Микропластика: Европски парламент затражио научно мишљење ЕФСА-е

Европски парламент затражио је од Европске агенције за безбједност хране (ЕФСА) да изради научно мишљење о могућим ризицима по здравље људи који могу настати усљед присуства микропластике у храни, води и ваздуху. Растуће интересовање јавности за ову тему у посљедњих неколико година, уз истовремено постојање недостатака у постојећим научним сазнањима, чини овај захтјев посебно актуелним и оправданим.

У оквиру овог задатка, стручњаци ЕФСА-е анализираће најновије научне доказе о микропластици, укључујући начине на које она доспијева у људски организам и могуће ефекте по здравље, путеве њеног преноса у храну, као и методе за процјену повезаних ризика. Посебан акценат биће стављен на ажурирање процјена изложености путем исхране, на основу нових података из релевантне научне литературе.

Објављивање научног мишљења ЕФСА-е планирано је до краја 2027. године. Очекује се да ће овај документ значајно унаприједити постојећа знања о микропластици, додатно разјаснити отворена научна питања и Европском парламенту обезбиједити чврсту и поуздану основу за информисано дјеловање, док ће доносиоцима одлука пружити стручну подршку у обликовању будућих мјера усмјерених на заштиту потрошача од изложености микропластици путем хране.

Према Еуробарометру о безбједности хране у Европској унији за 2025. годину (хттпс://www.ефса.еуропа.еу/ен/цорпорате/пуб/еуробарометер25 ), све већи број грађана ЕУ препознаје присуство микропластике у храни, чак 63% испитаника је упознато са овим проблемом, што је за осам процентних поена више него 2022. године. Истовремено, микропластику 33% грађана наводи као једну од својих главних забринутости у вези са безбједношћу хране, због чега се ова тема све чешће истиче као важна у великом броју држава чланица.

Током претходних година ЕФСА је објавила више научних радова који се односе на микропластику (хттпс://ефса.онлинелибрарy.wилеy.цом/дои/10.2903/сп.ефса.2025.ЕН-9733). Најновији међу њима је преглед литературе о микро- и нанопластици која се ослобађа из материјала који долазе у контакт са храном. У том извјештају утврђено је да се микропластика може ослобађати током употребе материјала за контакт са храном, али у знатно нижим количинама него што то сугеришу поједине студије. Такође су идентификовани недостаци у доступним подацима и дате препоруке за будућа истраживања.

ЕФСА је 2021. године организовала 25. научни колоквијум (хттпс://www.ефса.еуропа.еу/ен/евентс/евент/упдате-сциентифиц-цоллоqуиум-25-цоординатед-аппроацх-ассесс-хуман-хеалтх ), на којем су стручњаци разматрали питања микро- и нанопластике у храни. Том приликом наглашени су значајни недостаци у знању, као и потреба за усклађеним методама и координисаним међународним истраживањима.

Већ 2016. године ЕФСА је објавила научну изјаву о микро- и нанопластици у храни, првенствено у морским плодовима, у којој су такође истакнути озбиљни недостаци у знању и непостојање стандардизованих метода за процјену ризика по здравље људи: хттпс://ефса.онлинелибрарy.wилеy.цом/дои/10.2903/ј.ефса.2016.4501

Растућа свијест о микропластици у Црној Гори

Према подацима из Еуробарометра о безбједности хране у ЕУ из 2025. године, свијест грађана Црне Горе о присуству микропластике у храни износи 23%, што представља повећање од 11 процентних поена у односу на истраживање из 2023. године. Истовремено, 9% испитаника наводи микропластику као једну од главних забринутости у области безбједности хране, што је пораст од 2 процентна поена у поређењу са претходним периодом.
Ови резултати указују на постепено јачање информисаности и интересовања јавности у Црној Гори за питања повезана са микропластиком, иако је ниво забринутости и даље нижи у односу на просјек Европске уније.