Креирамо и спроводимо јавне политике у складу са свим препорукама Европске комисије

Стратегија реформе јавне управе, Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о слободном приступу информацијама, као и сет медијских закона укључујући и Медијску стратегију, који се израђују на транспарентан и инклузиван начин, што наши европски партнери и препознају, побољашаће квалитет и учинковитост пружања услуга, оптимизовати јавни сектор и уредити област медија.

У наредном периоду настављамо да, са партнерима из цивилног сектора, медија, јавне управе и академске и међународне заједнице, довршавамо, усвајамо и спроводимо стратешка документа која по европским стандардима уређују ресоре и процесе којима управљамо.

У агенди Владе, реформа јавне управе један је од три кључна стуба у процесу интеграција Црне Горе у Европску унију. Влада и Савјет за реформу јавне управе пружају снажну подршку за постизање кључних резултата у области реформе јавне управе како би функционисала по принципима добре јавне управе.

Низом акција, дјеловањем Владе и Савјета за реформу јавне управе, усвајањем Динамичког плана акција до краја ове године, кроз радне тимове образоване у сарадњи са цивилним сектором, Унивезитетом, заједницом општина, посвећено се ради и реализују активности усмјерене на постизањуе резултата у области проактивног објављивања информација, кадровског планирања и развоја система оцјењивања запослених у јавној управи, као и мјера које се односе на успостављање јединствених регистара о запосленима у јавној управи који ће омогућити даље мјере у правцу ефикаснијег рада јавне управе.

Стратегијом реформе јавне управе 2022-2026 као кључни циљеви дефинисани су развијање компетенција запослених у јавној управи, потреба да на правом мјесту буду прави људи, евалуација њиховог рада, професионализација, одговорност, транспарентан и одговоран рад институција.

У овом тренутку, Нацрт Стратегије реформе јавне управе 2022- 2026 је у Европској комисији и након пажљивог сагледавања инпута добијених од наших европских партнера, Стратегија ће се наћи на јавној расправи.

Измјенама Закона о државним службеницима и намјештеницима, из јануара ове године, који је израђен и усвојен приједлог посланика парламентарне већине, уведени су нижи квалификацијски захтјеви за запошљавање вишег руководећег особља, наводи се у Извјештају.

Подаци у пракси показују да је примјена Закона знатно повећала конкурентност кандидата/киња на конкурсима и то у овој години за преко 70% у односу на ранију 2020. годину, што потврђује да је од формирања ове Владе постала отворен доступан и примамљив послодавац за све, а не само одабране. Јавни позиви за именовања у в.д. стања постали су пракса, а по први пут, поред квалификација и експертиза, захтијевани су и вриједносни и организациони стандарди кандидата.

Измјене и допуне Закона о слободном приступу информацијама (СПИ) још један су велики приоритет Министарства. Након детаљног и широког консултативног процеса са представницима цивилног сектора и међуресорних састанака, припремили смо нацрт Закона и Акционог плана који је добио позитивно мишљење Европске комије. Ово нам је јасан сигнал да су принципи отворености и инклузивности, које смо уткали у процес израде овог документа, већ препознати и да ће за нас постати стандард и пракса и у будућим процесима. Измјене Закона о слободном приступу информацијама до краја мјесеца ће бити предложене Влади, а потом и Скупштини на усвајање. Паралелно са измјенама Закона, претходних мјесеци смо анализирали све изазове у остваривању права на СПИ и с тим у вези, заједно са измјенама Закона о СПИ, предложићемо Влади Акциони план са конкретним акцијама за јачање капацитета органа, повећање транспарентности и оснаживање капацитета Агенције за СПИ као надзорног органа.

Развој демократског друштва темељи се на доброј сарадњи органа државне управе са невладиним сектором, и у Влади смо свјесни корективне улоге организација цивилног друштва, као и експертске подршке коју пружају институцијама. Ове године је за пројекте и програме невладиних организација из државног буџета опредијељено 4,6 милиона еура, у односу на 4,3 милиона колико је издвојено прошле године. Савјет за сарадњу органа државне управе и невладиних организација наставио је са радом у 2021. години и одржао једну сједницу, након чега му је истекао мандат. У току је припрема нове Одлуке о Савјету.

У протеклом периоду нагласак је, такође, стављен на модернизацију и дигитализацију јавне управе стварањем неопходних темеља и предуслова за унапређење интероперабилности и пружања дигиталних услуга усмјерених на корисника. Ставили смо на располагање 18 регистара који омогућавају повезивање података између различитих органа по службеној дужности, уз смањење административних процедура, као и нови портал Владе осмишљен у складу са потребама корисника. У наредном периоду ће се интензивно радити на даљем унапређењу услуга за потребе грађана.

Кроз будуће оснивање и дјеловање Монтенегро Дигитал-а, Канцеларије за иновације и дигиталне сервисе, по узору на моделе који већ постоје у владама Америке, Канаде, Велике Британије, имамо за циљ да градимо интерне људске и инфраструктурне капацитете за развој дигиталних сервиса, како би пружали боље јавне дигиталне услуге и политике грађанима Црне Горе. Овим пројектима смањујемо зависност у имплементацији неких сервиса од стране екстерних добављача, а градимо интерну покретачку развојну снагу.

Посвећени смо стварању амбијента за уређење медијске сфере у складу са највишим међународним и европским стандардима што смо потврдили одлуком да у сарадњи са медијском заједницом, цивилним сектором припремимо Медијску стратегију до 2026., први такав документ у Црној Гори. Циљ нам је доћи до рјешења која су оптимална, имајући у виду сложену ситуацију и оштру поларизацију у друштву што је примјећено и у овом Извјештају.

Намјера нам је да до рјешења долазимо дијалогом, да она буду примјењива, због чега желимо да у консултације у фази припреме сета медијских закона укључимо медијску заједницу и представнике организација цивилног друштва.

И даље смо јако забринути због учесталих напада на новинаре и нерјешавања ранијих случајева, као што је убиство главног у одговорног уредника листа „Дан“ Душка Јовановића. Наставићемо да пружамо подршку Комисији за праћење поступања надлежних органа у истрагама случајева пријетњи и насиља над новинарима, убистава новинара и напада на имовину медија, јер напади на новинаре и имовину медија морају добити правни епилог, медијске слободе морају бити заштићене, а новинарима омогућено да се, без притисака и цензуре, професионално баве својим послом.