Копривица: Укидање имунитета и провјера интегритета у септембру на дневном реду Скупштине

Јавност има право на истину, посебно када се говори о Уставу и владавини права. Зато чињенице морају бити јасно саопштене грађанима, који управо очекују пуну владавину права и европске стандарде: Влада је предложила уградњу оба антикорупцијска инструмента у највиши правни акт државе, и то обавезну претходну провјеру интегритета мандатара и кандидата за чланове Владе, као и укидање имунитета члановима Владе за кривична дјела против службене дужности. 

За оба рјешења Влада је званично затражила скупштинску расправу на ванредном засиједању, а за укидање имунитета већ је и заказано ванредно засиједање 2. септембра. За уставно рјешење о обавезној претходној провјери интегритета биће одређена расправа, како прописује Пословник, након 30 дана од упућивања у скупштинску процедуру, а упућен је већ и то 17. августа ове године, а Влада је већ затражила ванредно засиједање и за тај предлог. 

Зато посебно чуде покушаји у јавној сфери, да се ова два рјешења представе као „компензација“ једног за друго. Влада је показала управо супротно, снажну политичку вољу да оба инструмента угради у Устав и сходно томе предузела све кораке, који уз неспорно конструктивну улогу Скупштине и њених радних тијела, иду у добром смјеру. 

Укидање имунитета није повучено, већ је управо уврштено у дневни ред ванредног засиједања 2. септембра, и то на предлог Владе да се одржи ванредно засиједање Скупштине са том тачком дневног реда. Ко жели да оспорава Владин предлог о провјери интегритета, нека то чини аргументима, али нека прво непостојеће одустајање не претвара у чињеницу. Дакле, то решење није компензација за укидање имунитета, већ израз воље да се имплементирају најстрожији стандарди превенције корупције, и оба рјешења, како укидање имунитета, тако и обавезна претходна провјера интегритета, биће у септембру на дневном реду Скупштине.

Провјера интегритета представља европски стандард и одговор на препоруке међународних институција, као што је Венецијанска комисија, док укидање имунитета јача личну одговорност носилаца извршне власти, а уједно је и одговор на препоруку GRECO. Превенција и одговорност чине једну цјелину снажне антикорупцијске политике, а уградњом у Устав даје им се најјача правна снага, што је и циљ 44. Владе.

А још више чуди критика оних који данас оспоравају европске антикорупцијске стандарде, након што су годинама управљали системом оптерећеним корупцијским аферама, институционалним слабостима и озбиљним демократским дефицитима. Данас поправљамо систем који смо затекли и подижемо стандарде које су они имали вишедеценијску прилику да уведу, али нијесу имали политичку вољу јер се није сјекла грана на којој се сједјело.

Мијењамо уставна решења зато што смо спремни да поправимо оно што су претходници на власти оставили недовршено, рекло би се намјерно, а прије свега неусклађено са највишим европским стандардима. 

Ако је тај оквир био савршен, зашто онда годинама добијамо препоруке за његово поправљање? Ако није био савршен, зашто је проблем мијењати га? Коме одговарају празнине, слабости и застарела и превазиђена решења? Грађанима сигурно не, јер грађани хоће правну сигурност, контролу и одговорност. 

Чињеница да је предложено више уставних решења није мјера доконости Владе, већ је то мјера заосталости важећег уставног оквира у погледу имплементације највиших европских стандарда, а које нимало случајно, управо детектују све релевантне међународне институције који су вршиле евалуацију нашег правног система, а пред том заосталошћу и недостацима нијесмо хтјели да жмуримо, већ да их реформски отклонимо, у интересу грађана и државе.

Уставне реформе које је предложила Влада у области правосуђа, антикорупције и монетарног система, не доносе нити једну привилегију, нити један канал утицаја политичкој класи или извршној власти, већ их напротив оштро и одлучно елиминише, у интересу правне сигурности грађана, шаљући јасну поруку да онај ко савјесно врши функцију не тражи заштиту у било чему нити се заклања иза било чега, већ одговорно јача владавину права и гради систем отпоран на злоупотребе и недозвољени утицај, који ће бити јавни капитал наше државе за будуће вријеме. Зашто је деценијама изостајала политичка воља за реформом, а самим тим и наступала де фацто блокада европских интеграција, грађани врло добро знају.

Ово није вријеме за инат, политичку сујету и пасивност, већ за одговоран рад свих ради остварења историјски важног циља, пуноправног чланства Црне Горе у ЕУ.