Извјештај о праћењу медитеранске воћне муве Цератитис цапитата

У склопу реализације програма ,,Извјештајно прогнозни програм: Цератитис цапитата (воћна мува)'' у периоду 13-16. августа 2025. извршен је преглед Тепхри клопки (са трикомпонентним атрактантом Биолуре) и Јацксон клопки (са атрактантом Тримедлуре) у локалитетима на Приморју у којима се прати медитеранска воћна мува: Баошићи, Бигово, Ђеновићи, Бар (Челига) и Улцињ (Штој и Зогање).

Прегледом клопки констатован је почетак лета муве у локалитетима Бигово, Ђеновићи  и Бар

Имајући у виду тренутне временске прилике, а нарочито промјену времена тј. благи пад температуре са спорадичним падавинама и све већу расположивост плодова биљака домаћина, у периоду који слиједи може се очекивати повећање бројности популације у свим локалитетима с обзиром на високу бројност која се биљежи на Приморју у последње три године, а нарочито у подручју Улциња и Бара.

Додатно на Приморју Ц. цапитата има већ ‘’уобичајени модел активности’’ тј. након ниске почетне бројности током августа у периоду који долази њена бројност повећава. Смокве су веома добри домаћини за почетно, љетње, одржавање и умножавање популације и већ су дуже времена ,,на располагању’’ и сукцесивно сазријевају (а традиционално се никада не прскају), а најраније сорте мандарине ће у релативно брзом наредном периоду почети да сазријевају, па надаље јапанска јабука, касније сорте мандарине, што све, уз повољније временске прилике које се могу очекивати, чини да повећање бројности популације може бити веома извјесно. 

То подразумијева, од стране произвођача и држаоца воћних врста које су домаћини Ц. цапитата, континуирано уклањање и уништавање спаљивањем свих оних плодова на којима се уоче било какви симптоми напада или преурањено дозријевање. Сумњиви плодови се не смију закопавати у земљу нити бацати у контејнер!

Поред смокве која је у већини локалитета у фази пуног зрења и чије све отпале, полу суве или у било ком смислу измијењене плодове треба уништити на неки од препоручених начина, стално праћење тока сазријевања плодова домаћина осталих воћних врста које ће у наредном периоду ући у фазу сазријевања је неопходно од стране произвођача и држаоца воћних врста. Тим прије што су 2022-2024. година биле године веома јаког напада нарочито на подручју Улциња и Бара, а 2023. и 2024. је забиљежена појава Ц. цапитата у већој бројности у локалитетима у околини Подгорице са значајним штетама на мандарини.   

Савјетујемо да се као превентивна мјера (нарочито у окућницама и малим, мјешовитим воћњацима који представљају идеалну средину за појаву првих симптома напада), око стабала смокве (а касније и осталих воћака-како буду дозријевале) у ширини пречника крошње, поставе и ПВЦ фолије или слој сламе (дебљине око 25 цм) да би се онемогућио улазак ларви у земљиште из евентуално нападнутих плодова. Такође, обавезно је сакупљање и уништавање свих плодова са сумњивим симптомима напада (без обзира о којој биљци домаћину се ради - смоква, јабука, јапанска јабука, мандарине, и остали цитруси, иглица...) како директно са биљке тако и одмах након евентуалног отпадања плодова са гране и пребацивањем у пластичне кесе (нпр. кеса за смеће) која се завеже и оставе на сунцу најмање 10 дана. За ово вријеме, све ларве које се налазе у плодовима ће угинути. Друга је могућност је да се сакупљени плодови са сумњивим симптомима напада закопају у земљу и прекрију са најмање 30 цм слоја земље. Такође, у близини плантажних засада цитруса не би требало да буде других биљака домаћина (нарочито појединачних стабала смоква и јапанских јабука) које не подлијежу редовним мјерама редовне заштите од проузроковача биљних болести и штеточина.

Неопходна је и примјена мјера хемијске заштите на почетку фенофазе сазријевања плодова, односно у вријеме када они постану пријемчиви за напад. Приликом одабира препарата обавезно треба водити рачуна о каренци и дозвољеном броју третирања у току године, сортименту и фенофази развића плодова домаћина!

Препоручују се инсектициди на бази делтаметрина, пиримифос–метила, спиносада, ламбда-цихалотрина, тау-флувалината и ацетамиприда на почетку фенофазе сазријевања плода, односно у вријеме када они постану пријемчиви за напад. Такође, добри резултати се постижу примјеном хидролизираних протеина (атрактаната) методом локализованог третирања када се не третира цијела крошња, већ само дио крошње. У овом случају се инсектициду додаје биљни протеински мамац/атрактант (нпр. Буминал). Третирањем дијела крошње (пожељно на јужној експозицији) постиже се ефект привлачења имага у третиране дјелове крошње (дјеловањем атрактанта) и њихово сузбијање усљед контакта/излагања употријебљеном инсектициду. Напомињемо да мјере хемијске заштите могу имати задовољавајући ефекат само уколико се примјењују заједно са осталим препорученим нехемијским мјерама. 

Цератитис цапитата се због својих биолошких карактеристика сматра једном од економски најзначајнијих штеточина у свијету. Ту се прије свега мисли на изразиту полифагност, еколошку пластичност (прилагођавање хладнијим климатима у односу на остале врсте тропских мува) изражену високу плодност у условима који погодују њеном развићу (мисли се на расположивост плодова домаћина, сукцесивно сазријевање различитих биљних врста, повољне временске прилике, изостанак или неправовремене мјере заштите). У таквим условима, а нарочито када након сушних љетњих мјесеци (што је код нас јул и август) у септембру и почетком октобра дође до повећања влажности ваздуха услед љетњих/јесењих падавина, за кратко вријеме на изглед ‚‚мала бројност'' популације бројношћу ‚‚експлодира'', долази до њеног наглог повећења и сходно томе великих штета, што се нарочито драстично испољава у одсуству правовремених и одговарајућих мјера сузбијања.

Оно што напомињемо као веома значајну и упозоравајућу чињеницу, која додатно поткрепљује опасност коју са собом носи медитеранска воћна мува у земљама у којима је присутна, је њено ширење и појава у новим подручјима, а све у складу у са веома израженим активностима човјека (транспорт плодова као најзначајнији начин њеног ширења), али и климатским промјенама.