држава и заштита простора функционишу досљедно и једнако за све.

Наш приступ је јасан: комбинујемо превентивне мјере, едукацију и информисање грађана са одлучним санкцијама за оне који свјесно крше закон. На тај начин градимо систем који штити јавни интерес, али истовремено препознаје и награђује одговорно понашање грађана.

Раније је најављено да би приходи од комуналних накнада могли достићи око 300 милиона еура. Колики је износ реално прикупљен до сада и да ли се разматра смањење накнада или додатне олакшице за социјално угрожене категорије становништва?

Када говоримо о приходима од комуналних накнада, важно је да грађани имају јасну и прецизну слику. Од почетка процеса легализације, дакле од 2017. године до данас, обрачунато је нешто више од 21 милион евра, а наплаћено око 12,5 милиона за укупно 3.756 легализованих објеката у свим општинама Црне Горе.

Раније смо процјењивали да би приходи могли достићи око 300 милиона евра, рачунајући просјечне вриједности накнада, квадратуру објеката и број од око 11.000 нелегалних објеката. Сада, након сателитског снимања и прецизнијих података о терену, очекујемо да би укупна вриједност могла бити чак и значајно виша од првобитне процјене. Можда и цијелих пола милијарде евра.

Оно што је посебно важно јесте да Закон о легализацији већ предвиђа олакшице. Власници објеката основног становања могу добити попусте приликом плаћања накнаде за урбану санацију, а социјално осјетљиве категорије – попут самохраних родитеља, породица са дјецом са сметњама у развоју или припадника ромске и египћанске популације – имају могућност значајног умањења накнада, чак и до 90%. На тај начин легализација постаје доступнија и праведнија.

Наш циљ је да процес функционише тако да грађани добију правну сигурност, а да се истовремено покаже друштвена одговорност државе – кроз подршку онима којима је помоћ најпотребнија. Желимо да спојимо фискалну одрживост са социјалном правдом и практичним олакшицама, како би легализација била правичан и одржив процес за све.

Да ли сматрате да су грађани који су и прије овог законског рјешења поштовали прописе и градили легално – уз уредно плаћање комуналних накнада које у појединим градовима и зонама нијесу биле нимало повољне – доведени у неравноправан положај у односу на оне који сада пролазе кроз процес легализације?

Свјесни смо да велики број грађана своје објекте гради у складу са прописима и да уредно измирује све обавезе, укључујући и комуналне накнаде које су у неким градовима представљале озбиљан финансијски терет. Тај одговоран однос према систему заслужује пуно поштовање и признање и желим да то јасно нагласим.

Истовремено, важно је разумјети да циљ Закона о легализацији није да било кога доведе у неравноправан положај, већ да се дугогодишњи проблем бесправне градње коначно ријеши и да се успостави ред и правна сигурност за све.

Нелегални градитељи који уђу у поступак легализације такође плаћају накнаду за урбану санацију, а та средства локалне самоуправе усмјеравају на уређење простора гдје се објекти налазе. Дакле, допринос свих учесника иде у истом правцу – унапређење и уређење простора у којем живимо.

Министарство и надлежне институције пажљиво прате примјену Закона и настоје да обезбиједе досљедну и праведну примјену. Наш циљ је да сваки грађанин осјети да систем функционише једнако за све, да се одговорност препознаје и вреднује, и да они који су од почетка поштовали прописе имају сигурност да су њихова улагања била препозната и цијењена.

Тема статуса Котора на УНЕСЦО листи и потенцијалног референдума била је интензивно присутна у јавности, али је у посљедње вријеме мање заступљена. Да ли је идеја о референдуму дефинитивно одбачена или постоји могућност њеног поновног разматрања уколико се рокови не испуне до фебруара 2026. године?

Идеја о референдуму, коју помињете, односила се на варијанту да они који су одговорни да нађу рјешење за ову тешку ситуацију, не успију да обезбиједе довољно избалансирани предлог, који би уважио најважније препоруке УНЕСЦО-а, али у исто вријеме и омогућио неопходан степен развоја бокешких општина. Ријешеност Владе да се дође до оптималног рјешења, које би узело у обзир тежњу за очувањем културно - историјских вриједности Боке Которске, али и развојне потребе ове регије је неупитна, тако да сам увјерен да ће се компромис наћи. Што се мене лично тиче, свако рјешење до којег ће се доћи на бази стручне анализе и консултација са локалном заједницом је задовољавајуће.

Шта бисте поручили грађанима који годинама чекају легализацију како би могли продати, наслиједити или ријешити имовинско-правне односе – да ли 2026. може бити година конкретног помака и рјешења или се и даље очекује дуготрајан процес?

Легализација сама по себи никада није била, нити може бити једноставан процес, али нови Закон је ствари учинио јаснијим, транспарентнијим и разумљивијим за грађане. Сада су процедуре, рокови и надлежности прецизно дефинисани, а наш задатак у наредном периоду биће да убрзамо административне поступке и ојачамо сарадњу свих укључених институција – локалних самоуправа, Управе за легализацију, Управе за некретнине и Управе за државну имовину. Само када сви раде заједно и синхронизовано, можемо очекивати успјех.

Наш циљ је да што већи број предмета буде ријешен у разумним роковима, уз пуно поштовање закона. Зато вјерујем да 2026. може бити година у којој легализација прелази из фазе застоја у фазу конкретних рјешења – година у којој ће грађани осјетити директну корист, било да желе да продају, наслиједе или уредно регулишу своје имовинско-правне односе.

Истовремено, користим ову прилику да поново упутим апел свим грађанима који посједују нелегалне објекте да покрену поступак легализације код надлежних институција, те да упозорим да ће држава, кроз појачан инспекцијски надзор и досљедну примјену закона, систематски дјеловати против сваке нове нелегалне градње.

Наш приступ је јасан: желимо да грађани осјете да систем функционише, да правна сигурност није само обећање, већ стварност, и да 2026. буде година у којој се прави помаци коначно виде у пракси.

Пројекат Веље Брдо: Уговори за стотине апликаната до краја године

Влада је 31. децембра 2025. расписала међународни конкурс за урбанистичко-архитектонско рјешење Блока А1, са наградним фондом од 225.000 еура. Колико учесника очекујете до затварања конкурса 31. марта 2026. године и на који начин ће бити обезбијеђена потпуна транспарентност процеса, како би се избјегле евентуалне критике на фаворитизам?

Међународни конкурс за идејно рјешење Блока А1 расписан је 31. децембра 2025. године и представља први велики корак у реализацији пројекта „Веље брдо“. Реално је очекивати да ће наградни фонд од 225.000 евра привући пажњу архитеката и урбаниста из различитих крајева свијета, тако да ће број пријава бити познат тек након затварања конкурса 31. марта 2026. године у подне.

Од самог почетка наш приоритет је била потпуна транспарентност. Конкурс је спроведен у складу са законом и правилницима, а сама процедура осмишљена је тако да сви учесници имају једнаку шансу. Рјешења се предају искључиво под шифром, док се подаци о ауторима чувају одвојено и затворено. Комисија оцјењује идеје непристрасно, а тек након што донесе и потпише коначну одлуку отварају се коверте и открива идентитет учесника.

На овај начин обезбјеђујемо фер и професионалан поступак, у којем пресуђују креативност, квалитет и иновативност идејног рјешења – а не било какви спољашњи утицаји.

Наш циљ је да кроз овај процес добијемо најбоље могуће идеје које ће бити у складу са визијом развоја насеља, потребама заједнице и принципима одрживог урбаног планирања. Истовремено желимо да покажемо да Црна Гора може да спроведе међународне конкурсе на начин који је потпуно транспарентан, професионалан и признат у свијету.

Раније сте најавили да ће први станови на Вељем брду бити усељиви средином 2026. године, док се сада у медијима помиње 2027. Који су главни разлози помјерања рокова и који је реалан датум почетка градње и усељења прве фазе пројекта (Блок А1)? Шта поручујете људима који очекују рјешење стамбеног питања – да ли ће 2026. година заиста бити година почетка реализације пројекта или постоји ризик да се обећања додатно одложе?

Плански услови за реализацију створени су тек измјенама Просторно-урбанистичког плана Подгорице у августу 2025. године, што је био сложен процес који је обухватио цијели захват ПУП-а, укључујући Тузи и Зету. Паралелно, Скупштина је у октобру усвојила измјене Закона о социјалном становању, чиме су створени нормативни предуслови да пројекат уопште може да почне, након чега је услиједио и први конкретан корак - расписивање међународног конкурса за идејно рјешење Блока А1, 31. децембра 2025. године.

Опсежне јавне консултације које су пратиле процесе доношења планских докумената који су били предуслов почетка реализације пројекта резултирале су потребом да се у планске документе укључи велики број примједби стручне и опште јавности. Кад се томе дода и претходна потреба изградње кључне приступне инфраструктуре, јасно је да су првобитни рокови за усељење крајем 2026. морали да се помјере. Зато је процјена да ће усељења почети током 2027. године реалнија. Али, свакако ћемо до краја 2026. са реализацијом пројекта одмаћи довољно да неколико стотина прворангираних апликаната могу да закључе уговоре о куповини станова у овој години.

Ипак, важно је нагласити да код пројеката оваквих размјера и оваквог значаја фокус не би требао бити само на томе када ће први станари ући, већ на изградњи квалитетног, организованог и функционалног насеља које ће служити генерацијама.

Грађанима који су се пријавили за куповину станова по повољним условима желим да поручим: држава активно ради на свим потребним корацима да се пројекат што прије реализује. Разумијем њихова очекивања и жељу да стамбено питање ријеше што прије, али једнако је важно да процес буде спроведен правилно, транспарентно и одрживо. Зато вјерујем да ће 2026. бити година конкретних корака и реализације кључних фаза, док ће прво усељење највјероватније услиједити током 2027. године.