- Влада Црне Горе
Министарство социјалног старања, бриге о породици и демографије Конференција о несталим лицима у Украјини нагласил...
Конференција о несталим лицима у Украјини нагласила одговорност државе и улогу породица

Конференција о несталим лицима у Украјини одржана је у Варшави – Пољска, дана 27. и 28. новембара 2025. године , коју је организовала Међународна комисија за нестала лица (ИЦМП) уз подршку Владе Канаде.
Дводневна конференција, окупила је високе представнике влада и организација цивилног друштва из Украјине, као и представнике институција за нестала лица и удружења породица несталих из земаља бивше Југославије. Црногорску Комисију за нестала лица на конференцији су представљали предсједник Комисије Драган Ђукановић и секретарка Комисије Дарка Џабасан. Кроз низ детаљних дискусија, учесници из југоисточне Европе објаснили су развој својих процеса тражења несталих, наглашавајући стратегије које су биле успјешне и праксе које је било потребно прилагодити како би постале ефикасније. Представници из Украјине имали су прилику постављати конкретна питања у контексту развоја украјинског система.
Говорећи на конференцији, генерална директорица ИЦМП-а Катхрyне Бомбергер истакла је да “државе требају прилагодљиве правне, техничке и оперативне капацитете. То укључује високопропусне ДНК системе, базе података на нивоу популације, повећање људских капацитета, брзо мобилисање ресурса и правну могућност интегрисања међународне помоћи и стручности када национални капацитети буду премашени”, те је похвалила украјинске власти за напредак у том процесу. Такође је нагласила да “породице несталих морају бити потпуно укључене и информисане о напорима да се пронађу њихови најближи, јер се тиме осигурава транспарентност и самим тим повјерење”.
Амбасадорка Канаде у Пољској, Цатхерине Годин, нагласила је да је “рјешавање питања несталих не само хуманитарна обавеза, већ и темељ правде и трајног мира”. Истакла је да је Канада посвећена подршци напорима да се заштите права породица погођених руском инвазијом и да ће наставити радити на томе да питање несталих остане “приоритет на међународној агенди”. Искуство земаља бивше Југославије, казала је, “показује да је напредак могућ кроз сарадњу, науку и приступ заснован на правима”.
Украјински повјереник за нестале особе у посебним околностима, Артур Добросердов, рекао је да је Украјина посвећена испуњавању својих обавеза према породицама несталих и да је “успоставила систем способан да пронађе и идентификује нестале цивиле и припаднике војске. То укључује координацију рада свих релевантних институција, укључивање породица несталих и примјену модерне форензичке науке.” Додао је да је Украјина отворена за учење из искустава других земаља, посебно оних које су се суочиле с великим бројем несталих током конфликта.
Истичући да су породице несталих из Украјине и југоисточне Европе “уједињене у боли”, Наталија Јепифанова, предсједница Удружења породица несталих и заробљених украјинских бранилаца, рекла је да је конференција била прилика “да се научи из искустава породица из југоисточне Европе, посебно шта је функционисало а шта није” у развоју ефикасног процеса тражења несталих. Нагласила је да је дискусија показала “шта је могло бити урађено боље прије двадесет или тридесет година, а што је примјењиво у Украјини данас”, док више од 50 удружења која раде на питању несталих у Украјини настављају рјешавати озбиљне изазове.
Конференција је закључена усвајањем следећих принципа:
Државе требају наставити јачати своје институционалне и законодавне оквире како би осигурале да се сва нестала лица пронађу, без обзира на то јесу ли цивили или припадници оружаних снага и без обзира на околности нестанка. То укључује унапређење координације између полиције, правосуђа, форензичких служби, матичних канцеларија и свих других релевантних институција како би специјализоване институције за нестала лица могле дјеловати ефикасно и свеобухватно.
Државе би требале предузети кораке ка успостављању и одржавању јединствене, централизоване базе података о свим несталим лицима. Она треба бити редовно ажурирана, доступна свим надлежним институцијама. База треба садржавати све релевантне податке, укључујући анте-мортем и пост-мортем податке, ДНК профиле, истражне списе и информације о околностима. Кључно је развити поуздане АМ/ПМ капацитете за подударање података и примијенити софтвер за поређењем ДНК у оквиру система.
Треба развити, објавити и редовно ажурирати свеобухватну државну стратегију о несталим лицима, уз систематско учешће породица, организација цивилног друштва и свих релевантних институција.
Таква стратегија треба подржати развој ефикасног, на жртвама заснованог система управљања случајевима, који осигурава транспарентну комуникацију с породицама; јачати националне капацитете у специјализираним областима попут форензичке археологије и антропологије, укључујући успостављање центара изврсности и обука; те успоставити одржив и функционалан ДНК лабораторијски систем посвећен случајевима несталих лица, уз ИСО акредитацију ради осигурања квалитета и поузданости.
Кроз дијалог с институцијама, удружења породица несталих могу осигурати да се чују гласови и права породица. Надгледањем правних оквира и релевантних политика те међусобном сарадњом, могу ојачати заговарање и осигурати одговорност институција.
Државе требају осигурати да породице имају досљедну правну и психолошку подршку и да разумију своја права. Породице морају имати потпуну сигурност у идентитет предатих посмртних остатака – кроз процес вођен ДНК анализом – и треба их подстицати да кроз свеобухватан програм информисања дају генетичке узорке и информације о околностима нестанка које ће помоћи да се пронађу њихови нестали сродници.
Породице су примарни носиоци културе и сјећања: култура сјећања обликује се кроз институције, заједнице и цивилно друштво – а успјешна меморијализација могућа је када ове три области сарађују, без нарушавања аутономије породица. Укључивање свједочанстава и перспектива породица у образовне и културне институције осигурава преношење истине будућим генерацијама.
Породице морају бити директни учесници у свакој фази процеса остваривања правде. Добро документовани и сигурно сачувани докази кључни су за утврђивање истине, посебно када починиоци присилних нестанака покушавају искривити чињенице.
