Интервју в.д. директора Пореске управе Саве Лакетића за Форбес магазин

В.д. директора Пореске управе Сава Лакетић за Форбес магазин.

Интервју преносимо интегрално.

Колико је, према подацима Пореске управе, износила највећа бруто мјесечна зарада исплаћена у Црној Гори у прошлом мјесецу, коме је исплаћена и које је предузеће (институција) у питању?

Највећа бруто зарада износила је 147,7 хиљада еура и исплаћена је у дјелатности хотела и сличног смјештаја. Због пореске тајне, нажалост, не могу одати више информација о самој заради.

Пореска управа је саопштила да је за првих седам мјесеци ове године наплатила 952 милиона еура бруто прихода, што је за 172,6 милиона еура или 22 одсто више у односу на исти период прошле године. Шта је највише допринијело овом значајном повећању прихода? Да ли сте очекивали такав резултат?

Добар резултат свакако је очекиван за ову годину и резултат је више активности које се спроводе током љетње туристичке сезоне, али и у остатку године. На првом мјесту ту су активности пореске инспекције, која је током љетњих мјесеци у приморским градовима заступљена од Херцег Новог до Улциња, у свим општинама у једнаком броју. Имамо значајно повећање пореске дисциплине, свакако су на то утицале и активности сектора наплате, гдје смо строжим приступом и редовнијом комуникацијом са пореским обвезницима, унаприједили наплату. Такође је утицала и инфлација, свакако у неком проценту мањем у односу на ових укупних 22 %, али свеукупно те активности су дале овај одличан резултат за ову годину.

Да ли очекујете да се настави тај тренд до краја године?

Свакако. За првих десет дана августа имамо неких 34 милиона само од наплате пореза на додату вриједност (ПДВ), што показује да се тренд раста наставља и да ћемо у августу, ако овакав тренд остане, имати више од планираног, а свакако много више него у односу на претходну годину.

Шта је довело до повећања у наплати ПДВ-а?

Активности пореских инспекција у току љетње туристичке сезоне су допринијеле значајном побољшању пореске дисциплине. Имали смо преко 2.500 контрола у свим општинама од 1. маја до данас, са великим бројем написаних казни. Нажалост, казне су посљедња мјера према којој идемо, али само присуство пореских инспектора и онда кажњавање, поготово оних који су повратници у чињењу прекршаја, даје добар резултат.

И наплата пореза на добит правних лица премашила је план. Које компаније су највише платиле пореза на добит?

Највише је платила Електропривреда Црне Горе, 17 милиона еура. Затим Црногорска комерцијална банка 13 милиона, НЛБ банка 6,2 милиона, Црногорски електропреносни систем 6,2 милиона, компаније Везув, М:тел, Адриатик банка, Ерсте банка, Воли и Рудник угља Пљевља.

С обзиром на то да је Владином Фискалном стратегијом (програм Европа сад 2) предвиђено повећање нижих стопа ПДВ-а, повећање неких других дажбина, имате ли процјену колико ће то повећати укупне приходе Пореске управе?

Фискална стратегија је свакако рађена од стране колега из Министарства финансија, али ми смо као орган прошли све неопходне податке како бисмо дошли до процјене позитивних ефеката Фискалне стратегије. Само повећање ПДВ-а би требало да допринесе, по неком конзервативном сценарију, минимум 60 милиона повећања ПДВ-а. Фискална стратегија представља један свеобухватан документ који има веће позитивне ефекте од самог износа ПДВ-а повећањем ове стопе на 15 одсто.

Колики је укупни порески дуг и колико је од тога наплативо? Које мјере Пореска управа предузима да би наплатила дуг?

Укупни порески дуг износи 636 милиона еура, од чега се 341 милиона односи на нето основни дуг, а остало на камату. Од краја маја се нето основни дуг смањио за неких милион и по и то је резултат рада сектора наплате. Када говоримо о камати, она се углавном односи на старе пореске дужнике, иако на црној листи у тих првих десетак компанија имамо и релативно новог дужника, кинеску компанију ЦРБЦ. Смањењу дуга највише доприносе, као што сам рекао, активности предузете у сектору наплате и у сарадњи са Међународним монетарним фондом (ММФ) покренули смо један пилот пројекат у подручној јединици Подгорица који даје одличне резултате. План је да од септембра кренемо са тим пројектом, односно са тим новим активностима и у подручним јединицима Будва и Бијело Поље. Током претходне недјеље договорили смо начелно рјешавање дуга од нешто преко пет милиона код једног старог пореског дужника. Свакако велики ефекат очекујемо од примјене Закона о отпису камате за пореске дужнике које измире основни дуг у року од 60 дана од дана ступање закона на снагу. Тако да је тешко процијенити колико је укупно тог дуга наплативо, јер велики број тих дуговања датира уназад десет, 15 година, тако да ћемо покушати и продајом непокретности пореских дужника да наплатимо дио дуга. Фискалном стратегијом је то процијењено на неких милион еура и ако смо ми у Пореској управи оптимисти да ћемо значајно бољи ефекат имати и по том питању и по питању овог новог закона који већ даје неке резултате. Састали смо се са великим бројем пореских дужника и само претходне недјеље смо ријешили једно велико старо пореско дуговање.

Можемо ли да знамо о којем предузећу се ради?

Нажалост, у овом моменту не могу то да кажем због пореске тајне.

Који су неки од највећих дужника? Колики је дуг ЦРБЦ-а?

Дуг компаније ЦРБЦ је у овом моменту 11,6 милиона. Имали смо велики број састанака са представницима компаније ЦРБЦ у претходном периоду. Ако се не варам, седам у протекла два мјесеца покушавајући да дођемо до неког рјешења. Нажалост, од прије неких 20 дана рачун компаније је у блокади.

Што се тиче осталих пореских дужника, на црној листи имамо компаније које су у већинском државном власништву – на челу црне листе је компанија Платаже 13. јул са дугом од око 15 милиона еура, затим Жељезнички превоз са дугом од 6,4 милиона еура. Слиједе још два жељезничка предузећа, односно Одржавање жељезничких возних средстава са дугом од 5,75 милиона еура, Жељезничка инфраструктура са дугом од 5,1 милион еура, Институт „Симо Милошевић“ од 4,3 милиона еура, итд. Од приватних компанија имамо Спиц Ронгхе интернатионал (Монтенегро) лимитед са дугом од 11,8 милиона еура, ЦРБЦ са дугом од 11,6 милиона еура, итд.

Поред ових неких нових дужника имамо велики број страних дужника у самом врху те листе и ту је ситуација много компликованија за рјешавање, ради се о дугу који је дугогодишњи дуг и дугогодишњи проблем Пореске управе.

Колико дугују општине и ко су највећи дужници?

И ту имамо дугогодишњи проблем, са дугом општина. Ако гледамо само општине без локалних предузећа која су у власништву општина, имамо Цетиње, Рожаје, Улцињ, Бијело Поље и Беране. Морам да поменем да су неке од ових општина уредни измириоци по репрограму дуга из претходних година. Али свакако, Цетиње дугује 6,4 милиона, Рожаје 4,2 милиона, Улцињ три милиона, Бијело Поље 2,7 милиона, Беране 2,3 милиона и тако даље. Много већи проблем је с локалним предузећима, чији су оснивачи ове општине гдје имамо дуг локалних предузећа са Цетиња 4,8 милиона, Рожаја 4,6 милиона, итд. Од априла, од закључка Владе који смо добили као орган да поступамо даље у односу са општинама и договоримо рјешавање питања пореског дуга, обавили смо велики број разговора са појединачним представницима општина, а затим и са Заједницом општина. Имамо пар неких неријешених питања и очекујемо да ћемо у току септембра ући у финалне договоре. Оно што желим са овог мјеста да поручим је да ћемо се, након склапања тих договора, јако строго држати договора и контролисати измирење обавеза по том неком новом репрограму који потпишемо са општинама појединачно.

Из Владе су прије пар мјесеци најавили да ће блокирати рачуне општина ако не буду редовно измиривале дугове по основу репрогама. Да ли има нека општина која је близу томе?

У овом моменту не. Имамо општине које не поштују репрограм, али стално смо у комуникацији са њима и до потписивања споразума, који очекујемо у наредних мјесец дана, нећемо ићи у блокада општина због компликованих процедура у самим општинама, како не би угрозили егзистенцију било ког предузећа које је од јавног значаја. На примјер, не можемо блокирати неки Водовод и канализацију без јасне путање како ћемо наставити рјешавање питања пореског дуга. Тако да за сада смо у комуникацији са свим општинама, а од септембра очекујемо да ћемо имати потписане споразуме, а онда се с тога строго придржавати.

Да ли се дугови општина односе углавном на порезе и доприносе за запослене?

Имамо по свим пореским облицима дуговања, али углавном се односе на дуговања која се тичу доприноса.

Како туристичка сезона утиче на укупну наплату прихода и које мјере су предузете да се максимализује наплата током љета?

Свакако, гро прихода се убира у току ових љетњих мјесеци и утиче позитивно и поред мањег броја туриста, по званичним подацима од јула имали смо нешто преко 7 процената мање туриста односно на претходну годину. Међутим, пореска дисциплина, структура гостију је таква да имамо много бољу наплату у односно на претходну годину. Пореска управа је, као што сам напоменуо, организовала и теренски инспекцијски рад током љетних мјесеци у свим приморским општинама. Често имамо викенд акције у другим општинама, на сјеверу прије свега у туристичким центрима попут Колашина и Жабљака. У наредном периоду покрићемо и друге видове туризма, као што је рафтинг. Једним таквим приступом, на основу анализе, таргетирамо оне пореске обиснике код којих смо уочили неправилности у раду и на тај начин и њих уводимо у легалне токове.

Који су ваши планови за наредни период како би се одржао или чак побољшао позитиван тренд у наплати прихода?

Главни план је проширење базе пореских обвезника. Дакле, планрамо да уведемо што већи дио сиве економије у легалне токове. Прије свега овдје мислим на издаваоце смјештаја који су у овом тренутку, по неким процјенама, у великом броју у сивој зони. Затим имамо фризерске и козметичарске салоне, гдје са та дјелатност у великом броју случајева обавља без пријављеног обављања послова у становима. И ту имамо план, након завршетка љетње туристичке сезоне, кренућемо у акцију са другим институцијама, како би те пореске обвезнике увели у легалне токове. Додатно, са платформама за изнајмљивање смјештаја смо кренули у комуникацију, како би у том дијелу увели ред. План је да оснујемо и регистар и да само практично регистровани издаваоци смјештаја буду у могућности да се оглашавају на највећим платформама за издавање смјештаја.

Који су највећи изазови с којима се Пореска управа тренутно суочава и како планирате да их превазиђете?

Дефинитивно највећи проблем Пореске управе су људски кадрови. Претходна два кадровска плана се нису уопште реализовала, имамо критичну старосну структуру, гдје је просјек година 56, имамо велики број колега који ће у наредном периоду отићи у пензију, само ове године имали смо одлив од 35 људи. Сљедеће године имамо већи број одлазака, тако да ће дефинитивно фокус бити на оснаживању Пореске управе у смислу људских капацитета. Такође, у сарадњи са Свјетском банком радимо такозвану „скиллс гап“ анализу, односно анализу јаза између вјештина које тренутно имамо у Пореској управи и оних које нам требају за наредни период, а посебно након увођења интегрисаног система за управљање приходима, тако да ће гро активности бити фокусирано на оснаживању људских капацитета, за оснаживања ИТ система, како би за неких 3-5 година имали потпуно модернизовану Пореску управу.

Форбес магазин (17.08.2024.)И Вијести онлине