Климатске промјене - утицај на виноградарство/винарство

• У чему се огледају  климатске промјене ?

Климатске промјене представљају  дугорочне  промјене уобичајених ,просјечних временских услова у некој  области,региону.Огледају се у промјени температуре,количини падавина ,учесталој појави екстремних временских прилика као што су  олује,топлотни таласи ,поплаве ,пожари и др.

Пољопривреда је веома рањива  на климатске промјене јер директно зависи од временских и климатских услова и зато  климатске  промјене представљају озбиљан изазов за одрживост и продуктивност пољопривреде.

• Манифестација  климатских промјена  

Климатске промјене су све израженије  код нас и  испољавају  се кроз:

• пораст просјечних температура ваздуха
• дуже и израженије љетње суше
• чешће топлотне таласе
• неравномјерну расподјелу падавина
• повећан ризик од  пожара
• промјену  услова за пољопривредну производњу, укључујући виноградарство и винарство

• Утицај на виноградарство/винарство

Виноградарска географска производна подручја Црне Горе су подијељена на четири региона за производњу грожђа и вина:

1. Виноградарски регион Црногорски басен Скадарског језера, у оквиру кога постоји седам субрегиона, и то: Кучки, Црмнички, Ријечки, Подгорички, Пиперски, Катунски и Бјелопавлићки

2. Црногорско приморски виноградарски регион, у оквиру кога постоје четири субрегиона- Бококоторски, Будванско-барски, Улцињски и Јадранско залеђе

3. Виноградарски регион Нудо

4. Виноградарски регион Црногорски сјевер, у оквиру кога постоје четири субрегиона- Драгаљско поље, Никшићки субрегион, Шћепан Поље и Бјелопољски субрегион

Највеће површине под виноградима су у  виноградарском региону Црногорски басен Скадарског језера  који карактерише субмедитеранска клима са израженим медитеранским утицајем( љета дуга, топла ,веома сува, са великим бројем сунчаних дана ,зиме благе и релативно кишовите).  

Производња вина у овом региону углавном је уз  уз примјену  модерне технологије и иновација,   контролу  температуре приликом производње вина, употребу савремених енолошких средстава.

Произвођачи  са мањим обимом производње грожђа и вина,  производњу обављају уз ограничену примјену технологија и иновативних рјешења.

Климатске промјене утичу на виноградарство и винарство кроз пораст температура,чешће суше,промјене у режиму падавина , екстремне временске прилике ,промјену у појави болести и штеточина  што свеукупно мијења услове за  сазријевање грожђа и квалитет вина .

Пораст температуре

Пораст просјечних  температура  утиче на винову лозу на неколико начина: раније кретање вегетације и цвјетање,раније сазријевање грожђа( често 2–4 седмице прије уобичајених рокова),промјена хемијског састава бобица- већи садржај шећера  што доводи до већег  процента алкохола у винима, смањена кисјелост грожђа- свеукупно може   негативно утицати на свјежину и баланс вина.

За сорте попут Вранца, више температуре могу повећати концентрацију боје и танина, али прекомјерна топлота може довести до губитка ароматске сложености.

Суше и недостатак воде

Суше представљају један од највећих изазова за виноградарску производњу посебно у регионима са медитеранском климом ( басен Скадарског језера и приморски регион)

Посљедице укључују: смањење приноса по хектару, стрес биљака због недостатка влаге, неуједначено сазријевање грожђа,веће трошкове наводњавања.

Иако умјерен водни стрес може побољшати квалитет грожђа, дуготрајне суше могу озбиљно угрозити производњу.

Екстремне временске  прилике 

Све чешће се јављају топлотни таласи, интензивне падавине, град ,јаки вјетрови,олује који  могу изазвати оштећења  гроздова,ерозију земљишта,повећану појаву болести након обилних киша, губитке у квалитету и количини приноса.

Промјене у појави болести и штеточина

Топлија клима погодује ширењу одређених болести и штеточина винове лозе.

Могуће посљедице: продужена сезона развоја инсеката,појава нових патогена који раније нијесу били присутни, већа потреба за заштитним третманима.

Утицај на винарство

Климатске промјене не утичу само на винограде већ и на карактер вина.

Могуће промјене укључују: виши садржај алкохола у винима,нижу укупну кисјелост,промјене у ароматском профилу вина, потребу за прилагођавањем технологије производње, већу и другачију  употребу енолошких средстава како би се очувао тип и  карактер вина .

Препорука је да винари   прилагођавају вријеме бербе и технолошке поступке како би очували жељени стил вина.

•  Мјере прилагођавања

Цхардоннаy  ,засад у  Бијелом Пољу (2025.г.)

Виноградари и винари и могу одговорити кроз:

• Ефикасније системе наводњавања (нпр. кап по кап,микроорошавање, паметан систем наводњавања и др.)
• Очување влаге у земљишту малчирањем и затрављивањем земљишта
• Употребу мрежа за засењивање
• Одабир отпорнијих подлога и клонова
• Прилагођавање термина резидбе и бербе
• Садњу винограда на већим надморским висинама гдје су температуре ниже
• Развој и очување аутохтоних сорти које су прилагођене локалним условима
• Интегрисану заштиту
• Примјену одговарајућих енолошких средстава

• Закључак

Климатске промјене представљају један од  већих изазова  како за пољопривреду свеукупно тако и за виноградарство и винарство . Иако поједини ефекти, попут боље фенолне зрелости грожђа, у неким годинама, могу краткорочно донијети одређене користи, дугорочно доминирају ризици повезани са сушама, екстремним временским појавама и промјенама квалитета грожђа. Будући развој виноградарства/винарства биће олакшан правовременим   прилагођавањем виноградарских и винарских пракси новим климатским условима.

Савјетодавна служба Министарства пољопривреде ,шумарства и водопривреде  поред пружања редовних стручних савјета пољопривредним произвођачима указује континуирано  на значај коришћења  мјера  Агробуџета , нарочито оних  које се односе на  прилагођавање  климатским промјенама  ,превентивну заштиту и ублажавање   негативних  утицаја,  у циљу одрживог развоја , унапређења ефикасности производње и очувања квалитета производа .