Интервју потпредсједника Владе Филипа Ивановића за магазин Diplomatic World

Црна Гора сматра да предстојећи Самит ЕУ - Западни Балкан представља стратешку прилику за обликовање ширег политичког наратива о проширењу Европске уније у одлучујућем тренутку за Европу.

Пакет проширења ЕУ за 2025. годину сврстава Црну Гору међу водеће земље кандидате за чланство у Европској унији. Из Вашег угла, које су реформе биле најтрансформативније до сада и гдје Црна Гора треба да покаже највећу амбицију како би одлучно напредовала ка усклађивању са правном тековином ЕУ?

Пакет проширења ЕУ за 2025. годину јасно потврђује да је Црна Гора данас најнапреднија земља кандидат за чланство у Европској унији. Извјештај о Црној Гори најбољи је до сада, уз јасно уочен напредак у готово свим преговарачким поглављима, без стагнације или назадовања у било којем од њих. То потврђује да европски пут није само политичка оријентација, већ резултат конкретних реформи. Реформе су континуиран процес који подразумијева унапрјеђење законодавства и његову досљедну примјену. Кључ није само у оцјени Европске комисије, већ у изградњи поузданих институција и демократског, просперитетног и плуралистичког друштва. У том контексту, посебно су важни јачање независности правосуђа, унапрјеђење система јавних набавки, побољшање слободе медија и ефикаснија контрола јавних финансија. Посебан значај имају поглавља 23 и 24, која се односе на владавину права, борбу против корупције и организованог криминала. Црна Гора је 2024. године била прва земља кандидат која је добила позитиван ИБАР, што потврђује значајан напредак у овим областима. Ова поглавља затварају се на крају преговарачког процеса, што додатно указује на њихов значај. Наш приступ је јасан: нико није изнад закона. Црна Гора прелази из фазе декларативне европске оријентације у фазу конкретних резултата и оперативне интеграције. Кључни приоритет остаје обезбјеђивање неповратности реформи: пуна независност и ефикасност правосуђа, доношење правоснажних пресуда у случајевима високе корупције и континуирано спровођење истрага. Тиме се не јача само правда, већ и инвестициона сигурност земље. Паралелно с тим, реформе у економији и јавној управи, дигитализација и енергетска транзиција доприносе одрживом развоју и вишем квалитету живота грађана. Важно је и унапрјеђење друштвене климе. Црна Гора припада Европи и по историји и по вриједностима, а чланство ће донијети користи у свим сферама – од лакшег кретања и образовања до економских прилика. Циљ је суштинска трансформација друштва. Зато подржавамо принцип заслуга: напредак у реформама треба да води бржем, али у потпуности заслуженом чланству.

Црна Гора је почела да користи средства из ЕУ Плана раста (383 милиона еура за период 2024–2027). Које конкретне користи ће ова средства донијети грађанима и економији Црне Горе? 

Црна Гора је прихватила План раста не само због финансијске подршке, већ прије свега због његовог реформског карактера. Ријеч је о инструменту који подстиче реформе, јача регионалну сарадњу и олакшава интеграцију у јединствено тржиште Европске уније. Средства су условљена испуњавањем конкретних, мјерљивих корака, што додатно јача одговорност и кредибилитет јавних политика. Тиме се прави јасан помак од декларативних обавеза ка њиховој стварној имплементацији. Агенда реформи обухвата пројекте који директно утичу на грађане: унапрјеђење јавних услуга, модернизацију транспортне и енергетске инфраструктуре, дигитализацију, као и јачање образовних и социјалних капацитета. План додатно подстиче развој приватног сектора, повећава повјерење инвеститора и доприноси фискалној стабилности. Дугорочни циљ је убрзање економског раста и приближавање јединственом тржишту ЕУ. Грађани ће користи осјетити и прије пуноправног чланства, што је од посебног значаја за јачање повјерења у европски процес. Иако значајна, ова средства представљају увод у знатно веће фондове који ће бити доступни након приступања. План раста зато треба посматрати као прелазну фазу и мост ка пуној финансијској и економској интеграцији.

Црна Гора је затворила 13 преговарачких поглавља. Који су највећи преостали изазови и колико је реално затварање преговора до краја 2026. године?

Највећи изазови остају поглавља 23 и 24, гдје се напредак мјери конкретним резултатима у области владавине права. Такође, поглавље 27, које се односи на заштиту животне средине, захтијева значајна улагања и дугорочно планирање. Ипак, Црна Гора је показала способност да одговори на сложене захтјеве. Захваљујући јасно дефинисаним улогама институција и високом нивоу координације, завршетак преговора до краја 2026. године представља остварив циљ. Европске интеграције данас су за Црну Гору реалност, а не само стратешки циљ. Процес је, међутим, двосмјеран – подједнако зависи и од Црне Горе и од Европске уније.

Наставак подршке Европске комисије и држава чланица од кључног је значаја за успјешан завршетак процеса. Црна Гора ће 2026. године први пут предсједавати Берлинским процесом. Који су приоритети и очекивани резултати? 

Предсједавање долази у политички и геополитички важном тренутку, када регионална сарадња постаје нужност. Мото предсједавања гласи: „Регион у покрету: Власници промјена“, чиме се наглашава одговорност за спровођење конкретних резултата. Четири кључна приоритета су одрживи економски раст, конкурентност, сигурност и отпорност, те зелена транзиција. То подразумијева унапрјеђење заједничког регионалног тржишта, признавање професионалних квалификација, смањење трговинских баријера, јачање борбе против организованог криминала и напредак у спровођењу Зелене агенде. Планирани су бројни министарски састанци и тематски форуми, укључујући и први медијски форум, као и састанак посвећен јавној управи. Црна Гора жели да дјелује као конструктиван посредник регионалне сарадње и постизања конкретних резултата.

Како Црна Гора види значај Самита ЕУ–Западни Балкан у јуну 2026. године?

Самит, који ће бити одржан 5. јуна 2026. године, окупиће лидере држава чланица Европске уније и Западног Балкана, као и представнике кључних европских институција. Ријеч је о најважнијем дипломатском догађају који Црна Гора организује током преговарачког процеса. Овај догађај представља потврду међународног положаја Црне Горе, али и прилику да се пошаље јасна политичка порука да проширење остаје стратешки приоритет. У измијењеном геополитичком контексту, интеграција Западног Балкана постаје кључна за стабилност, сигурност и конкурентност Европе. Посебан фокус биће на очувању кредибилитета процеса проширења – напредак мора бити награђен, а процес предвидив и заснован на заслугама. Важан елемент биће и постепена интеграција региона у политике ЕУ прије пуноправног чланства, посебно у областима енергетике, инфраструктуре и дигиталне трансформације.

Амбиција Црне Горе је да Самит донесе конкретан и видљив напредак у односима између Европске уније и Западног Балкана. У том контексту већ је покренута дискусија о припреми Уговора о приступању, а циљ је да се преговори закључе током 2026. године. То неће бити само успјех Црне Горе, већ и снажна потврда кредибилитета политике проширења Европске уније. На крају, предсједавање Берлинским процесом и организација Самита поклапају се са значајним јубилејом – двадесет година од обнове независности Црне Горе. Уз очекивани завршетак преговора, 2026. година може представљати прекретницу у европском путу државе.

Цијели интервју на енглеском језику доступан је на сљедећем линку: https://www.yumpu.com/en/document/read/71071753/diplomatic-world-magazine-79