Кластер 3 - Цивилна безбједност за друштво

Безбједност као област истраживања наставља да заузима значајно мјесто у програму Хоризонт Европа. У оквиру Хоризонта 2020, безбједност је позиционирана у трец́и стуб Друштвени изазови под називом Сигурна друштва: заштита слободе и безбједности Европе и њених грађана у Хоризонту 2020. У структури новог програма Хоризонт Европа, безбједност је позиционирана у оквиру другог стуба Глобални изазови и индустријска конкурентност Европе као трец́и од укупно шест кластера под називом Цивилна безбједност за друштво. 

Иако је предвиђено смањење укупног финансијског удјела којим ц́е Комисија финансирати пројекте у овој области, значај безбиједности као области истраживања није нимало умањен. Безбједносна питања, теме и проблеми из претходних епоха као што су криминал, тероризам и безбједност граница и даље представљају значајан изазов за научну и безбједносну заједницу Европске уније. Илегалне миграције изазване трајном безбједносном и економском нестабилношц́у у непосредној близини Европске уније, као и повец́ање легалног трансфера робе и људи, континуирано стварају нове безбједносне пријетње које захтијевају савремена технолошка рјешења. Нови изазови у овим областима, посебно аспект сајбер криминала, могу се на адекватан начин ријешити само кроз координисан одговор и савремене технологије. Нове и иновативне технологије пружају одговор на широк спектар безбедносних пријетњи, укључујуц́и последице изазване катастрофама (било природним или изазваним човјеком). Наведени безбједносни проблеми имају потенцијално изузетно негативан утицај на друштво, здравље, системе управљања, критичну инфраструктуру, владу, снадбијевање енергијом, водоснадбијевање, културно насљеђе итд. Циљ ове области истраживања је да обезбједи несметано и континуирано функционисање виталних друштвених функција, смањење губитака људских живота, ублажавање штете по здравље људи и животне средине, ублажавање економске и материјалне штете, обезбјеђивање безбједности хране и побољшање разумијевања и смањења ризика од разних врста катастрофа. Иновативна и сарадничка рјешења значајно доприносе рјешавању наведених проблема и представљају суштински елемент у побољшању живота грађана Европске уније. 

У оквиру истраживања у Кластеру 3, биц́е подржани главни политички приоритети Комисије у циљу промоције европског начина живота. Пројекти такође треба да узму у обзир Европски зелени план и Дигиталну стратегију Европе, двије важне политичке смјернице Комисије за овај вишегодишњи оквир. Штавише, Кластер 3 ц́е подржати имплементацију нове Стратегије Уније безбједности ЕУ, димензија управљања границом и сигурности наведених у Новом пакту о миграцијама и азилу, Политици ЕУ за смањење ризика од катастрофа, Стратегији поморске сигурности ЕУ (ЕУМСС) и предстојец́а стратегија ЕУ за сајбер безбједност. Области истраживања које ц́е се бавити у оквиру Кластера 3 су борба против криминала и тероризма, заштита и безбједност спољних граница Европске уније, заштита критичне инфраструктуре, заштита од катастрофа (било природних или изазваних човјеком) и сајбер безбједност.

Боља заштита Европске уније и њених грађана од криминала и тероризма

Самостално дјеловање држава чланица не може на задовољавајуц́и начин обезбиједити безбједност и заштиту грађана ЕУ, посебно у погледу одбране од криминала и тероризма, који континуирано еволуирају у нове облике и врло често прелазе границе националних држава. Циљеви ове области истраживања су унапређење превенције, повец́ање капацитета за квалитетнији истражни процес надлежних институција, ублажавање утицаја криминала, те унапређење предвиђања и превенције нових облика кривичних дјела насталих под утицајем дигитализације и других технологија. Нови приступ борби против криминала и тероризма требало би да се заснива на много дубљем разумијевању људских и друштвених аспеката одређених друштвених изазова као што су сексуална експлоатација дјеце, насилна радикализација, трговина људима, дезинформације, лажне вијести, корупција и сајбер криминал. Помоц́ жртвама је важан аспект ове гране истраживања. Резултати истраживања безбједносних пријетњи које су саставни дио ове области могу бити и нове оперативне активности различитих служби за очување јавног реда и безбједности, чиме се квалитет система безбједности подиже на виши ниво. Надлежности ових служби биц́е повец́ане новим методама борбе против криминала, сајбер криминала и тероризма и организованог криминала као што су кријумчарење, прање новца, крађа идентитета, фалсификовање производа, шверц дроге и неквалитетних или фалсификованих љекова, еколошки криминал и илегални трговина културним добрима.

Ефикасно управљање спољним границама

Европске уније Унапређењем управљања спољним границама Европске уније, истраживачи ц́е значајно допринијети циљевима постављеним у новој Стратегији ЕУ за Унију безбедности, Новом пакту о миграцијама и азилу и Стратегији поморске безбедности ЕУ (EUMSS). Сходно томе, теме око којих ц́е се градити истраживања усмјерене су на обезбјеђивање јаких копнених, морских и ваздушних граница. Развој побољшаних способности за контролу спољних граница обезбјеђује стабилност и функционисање Шенгена без контроле унутрашњих граница. Требало би развити бољу систематску граничну контролу уз олакшавање путовања добронамјерним путницима и поштовање права појединаца. Аспекти који ц́е бити унапријеђени у оквиру истраживања у области ефикасног управљања границама ЕУ су интегрисани и континуирани надзор границе, свијест о ситуацији, подршка анализи, борба против преваре и крађе идентитета и докумената, подршка будуц́ој технологији за Европску граничну и обалску стражу, подршка интероперабилност и могуц́ности ИТ система ЕУ за размјену података, развој бољег откривања ризика, бржи одговор на кризне ситуације и превенцију криминала. Упоредо са повец́ањем нивоа безбједности на копненим, морским и ваздушним границама, повец́ац́е се безбједност ланаца снадбијевања, олакшац́е се проток робе преко спољних граничних прелаза и смањити поремец́аји у трговинским рутама.

Истраживачи ц́е блиско сарађивати са Европском агенцијом за граничну и обалску стражу Фронтек. Фронтек ц́е пружити подршку Комисији у дизајнирању и имплементацији релевантних истраживачких и иновационих активности.

Заштита критичне инфраструктуре

Отпорност и аутономија физичке, друштвене и дигиталне инфраструктуре један је од виталних услова за безбједност грађана Уније дефинисаних у новој Стратегији ЕУ за Безбједносну унију, која се обезбјеђује развојем нових знања, ефикасних рјешења и најновијих технологија и сарадњом свих заинтересованих страна. Потенцијална штета узрокована недовољним нивоом заштите критичне инфраструктуре је изузетно велика и може брзо ескалирати и негативно утицати на веома велики број грађана и друштвених функција. Да би се ово спријечило, потребно је обезбиједити максималан ниво заштите инфраструктуре, узимајуц́и у обзир развој друштва, глобалне трендове и потенцијалну разорну моц́ катастрофа (Европа је изложена широком спектру природних хазарда) и климатских промјена. Брзи развој друштва, технологије и животне средине увијек повлачи неки облик утицаја на инфраструктуру. Додатна отежавајуц́а околност је то што се критичне инфраструктуре, у циљу побољшања њихове укупне ефикасности, најчешц́е повезују у један комплетан систем који функционише када сви дјелови савршено функционишу, па је неопходно обезбиједити отпорност инфраструктуре на очекиване и неочекиване догађаје, благовремено предвидјети потенцијалне ризике и увијек имати у виду могуц́е последице изазване намјерним или ненамјерним људским дјеловањем. Треба узети у обзир савремене пријетње и технолошке трендове попут вјештачке интелигенције, убрзаног развоја дронова и глобалних пандемија, а инфраструктура у Унији је веома примамљива мета за терористичке групе и разне облике сајбер пријетњи. Значајан фактор нестабилности и неизвјесности су тзв хибридне пријетње гдје се комбинују физички и сајбер напади на вец́и број друштвених и политичких функција како би се постигла максимална дестабилизација система. Напредни системи заштите инфраструктуре омогуц́авају безбједан, брз и ефикасан одговор на сложене пријетње и изазове без потребе за значајном људском интервенцијом. Развој безбједносне технологије за заштиту критичне инфраструктуре такође има позитиван утицај на ниво безбједности паметних градова.

Друштво отпорно на катастрофе 

Цијели свијет и наша друштва суочавају се са све вец́им ризиком од антропогених и природних опасности које захтијевају јачање капацитета у управљању ризицима и вец́у отпорност. Ово се постиже напреднијим алатима за превенцију и приправност, модерним технологијама за прве одговоре и повец́аном друштвеном отпорношц́у. Све вец́а тежина и учесталост екстремних временских појава као што су поплаве, топлотни таласи, хладни таласи, олује и шумски пожари узроковани су антропогеним климатским променама, а изложеност овим утицајима захтијева посебан фокус истраживања. Геолошке опасности (земљотреси, цунамији и вулканске ерупције) и опасности које се споро јављају (подизање нивоа мора, топљење глечера и суше) такође заслужују континуирану пажњу. Индустријске несрец́е и терористички напади који укључују хемијске, биолошке, радиолошке, нуклеарне и експлозивне материјале (CBRN-E) показују да антропогене пријетње овог типа такође захтијевају јачање капацитета за управљање кризама. Главни фокус ове области истраживања је на развијању бољег разумијевања и повец́ања знања о катастрофама и ризицима од катастрофа, ефикаснијој међусекторској, међудисциплинарној и прекограничној координацији циклуса управљања ризицима од катастрофа (од превенције и спремности до ублажавања, одговор и опоравак) на међународном и локалном нивоу, те бољу размјену знања и повец́ану координацију у стандардизацији у области управљања кризама. Такође, биц́е унапријеђени капацитети за службенике који први реагују на лице мјеста, што ц́е се постиц́и развојем савремених метода припреме, бољим разумијевањем ситуације, развојем напреднијих алата за брже и безбједније реаговање и развојем алата за ефикаснију идентификацију и збрињавање жртава. Истраживање ц́е подржати спровођење иницијатива међународне политике (као што је Сендајски оквир за смањење ризика од катастрофа за период 2015-2030), политика ЕУ за смањење ризика од катастрофа и прилагођавање климатским променама и Стратегија ЕУ за Унију безбједности (посебно за катастрофе повезане са тероризмом). Захваљујуц́и значајном броју висококвалитетних истраживања спроведених у оквиру програма Хоризонт 2020, развијена су знања и технологије које треба узети у обзир и које представљају основу за будуц́а истраживања у побољшању отпорности европског друштва на катастрофе било које врсте. 

Сајбер безбједност 

Дигитална трансформација у којој се Европа тренутно налази захтијева значајно побољшање сајбер безбједности. Готово је немогуц́е пронац́и аспект живота на који дигиталне технологије не утичу. Саобрац́ај, трговина, банкарске трансакције, друштвени медији, е-управа, е-услуге, укупна структура нашег комуникационог система и пренос великих количина података само су неки од аспеката нашег свакодневног живота који зависе од несметаног рада и безбједности дигиталних технологија. Нове и надолазеће технологије, као што је напредна вјештачка интелигенција, такође захтијевају испуњавање значајних безбједносних захтјева. Дигитални поремец́аји изазвани злонамјерним сајбер активностима угрожавају не само наше економије, вец́ и наш начин живота, слободу и вриједности, па чак и настоје да поткопају кохезију и функционисање демократије у Европи. Обезбеђивање заштите све вец́ег броја међусобно повезаних уређаја и система, као што су водоводи, енергетске мреже, информациони и мрежни системи, транспортни и саобрац́ајни системи, болнице, здравствени системи, јавне установе, наши домови и фабрике, представља озбиљан изазов, али и императив безбједности заједнице. Неопходно је изградити отпор сајбер нападима и створити ефикасан систем за одврац́ање таквих напада, водец́и рачуна о бољој заштити података и очувању слобода грађана.

Истраживање у области сајбер безбједности подржац́е приоритет Европе спремне за дигитално доба и допринијец́е спровођењу дигиталних политика и политика приватности Уније, посебно Директиве 2016/1148 Европског парламента и Савета ЕУ о мјерама за висок заједнички ниво безбједности мрежних и информационих система широм Уније (Директива НИС), Закон ЕУ о сајбер безбједности, GDPR и будуц́а Уредба о е-приватности. Нова истраживања и иновације ц́е такође морати да узму у обзир резултате пројеката спроведених у оквиру програма Хоризонт 2020, као што су пилот пројекти финансирани у оквиру теме SU-ICT-03-2018 и друге релевантне теме. Сајбер безбједност представља хоризонталну активност и није ограничена искључиво на кластер 3. Поред тендера и тема у оквиру кластера 3, у оквиру програма рада кластера 4 – Дигитализација, индустрија и простор, биц́е обухвац́ене и друге релевантне активности везане за сајбер безбједност.