Међународно хуманитарно право

МЕЂУНАРОДНО ХУМАНИТАРНО ПРАВО

Међународно хуманитарно право (МХП) регулише односе између држава, међународних организација, и других субјеката међународног права. То је грана међународног јавног права која се састоји од правила која имају за циљ да у вријеме оружаног сукоба  из хуманитарних разлога, заштите лица која не учествују или више не учествују директно у непријатељствима и ограниче средства и методе ратовања.

МХП се састоји од међународних уговора или обичајних правила, која су нарочито намијењена рјешавању хуманитарних питања која произилазе директно из оружаног сукоба, било међународног или немеђународног карактера.

МХП примјењује се само у случају оружаног сукоба, док се у мирнодопском периоду подразумијева обавеза држава на пуну усклађеност националног правног оквира са са изворима МХП, као и  континуиран рад на обезбјеђивању одговарајућих услова за адекватну примјену овог правног режима у случају избијања оружаног конфликта..

Глобална хуманитарна ситуација захтијева одговоран однос међународне заједнице кроз промоцију, снажење капацитета за примјену међународног хуманитарног права (МХП) али и континуиран рад на снажењу релевантности и прогресивни нормативни развој овог правног режима .

У правној теорији међународно хуманитарно право чине двије гране:

-Женевско право - скуп правила која штите жртве оружаног сукоба, попут војног особља које је ван борбе или са положеним оружјем (хорс де цомбат) и цивила који не учествују или више не учествују у непријатељствима.

-Хашко право  скуп правила којима се утврђују права и обавезе зараћених страна током непријатељстава и који ограничава средства и методе ратовања.

Ове двије подгране МХП-а вуку поријекло од градова гдје су првобитно кодификоване. Усвајањем протокола од 8. јуна 1977. године, додатим Женевским конвенцијама, који комбинују обје гране, ранија разлика је постала ствар историјског и научног интереса.

МХП је компромис између два основна начела, хуманости и војне потребе.

Савремено међународно хуманитарно право настало је сазивањем дипломатске конференције 1864. године, када је усвојена Женевска конвенција за побољшање положаја рањеника у војскама на копну.

Данас постоје четири Женевске конвенције, усвојене 1949. године (Женевска конвенција о побољшању положаја рањеника у војскама на бојном пољу, Конвенција за побољшање положаја рањеника, болесника и бродоломаца оружаних снага на мору, Конвенција о поступању с ратним заробљеницима, Конвенција о заштити цивилних лица у вријеме рата) и три допунска протокола. Конвенција и њени Допунски протоколи из 1977. године садрже скоро 600 чланова и главни су инструменти МХП-а.

Битан корпус МХП-а је и обичајно право које настаје када је државна пракса довољно заступљена (широко распрострањена, репрезентативна, честа и уједначена) и праћена увјерењем држава да су правно обавезне да дјелују или да им је забрањено одређено понашање. У обичајно МХП спадају низ правила и принципа као што су принцип разликовања, принцип пропорционалности, заштита медицинског и вјерског особља, забрана напада на лица хорс де цомбат, посебна заштита културних добара и други. Значај број норми обичајног права је постао и дио кодификованог МХП-а.

КОМИСИЈА ЗА МЕЂУНАРОДНО ХУМАНИТАРНО ПРАВО 

И ОПШТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О КОМИСИЈИ

Увод

Женевске конвенције из 1949. године и њихови допунски протоколи из 1977. године су кључни међународни уговори који регулишу пружање помоћи и заштите жртвама оружаних сукоба. Да би се осигурале гаранције садржане у овим уговорима, неопходно је да државе имплементирају њихове одредбе. Успостављање националних комисија/комитета за хуманитарно право се сматра важним кораком у осигурању дјелотворне примјене овог правног режима.

У вези са горе наведеним, Влада Црне Горе, на сједници одржаној 18. априла 2024. године, усвојила је Информацију о потреби образовања Комисије за хуманитарно право, на предлог Министарства вањских послова. Закључком Владе, број 08-053/24-1951/2, од 25. априла 2024. године, Министарство вањских послова задужено је да у року од 45 дана припреми и Влади достави предлог одлуке о образовању наведене комисије.

На основу члана 12 став 3 Уредбе о Влади Црне Горе ("Службени лист ЦГ", бр. 80/08, 14/17, 28/18, 63/22 и 121/23), Влада Црне Горе, на сједници од 11. јула 2024. године, донијела је Одлуку о образовању Комисије за хуманитарно право.

Оснивање Комисије је презентовано државама и кључним хуманитарним актерима током 34. Међународне конференције Црвеног крста и Црвеног полумјесеца, одржане у Женеви 28-31. октобра 2024. године, а у циљу афирмације посвећености Црне Горе унапређењу поштовања међународног хуманитарног права (у даљем тексту: МХП), на глобалном и националном нивоу.

Састав, мандат и сједнице Комисије

Чланове Комисије чине представници ресорних министарстава у чијој надлежности су активности и теме из области МХП-а, као и представници академске заједнице и Црвеног крста Црне Горе. 

Чланови Комисије су представници:

- Министарства вањских послова;

- Министарства одбране;

- Министарства унутрашњих послова;

- Министарства правде;

- Министарства здравља;

- Министарства просвјете, науке и иновација;

- Министарства људских и мањинских права;

- Војске Црне Горе;

- Управе полиције;

- Црвеног крста Црне Горе;

- Универзитета, са ужом специјализацијом у области МХП;

- Заштитника људских права и слобода.

Комисија, дјелујући у оквиру свог мандата, предузима активности на пољу праћења развоја МХП-а. Ово тијело разматра питања која се односе на припрему и усвајање докумената из те области, даје савјетодавна мишљења и препоруке, спроводи евалуацију домаћег законодавства у вези са међународним хуманитарним правом, разматра и предлаже мјера које је потребно предузети у циљу подизања свијести о МХП-у и унапређује капацитета за примјену МХП-а. Комисија у свом раду предлаже мјере у циљу унапређења међународне сарадње у области МХП-а, Међународним комитетом Црвеног крста и другим националним и међународним организацијама из те области, успоставља сарадњу и размјењује искуства и добре праксе са националним комисијама за хуманитарно право других држава, координирања испуњавања добровољно преузетих обавеза (плеџева) на међународним конференцијама Црвеног крста и Црвеног полумјесеца.

Комисија засиједа најмање једном у два мјесеца.

ИИ. УСВОЈЕНИ ДОКУМЕНТИ У 2024. ГОДИНИ

Комисија је успоставила основу за реализацију свог мандата, кроз стратешко идентификовање приоритета у свом будућем раду, као и усвајање Пословника о раду Комисије и Програма рада Комисије за 2025. годину.

Програм рада Комисије за 2025. годину дефинише приоритетне активности и динамику њихове реализације у првој години четворогодишњег мандата овог тијела и конципиран је кроз четири кључне тематске области: 

- Нормативни оквир;

- Едукација;

- Институционални капацитети и

- Међународна сарадња и реализација међународно преузетих обавеза.

У оквиру сваке од наведених тематских области, дефинисане су конкретне активности,  предложена стратегија за њихово спровођење, предвиђени су очекивани исходи и оријентациони рокови за њихову реализацију.

Комисија ће током спровођења Програма рада узети у обзир обавезе које произилазе из резолуција усвојених током 34. Међународне конференције Црвеног крста и Црвеног полумјесеца, а нарочито резолуцује под називом „Изградња универзалне културе поштовања међународног хуманитарног права”, која промовише МХП кроз охрабривање држава да подрже универзално поштовање МХП-а, укључујући заштиту цивила и хуманитарних радника.