Изјава потпредсједника Копривице о пројекту Можура

Данас износимо нове чињенице у вези са пројектом вјетроелектране Можура које отварају озбиљна питања о начину на који је тадашња Влада на челу са премијером Ђукановићем управљала овим послом.

У фебруару 2015. године Влада је стекла јасно уговорно право да раскине уговор за пројекат вјетроелектране Можура, јер инвеститор није започео изградњу у року предвиђеним уговором, а то је рок од 2 мјесеца од добијања грађевинске дозволе, која је издата 15. децембра 2014. године.

У том тренутку држава је имала три снажна инструмента заштите јавног интереса на располагању: право на раскид уговора, наплату банкарске гаранције од 1,5 милиона еура и могућност расписивања новог тендера, уз коришћење већ стечене документације, дозвола и техничких анализа. Међутим, тадашња Влада на челу са премијером Ђукановићем није искористила ниједан од тих механизама.

Умјесто тога, тадашње Министарство економије ангажовало је адвокатску канцеларију Моравчевић, Војновић и партнери да припреми правно мишљење о даљем поступању државе и да ли да пренесе пројекат на заинтересовану Енемалту. Документација до које смо дошли показује да та адвокатска канцеларија није била само савјетник државе.

У исто вријеме имала је и пословни однос управо са компанијом Енемалта, државном енергетском компанијом Малте која је касније постала власник пројекта Можура.

Још индикативније, та адвокатска канцеларија је од Енемалте, са потписом извршног директора Fredrika Azzopardija, добила и специјално пуномоћје да је заступа и у поступку преузимања и од компаније Cifidex – компаније преко које је реализована контрола над пројектом.

Истовремено, управо та канцеларија је Влади и министарству давала правна мишљења и тумачења о преносу концесије и власништва над пројектом.

Другим ријечима, иста адвокатска канцеларија је савјетовала државу да ли и како да одобри пренос пројекта, док је паралелно имала пуномоћје да заступа компанију која тај пројекат преузима.

Према доступним подацима, током 2018. године компанија Можура Wind Park, у власништву Енемалте на коју је пренијет пројекат а што је и савјетовала и препоручила та канцеларија Влади, исплатила је тој канцеларији око 67 000 еура по основу шест фактура. Ове чињенице отварају озбиљно питање сукоба интереса и интегритета правног савјетовања које је држава тада добила.

У случају Можура централно питање није шта су радиле компаније, већ ко је у Влади одлучио да држава одустане од права да раскине уговор и наплати гаранцију и зашто је за савјетовање изабрала управо адвокатску канцеларију која је заступала компанију која ће преузети тај пројекат.

Избор адвокатске канцеларије која је савјетовала државу да ли да одобри пренос пројекта, а истовремено заступала компанију која преузима пројекат Можура, отвара озбиљну сумњу да је цијели посао био дио унапријед припремљеног аранжмана и да није тражено објективно мишљење као основ за одлучивање, већ је припреман терен коруптивне трансакције са несагледивим последицама.

Одлуке које су тада донесене довеле су до тога да држава од позиције у којој је могла раскинути уговор и наплатити банкарску гаранцију дође у ситуацију да пројекат заврши у рукама других компанија кроз низ трансакција у којима су посредници остварили вишемилионске профите развијајући коруптивне шеме.

Пројекат Можура предмет је међународних истрага и истраживања храбре малтешке новинарке Daphne Caruane Galizije, која је истраживала корупцију повезану са овим послом.

Она је убијена 2017. године. Утолико је јача наша обавеза да истина изађе на видјело до краја.

Након свега изложеног постављају се кључна питања: ко је у Влади одлучио да држава одустане од својих права и зашто је изабран савјетник који ради за другу страну?

Ко се усудио да одустане од заштите јавног интереса и наплате 1,5 милиона еура гаранције?

Држава је овим послом свјесно и умишљајно доведена у неповољан положај и зато говоримо о корупцији на највишем нивоу. То је директна политичка одговорност тадашњег премијера Ђукановића и министра Каварића, а надлежни органи треба да утврде и друге видове одговорности.

Због свега наведеног, ова документација биће достављена надлежним институцијама како би се утврдиле све чињенице и евентуална одговорност за одлуке које су довеле до штете по интерес државе, као и да ли је угрожен јавни интерес који упућује на постојање корупције.

Грађани Црне Горе имају право да знају како су се доносиле одлуке о пројектима вриједним стотине милиона еура и да ли је у тим процесима јавни интерес био заштићен или погажен.