Извјештајно-прогнозни програм: Цератитис цапитата (воћна мува)

У склопу реализације програма ,,Извјештајно прогнозни програм: Цератитис цапитата (воћна мува)'' у периоду 23-28. јула 2025. постављене су Тепхри клопке (са трикомпонентним атрактантом Биолуре) и Јацксон клопке (са атрактантом Тримедлуре) у локалитетима Баошићи, Бигово, Ђеновићи, Бар и Улцињ.

Клопке су постављене у мјешовитим воћним засадима (Бигово: бресква, смоква, цитруси, јабука, шљива), Баошићи (смоква, цитруси, винова лоза), Бар - Челуга (цитруси, смоква, јапанска јабука, јабука, винова лоза), Улцињ – Штој,  Зогање (плантажни засади цитруса). Такође, клопке су постављене у локалитетима у ширем подручју Подгорице (Зета, Црмница, Љешкопоље, Бери, Кокоти – смоква, мандарина, јапанска јабука, јабука, винова лоза) и у локалитету Нудо – смоква и јабука. 

НАПОМЕНА: Имајући у виду да Ц. цапитата не напада зелене и тврде плодове (без обзира о којој се воћној врсти ради) већ оне на почетку фенофазе сазријевања и полузреле плодове, стално праћење стања у воћњаку и одржавање његове хигијене веома је значајна мјера у смањењу бројности ове врсте. То подразумијева, од стране произвођача и држаоца воћних врста које су домаћини Ц. цапитата, континуирано уклањање и уништавање свих плодова на којима се уоче било какви симптоми напада или преурањено дозријевање. Сумњиви плодови се не смију закопавати у земљу нити бацати у контејнер! 

Стално праћење тока сазријевања смокве, чије плодове у нашим условима Ц. цапитата прво напада, али и плодова домаћина свих осталих воћних врста које ће у наредном периоду ући у фазу сазријевања, такође је неопходно од стране произвођача и држаоца воћних врста. Поред смокве и плодови јапанске јабуке су изузетно добри домаћини овој врсти, а обје врсте се најчешће не налазе у систему редовне заштите и као такве служе за веома успјешно умножавање Ц. цапитата, чија бројност, с обзиром на искуства из претходних година мониторинга, значајно почиње да расте од половине септембра, када почињу и прве штете на мандаринама која је, у економском смислу, најзначајнији домаћин Ц. цапитата у Црној Гори. Ово нарочито напомињемо из разлога што су 2022, 2023 и 2024. биле године веома јаког напада нарочито на подручју Улциња и Бара, а 2023 и 2024. и на ширем подручју Подгорице са великим штетама на мандарини. Додатно, први налази Ц. цапитата у 2024. године у сјевернијим подручјима забиљежени су у јулу у локалитету Нудо (Н 42^о40'19'' Е 18^о34'33), а крајем августа у локалитету Никољац – Бијело Поље  (Н 43^о1'42'' Е 19^о44'43'') што је наведено у периодичним и завршном извјештају за 2024. годину, и указује на потенцијално реалну опасност од њеног ширења и ван подручја Приморја и ширег подручја Подгорице ка сјеверу.

Савјетујемо да се као превентивна мјера (нарочито у окућницама и малим, мјешовитим воћњацима који представљају идеалну средину за појаву првих симптома напада), око стабала смокве (а касније и осталих воћака-како буду дозријевале) у ширини пречника крошње, поставе и ПВЦ фолије или слој сламе (дебљине око 25 цм) да би се онемогућио улазак ларви у земљиште из евентуално нападнутих плодова. Такође, обавезно је сакупљање и уништавање свих плодова са сумњивим симптомима напада (без обзира о којој биљци домаћину се ради- смоква, јабука, јапанска јабука, мандарине, и остали цитруси, иглица...) како директно са биљке тако и одмах након евентуалног отпадања плодова са гране и пребацивањем у пластичне кесе (нпр. кеса за смеће) која се завеже и оставе на сунцу најмање 10 дана. За ово вријеме, све ларве које се налазе у плодовима ће угинути. Друга је могућност је да се сакупљени плодови са сумњивим симптомима напада закопају у земљу и прекрију са најмање 30 цм слоја земље. Такође, у близини плантажних засада цитруса не би требало да буде других биљака домаћина (нарочито појединачних стабала смоква и јапанских јабука) које не подлијежу редовним мјерама редовне заштите од проузроковача биљних болести и штеточина.

Неопходна је и примјена мјера хемијске заштите на почетку фенофазе сазријевања плодова, односно у вријеме када они постану пријемчиви за напад. Приликом одабира препарата обавезно треба водити рачуна о каренци и дозвољеном броју третирања у току године, сортименту и фенофази развића плодова домаћина!

Препоручују се инсектициди на бази делтаметрина, пиримифос–метила, спиносада, ламбда-цихалотрина, тау-флувалината и ацетамиприд на почетку фенофазе сазријевања плода, односно у вријеме када они постану пријемчиви за напад. Такође, добри резултати се постижу примјеном хидролизираних протеина (атрактаната) методом локализованог третирања када се не третира цијела крошња, већ само дио крошње. У овом случају се инсектициду додаје биљни протеински мамац/атрактант (нпр. Буминал). Третирањем дијела крошње (пожељно на јужној експозицији) постиже се ефекат привлачења имага у третиране дјелове крошње (дјеловањем атрактанта) и њихово сузбијање услед контакта/излагања употријебљеном инсектициду. Напомињемо да мјере хемијске заштите могу имати задовољавајући ефекат само уколико се примјењују заједно са осталим препорученим нехемијским мјерама.

Цератитис цапитата се због својих биолошких карактеристика сматра једном од економски најзначајнијих штеточина у свијету. Ту се прије свега мисли на изразиту полифагност, еколошку пластичност (прилагођавање хладнијим климатима у односу на остале врсте тропских мува) изражену високу плодност у условима који погодују њеном развићу (мисли се на расположивост плодова домаћина, сукцесивно сазријевање различитих биљних врста, повољне временске прилике, изостанак или неправовремене мјере заштите). У таквим условима, а нарочито када након сушних љетњих мјесеци (што је код нас јул и август) у септембру и почетком октобра дође до повећања влажности ваздуха услед љетњих/јесењих падавина, за кратко вријеме на изглед ‚‚мала бројност'' популације бројношћу ‚‚експлодира'', долази до њеног наглог повећења и сходно томе великих штета, што се нарочито драстично испољава у одсуству правовремених и одговарајућих мјера сузбијања.

Оно што напомињемо као веома значајну и упозоравајућу чињеницу, која додатно поткрепљује опасност коју са собом носи медитеранска воћна мува у земљама у којима је присутна, је њено ширење и појава у новим подручјима, а све у складу са веома израженим активностима човјека (транспорт плодова као најзначајнији начин њеног ширења), али и климатским промјенама.