Медији да буду проактивнији када је у питању извјештавање о правима ЛГБТИQ заједнице

Истраживања јавног мњења показују пад подршке ЛГБТИQ особама током прошле године, као и значајан пад њихове видљивости због чега је потребно снажније него икад пружити одговор против свих облика дискриминације, прије свега у јавном простору, како би било створено инклузивно друштво које воли и поштује богатство различитости.

То је саопштено на округлом столу "Медијско извјештавање о ЛГБТИQ особама током 2020. године у Црној Гори", који је организовала Асоцијација Спектра, у сарадњи са Квир Монтенегром.

Извршни директор Асоцијације Спектра, Јован Улићевић, казао је да истраживања јавног мњења показују пад подршке ЛГБТИ особама током прошле године.

„Током 2019. године смо имали значајан пораст подршке ЛГБТИQ особама. Ово показује да подршка у општој популацији није прогрес који иде линеарном путањом. То је друготрајан процес за који нам је неопходна интеграција, која значи прихватање, а не само толеранцију“, рекао је Улићевић.

Анализе медијског извјештавања, како је рекао, показују оно што се искуствено зна, а то је значајан пад видљивости ЛГБТИQ особа током 2020, те генерално изостанак проактивног бављења том темом у медијима.

„Невидљивост за нас по поравилу значи насиље, које такође остаје невидљиво. А онда када је видљиво наилазимо на значајан степен толеранције на то насиље. У пракси биљежимо изузетно велики пораст мизогиније, а онда и хомофобије и трансфобије“, појаснио је Улићевић.

Истакао је да је у медијима присутан значајан степен извјештавања о трансродним особама, али и ЛГБТИQ особама у виктимизујућем тону.

Министарка јавне управе, дигиталног друштва и медија, Тамара Срзентић, поручила је да се границе помјерају само ако се говори и непрестано подсјећа на праве вриједности.

„Да се гласније чујемо, да мијењамо друштвене и законске норме и стварамо свијет за човјека који неће бити етикетиран већ прихваћен. Ми у јавној управи морамо бити свјесни посебности наших грађана и грађанки да бисмо правилно програмирали и спроводили јавне политике. Са друге стране, кроз инклузивне процесе, мапирамо потребе и тражимо различите перспективе укључујући мишљења многих људи, а посебно маргинализованих група, како би нам то помогло у креирању равноправних сервиса јавне управе, јер наш посао је да служимо свима“, јасна је Срзентић.

Казала је да посебну улогу имају невладине организације које су дале значајан допринос промоцији и афирмацији људских права, отварању табу тема и креирању амбијента у којем је створено инклузивније друштво.

„И медији су кључни чинилац обликовања јавног мњења, као и главни актери на првој линији борбе против стереотипа и предрасуда свих врста. У посљедњих годину уочавамо пораст мизогиније, која је нарочито погађала жене у јавном и политичком животу. Хомофобија долази из мизогиније. И увијек кад имамо додатно угрожена права жена имамо и већу хомофобију, трансфобију и угроженија права ЛГБТИQ особа и осталих маргинализованих група“, рекла је Срзентић.

Потребно је, како сматра, да сви заједно, снажније него икад пружимо одговор против свих облика дискриминације, прије свега у јавном простору, како би било створено инклузивно друштво које воли и поштује богатство и своје разноликости.

„Удруженим снагама морамо наћи начин да све вратимо на пут који ће ићи ка једнакости, а кроз сарадњу медија, институција и цивилног сектора да дамо доприност адекватном представљању ЛГБТИQ особа“, рекла је Срзентић.

Самостална савјетница И у Дирекцији за антидискриминационе политике, Семра Мартиновић, казала је да су медији циљна група од посебне важности имајући у виду да они могу да доприносу изградњи отвореног, праведног, равноправног и толерантног друштва.

„Медији као основни конституенти јавног мњења се могу одредити као огледало нивоа поштовања људских права у друштву. Исто тако медији моду да буду катализатор у ширењу мржње, ксенофобије, хомофобије, расизма и насиља“, рекла је Мартиновић.

Стратегија за унапређење живота ЛГБТИQ особа у Црној Гори за период 2019-2023 дефинише као један од циљева креирање Закона о родном идентитету, односно Закона о правном препознавању рода на бази самоопредјелјенја, који ће употпуности бити усклађен са међународним обавезама и правом.

„Стратегијом је планирано да се овај Закон донесе до краја 2023. године. Међутим, оно што остаје као изазов пред свима нама је подизање нивоа свијести грађана и грађанки о људским правима ЛГБТИQ особа, као и јачање њиховог друштвеног прихватања. Остваривање тог циља захтјева ангажман свих друштвених актера у дужем периоду“, рекла је Мартиновић.

Доцент на Факултету за медије и комуникације Универзитета Сингидунум у Београду, Алекса Милановић, представљајући Анализу извјештавања о трансродним особама у штампаним, онлајн и електронским медијима у Црној Гори за 2020. годину, казао је да је видљвост предуслов за стварање могућности за унапређење положаја те друштвене групе.

„Важно је да видљивост коју нам омогућавају медији буде остварана путем извјештавања које је у складу са етичким и професионалним стандардима и у складу са препорукама заједнице, јер све друго може допринијети даљем кршењу људских права, дубљој стиматизацији, дехуманизацији особа које припадају транс заједници“, појаснио је Милановић.

Он је навео да је у штампаним медијима о трансродним особама, објављено само 16 текстова за годину.

„То је изузетно мали број текстова, а посебно ако се упореди са бројем текстова који су објављени у онлине медијима. Праћено је 14 онлине медија и они су укупно објавили 114 текстова за годину. Оно што привлачи пажњу је број текстова посвећених теми интерполности. У штампаним медијима та тема није ни обрађивана, а у онлине медијма имамо само један текст“, рекао је Милановић.

Електронски медији су, како је навео, имали врло мало садржаја о транс тематици.

„Посматрано је укупно девет телевизија, са укупно 284 емисије и утврђено је да су се садржаји о трансродности појављивали само на три телевизије. Пратећи шест портала видимо да је током 2019. године тих шест портала објавило укупно 139 текстова који се баве темом трансродности, док је у 2020. години тих истих шест портала објавило укупно 87 текстова“, казао је Милановић.

Утврђено је, како је навео, да се тема трансродности најчешће појављује у рубрици друштво, а прилично је уочљиво, како је додао, да медији мање пазе на коректност када извјештавају о страним темама.

„Током 2019. године на шест посматраних портала објављено је 24 интервјуа са пет трансродних особа. Када се то упореди са податком из 2020. године видимо да имамо само три интервјуа. Јасно је да медији нису показали скоро никакво интересовање за овај жанр извјештавања“, истакао је Милановић.

Поручио је да је неопходно да већи број медијских садржаја буде посвећен проблему трансфобије и њеним посљедицама које се огледају у кршењу основних људских права, различитим облицима дискриминације и насиља.

Активиста Квир Монтенегро-а, Војин Ћетковић, представљајући анализу „Медијско извјештавање о ЛГБТИQ особама у 2020. г.“ навео је да су медијски прилози прикупљени претрагом дигиталне арихиве Архимед у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2020. године и да су праћена укупно 24 црногорских медија.

„Било је укупно 1558 медијских прилога који су садржали теме у вези са ЛГБТИQ особама. Онлине портали су имали највише садржаја везаних за ову тему са око 70 одсто, штампани медији 24 одсто и телевизија свега шест одсто. То је знатан пад у односу на 2019. годину када је тих прилога било 179, а 2020. их је било 90“, рекао је Ћетковић.

Од 1558 чланака, у њих 42,4 одсто се, како је рекао, ЛГБТИQ заједница спомиње кроз само једну ријеч или реченицу.

„Тенденција медија у Црној Гори је да посматрају заједницу као хомогену, гдје се јако слабо медијски прилози посвећују групацијама унутар саме заједнице. 84 осто прилога се односи на ЛГБТИQ заједницу у цјелини. Од медијских прилога који се односе на специфичан идентиет унутар ЛГБТИQ акронима, највише прилога је о геј мушкарцима. Мање од један осто прилога је о интерполним и небинарним особама“, казао је Ћетковић.

У односу на 2019. годину, како је појаснио, већи је проценат негативно оцијењених прилога (са 8 одсто на 11) и мање позитивно оцијењених прилога (са 11 на 3 одсто).

„Највећи број негативно оцјењених прилога је на порталу ИН4С (50% од негативно оцијењених прилога)“, навео је Ћетковић.

Он је указао да је претходна година показала тренд опадања самоиницијативности у извјештавању о ЛГБТИQ особама.

Догађај је дио пројекта "Системска трансформација друштва", који је подржало Министарство правде, људских и мањинских права и Савјет Европе, а наставак је активности обиљежавања мјесеца ИДАХОТ 2021, који Спектра реализује са Квир Монтенегром, Јувентасом и Удружењем ЛБТQ жена Стана.

ПР Центар