Културна размјена на сајму књига у Лајпцигу: Црногорски аутори у фокусу

Министарство културе и медија у сарадњи са преводилачком мрежом ТРАДУКИ организовало је представљање савремене црногорске књижевности на сајму књига у Лајпцигу, што је изазвало велико интересовање посјетилаца сајма.

Црна Гора је већ годинама чланица ТРАДУКИ мреже за подршку и посредовање у реализацији преводилачких пројеката у Југоисточној Европи, а ове године се заједно са осталим чланицама представила заинтересованој јавности у Њемачкој.

За вријеме трајања сајма, од 21-24. марта, изложена су дјела свих жанрова аутора и ауторки који стварају у Црној Гори, а која су објављена у периоду од 2020. до 2023. године.

Лајпцишки сајам књига представља важно мјесто сусрета за писце и преводиоце те је незаобилазна адреса за међународну промоцију црногорског књижевног стваралаштва. У ту сврху, поред наведеног, на сајму је презентован и каталог на њемачком језику у којем су издвојена репрезентативна дјела свих жанрова, која су објављена змеђу 2020. и 2023. године. Каталог садржи биографије писаца и списатељица који стварају у Црној Гори, кратке синопсисе њихових дјела, али и представља значајне црногорске издаваче, као и ауторе и књиге дјечје књижевности, који чине важан дио савремене књижевне сцене. Уредница каталога је професорица њемачке и свјетске књижевности доц. др Јелена Кнежевић.

Овакво међународно представљање црногорске културе изазвало је велико интересовање код посјетилаца сајма, који су се на штанду Црне Горе интересовали о црногорским писцима и списатељицама.

У оквиру програма Поетицс оф Нонбелонгинг - Аутхорс фром Соутхеаст Еуропе представљен је и нови роман црногорске ауторке Наташе Нелевић, који су организовали Министарство културе и медија и ТРАДУКИ.

Нелевић је са модераторком Аннемарие Тüрк разговарала о њеној књизи „Мали роман о блату“ (Нова књига, 2023) и одговарала на тему Шта се десило 6. новембра 1946. године у Кисељаку на дан завршетка једне од највећих омладинских радних акција у поратној Југославији?

За великог југословенског писца Мирослава Крлежу тог дана величанствено је окончан титански подвиг југословенских омладинаца који су на „блату историјских предрасуда“ подигли насипе за нову пругу којом ће стићи прогрес у заосталу земљу – тако је барем тај дан описао у својој дневничког забиљешци.

Трагом те оптимистичке биљешке и искуства своје мајке која је напустила радну акцију јер „није више могла да гази по толиком блату“, крчећи пут између ова два тако различита сјећања – нараторка у „Малом роману о блату“ трага за могућим сусретом своје мајке и великог писца тога 6. новембра 1946, пропитује идеје женскости и сопствено одрастање у социјализму, прати успон и пораз једне епохе, одмјерава историјске добитке и губитке и тражи право да један женски Текст са маргине супротстави Тексту великог писца.