Интервју министра Ивановића за Хеллас Јоурнал

Извор: хттпс://хелласјоурнал.цом/2024/03/ан-еминент-ресеарцхер-оф-греек-пхилосопхy-министер-оф-фореигн-аффаирс-оф-монтенегро-др-филип-ивановиц-ин-ан-еxцлусиве-интервиеw-wитх-хеллас-јоурнал-дуринг-хис-фирст-оффициал-висит-то-атхенс/

Током прве званичне посјете Атини, 11. и 12. марта, нови министар вањских послова Црне Горе др Филип Ивановић дао је ексклузивни интервју за Хеллас Јоурнал.

Шеф дипломатије државе кандидаткиње за наредну чланицу Европске уније и чланице НАТО-а, имао је опсежан и срдачан разговор са дописником Хеллас Јоурнал-а у Ослу Панајотисом Павлосом.

У детаљном разговору, министар Ивановић је указао на снажну подршку коју грчка Влада и његов колега господин Јоргос Герапетритис пружају главном вањскополитичком приоритету Црне Горе, придруживању ЕУ. Осврнуо се на недавни Дипломатски форум у Анталији и на састанак са турским министром вањских послова господином Фиданом, истовремено позивајући Грчку да појача своје присуство на балканском полуострву.

Др Ивановић је позвао младе Грке и Гркиње да буду поносни на своје јединствено насљеђе. Очигледан је ентузијазам са којим говори о хеленизму, грчкој цивилизацији, умјетности и култури, као и о грчком духу уопште, док открива свој лични однос са Грчком и Атином, будући да је и сам био еминентни истраживач грчке филозофије са значајним, међународно признатим филозофским доприносом ширењу грчке паидеије у својој земљи.

Црногорски министар пренио је очекивање које балканске државе, као што је Црна Гора, имају у погледу улоге коју Грчка, као својеврсна колијевка демократије и културе и гарант европског јединства и интеграције, има у региону. Том приликом се осврнуо и на могућности и стратегије даљег продубљивања билатералних односа између Црне Горе и Грчке у неколико области сарадње, између осталог, војног образовања, академског истраживања, културне и научне дипломатије, у сектору инвестиција.

На крају је указао и на неопходност хитног повратка међународне дипломатије, понајвише сада када живимо у времену турбуленција на међународној сцени, у чијем је средишту рат у Украјини и Гази.

Хеллас Јоурнал: Ваша екселенцијо, министре Ивановићу, драги Филипе! Велико је задовољство што сте овдје, у вашој првој званичној посјети Атини након преузимања дужности министра вањских послова Црне Горе. Надамо се да сте имали успјешну посјету са продуктивним састанцима и добром комуникацијом са грчком Владом.

МВП Ивановић: Морам да кажем да сам веома срећан што сам у Атини. То је, као што сте и сами рекли, моја прва званична посјета Грчкој од када сам постао министар вањских послова Црне Горе и почаствован сам гостопримством и срдачном добродошлицом. Првог дана посјете, разговарао сам са првим потпредсједником Парламента, као и са министром вањских послова Хеленске Републике. Такође, положио сам вијенац на гроб Васоса Мавровунијотиса, како га Грци знају, односно Васа Брајовића, како га Црногорци познају. Он је био веома истакнута војна личност 19. вијека у Грчкој, а због свог црногорског поријекла представља снажну везу између наше двије земље и наша два народа.

Веома сам задовољан састанцима које сам имао, те чињеницом да сам изузетно пријатељски дочекан у свим институцијама. Оно што је у овом тренутку веома важно јесте спремност да даље надограђујемо пријатељске и добре односе наше двије државе. Једнако је значајна и грчка подршка примарном вањскополитичком циљу Црне Горе, који се огледа у нашем настојању да постанемо прва сљедећа чланица Европске уније. Моји саговорници су ме данас увјерили да ће Грчка пружити пуну подршку, како политичку, тако и експертску, овом циљу.

ХЈ: Како оцјењујете став и позиције грчке Владе према министру вањских послова једне балканске државе? У смислу да дођете овдје, састанете се са Владом и истовремено, док очекивано имате одређене теме и питања на дневном реду, дате им увид у то како балканске државе гледају на Грчку, а можда и на оно што очекују од ње. Да ли је то био приступ у вашим разговорима?

МВП Ивановић: Као што сам данас свим својим пријатељима и саговорницима казао, када говоримо о главном вањскополитичком циљу Црне Горе, али и других балканских држава које теже чланству у Европској унији, морамо се уједно присјетити и кључне улоге Грчке у овом процесу који је 2003. године обиљежен Самитом у Солуну и обећањем о проширењу ЕУ, тада посебно на земље Балкана. 21 година касније, ово обећање и даље чека на испуњење. Својим саговорницима у Атини сам пренио и да очекујем да Грчка поново преузме водећу улогу и да буде гласна заговорница проширења ЕУ на све друге земље, а посебно на оне које су у региону Југоисточне Европе. Грчка има историјске везе, не само са Црном Гором, него и са другим земљама овог региона. Уз то, врло добро зна које су предности, а некад и проблеми, те стога вјерујем да може да буде најбољи промотер европске интеграције региона. То би било изузетно корисно, рекао бих, за вањску политику Грчке, за вањску политику Црне Горе, за регион, али и за ЕУ.

ХЈ: Преузели сте дужност министра вањских послова Црне Горе прије скоро четири мјесеца, и то у периоду незабиљежених турбуленција, како на регионалном нивоу, тако и шире, што је случај, на примјер, са Украјином и Блиским истоком; стварно пролазимо кроз тешка времена. Како та геополитичка дешавања утичу на земље попут Црне Горе, које иако нијесу у величини, рецимо, Њемачке или Француске, а ипак показују све већи степен интеграције у западне институције и сигурно се крећу ка пуноправном чланству у ЕУ, односно активном учешћу на међународној сцени?

МВП Ивановић: Као што знате, Црна Гора је чланица НАТО-а већ седам година, а такође је и предводница у процесу европске интеграције. Увјерени смо да се процес преговора може окончати у наредних неколико година, те да можемо постати, како сам раније казао, прва сљедећа ЕУ чланица. Заиста, геополитичка ситуација је изазовна. Суочавамо се са веома озбиљним и тешким кризама у различитим дјеловима свијета, које доводе у питање саму егзистенцију и концепт дипломатије и међународног поретка. У свему томе, Црна Гора је заузела врло јасан став да подржи међународни мир и стабилност и поштовање међународног права. С тим у вези, у потпуности смо подржали територијални интегритет и суверенитет Украјине; били смо, и наставићемо да будемо у потпуности усклађени са Заједничком вањском и безбједносном политиком ЕУ, укључујући и санкције Русији у сукобу са Украјином. Наравно, не смијемо заборавити кризу у Гази која се у посљедњих неколико мјесеци одвија пред нашим очима. Црна Гора и овдје има веома принципијелан став – најоштрије је осудила терористички напад Хамаса од 7. октобра 2023, али је и константно позивала Израел да свој одговор на напад и своје право да се брани од тероризма остварује у оквирима међународног права и међународног хуманитарног права. Оно за шта се сада залажемо је хуманитарна пауза која би довела до потпуног примирја. Такође вјерујемо да је дводржавно рјешење једино прихватљиво за овај сукоб, да и Израел и Палестина имају право на сопствене суверене државе, те да објема треба гарантовати безбједност. По нашем мишљењу, ово је једино трајно рјешење, за које се залажемо у свим мултинационалним и мултилатералним форматима.

С друге стране, руска агресија на Украјину довела је до новог начина промишљања у ЕУ. Као што знате, процес проширења ЕУ је био прилично технички протеклих година, ако не и цијеле деценије, а сада је кристално јасно да се безбједност и просперитет европског континента најбоље могу постићи јединством; а јединство - чланством у ЕУ. Стога бих рекао да се начин размишљања промијенио. Процес проширења је сада можда више политички, или у најмању руку, у истом степену политички, колико и технички. Без сумње, Црна Гора је на путу да искористи прилику која се указала и да, као што сам већ рекао, до краја мандата ове Владе оконча процес са своје стране и постане прва сљедећа чланица ЕУ.

ХЈ: Недавно сте учествовали на прилично великом догађају, Анталијском дипломатском форуму, чији је организатор и домаћин био турски министар вањских послова. Тамо сте имали прилику да се састанете и разговарате са колегама из бројних земаља, али и са турским МВП Хаканом Фиданом. Као што вјероватно већ и знате, Грчка је од децембра 2023. године кренула у процес зближавања са Турском. То је дефинисано Декларацијом из Атине, почетком децембра прошле године, упркос фундаменталним изазовима и проблемима у билатералним односима двије земље, примарно због ревизионистичког карактера грчког сусједа. Можете ли нам укратко рећи какве утиске носите са тог састанка? И, ако смијем додатно да прецизирам питање: Како Црна Гора гледа на улогу Турске на Балкану?

МВП Ивановић: Тако је, учествовао сам на Анталијском дипломатском форуму и морам да кажем да је то био један велики веома добро организован догађај. Тамо сам имао прилику да се састанем са неколико колега, посебно са онима са којима се ми са Балкана, или из Европе, не срећемо често. Ту углавном мислим на наше колеге и пријатеље из Азије, Африке и Латинске Америке. Било је веома занимљиво и корисно састати се са бројним политичарима и колегама и разговарати о могућностима сарадње и унапрјеђењу односа. Како сте и сами рекли, састао сам се и са министром вањских послова Турске Фиданом, што је био наш други сусрет у протеклих неколико мјесеци. Састанак је био веома срдачан, а министру сам захвалио на позиву и организацији Форума, који је био добра прилика да разговарамо о одређеним питањима из домена билатералне сарадње Црне Горе и Турске. Морам да констатујем да су односи између наше двије земље веома добри, обиљежени добром повезаношћу, бројним турским инвестицијама у Црној Гори, и, рекао бих, динамичним политичким дијалогом. Веома сам свјестан односа између Грчке и Турске и разумијем га. Могу да кажем да тамо гдје постоје изазови и проблеми, дипломатија треба да преузме примат. Поздравио бих све напоре двије земље који за циљ и резултат имају ублажавање и поспјешење односа између држава и њихових народа, на темељима међусобног поштовања и поштовања суверенитета. С друге стране, све три државе, Црна Гора,

Турска и Грчка су савезнице у НАТО-у. Грчка је чланица ЕУ, ми смо, као што сам рекао, предводница у процесу европске интеграције, док је Турска такође земља кандидат за чланство у ЕУ. Дакле, иако у свим односима постоје ствари које нас раздвајају, односно на које гледамо другачије, увјерен сам и у постојање веза које нас могу приближити. Стога би било веома корисно фокусирати се на теме које приближавају земље и народе. Турска је веома активан актер у региону Балкана, како у Црној Гори, тако и у другим земљама и поздрављам њену активност и улогу на Балкану. Такође, добродошла је и активнија улога и видљивије присуство Грчке и то је порука коју сам пренио својим саговорницима. Не само у погледу грчке подршке процесу европске интеграције, већ и у контексту билатералне сарадње између Грчке и земаља Балкана.

ХЈ: Говорећи о односу између Црне Горе и Грчке с перспективе придруживања заједничким институцијама попут ЕУ, могло би се примијетити да је у заједничкој свијести већине грчког народа, барем оних одређене доби, Црна Гора у великој мјери повезана са српским народом и људима. Колико је данас актуелна та перцепција? Како би се најпрецизније описало модерно стање Црне Горе, чију вањску политику водите, и какве су данас тежње Црне Горе и њених грађана?

МВП Ивановић: Током историје, судбине појединаца, народа и држава често су били дубоко испреплетани. Многе државе данашњег Балкана, укључујући Црну Гору и Србију, дијеле исту историју кроз различите епохе. Као што знате, Црна Гора и Србија су чиниле државну заједницу која је трајала готово деведесет година, и наравно, врло је природно да постоје историјске, културне, па чак и породичне везе између њих. Трећина становништва у Црној Гори се сматра Србима. Имамо око четрдесет и пет посто људи који се идентификују као Црногорци, а такође имамо бошњачко, албанско и хрватско становништво у Црној Гори. Али оно што је врло важно јесте да је Црна Гора уставно дефинисана као секуларна и грађанска држава, држава грађана, а не држава народа или етничких група и земља у којој сваки појединачни грађанин има право његовати и испољавати свој идентитет без било каквих негативних посљедица или реперкусија. Када је ријеч о вањској политици, оно што је такође врло важно сада јесте да је осамдесет посто грађана Црне Горе - а то значи грађани Црне Горе свих етничких група и религија - врло проевропски настројено и желе да виде Црну Гору као сљедећу чланицу ЕУ. Дакле, оно што радимо јесте да спроводимо вањску политику Црне Горе као уједињене грађанске државе и која може бити од користи за сваког појединачног грађанина, без обзира на његову етничку припадност, вјероисповијест или било који други аспекат идентитета.

ХЈ: Желио бих да пређемо на нешто личнији ниво, с обзиром да имамо и пријатељство које сеже доста далеко у прошлост и професионалну сарадњу у области филозофије. Сигурно је да већина грчког народа нема појма да сте ви, не само велики пријатељ Грчке у теорији, прави филхеленски орјентисан човјек, већ и - и не бих се бојао то тако назвати - у пракси, истакнути научник античке грчке и касноантичке филозофије и један од еминентних стручњака у изучавању Дионисија Ареопагита и његовог наслијеђа. Молим вас, можете ли нам рећи нешто о вашем односу с Грчком, његовим почецима и како се развио?

МВП Ивановић: Хвала вам на питању! Увијек је добро вратити се својим академским и научним коријенима. Тако је, по образовању имам докторат из филозофије и религијских наука, а моје подручје експертизе су античка грчка и касноантичка филозофија, као и византијска филозофија. То су теме и области које су ме веома занимале од самог почетка мојих студија филозофије. Наравно, интерес за те области природно ме довео до тога да још више цијеним и истражујем грчку историју, културу и цивилизацију. Током своје академске каријере имао сам прилику и шансу да посјетим многа мјеста у Грчкој; не само да посјетим, већ и да боравим у Атини током дужег периода и да упознам грчки народ, атински живот. То је веома жива култура и друштво, и морам рећи да се та, веома дубока, лична веза са Грчком најбоље може дефинисати једном ријечју - 'љубав'.

ХЈ: Фантастично! Будући да је љубав кључна ријеч овдје, која би порука била коју бисте пренијели новијој генерацији Грка данас која, могло би се рећи, можда не схвата потпуно значај хеленизма и свијести о њему и грчком духу? Који би био савјет, како научника који је провео године проучавајући грчку културу, филозофију и књижевност, тако и пријатеља Грчке који је на челу вањске политике државе Балкана који тежи да допринесе хеленизму у региону?

МВП Ивановић: Ако кажем да су Грчка и грчка култура колијевка западне цивилизације, не бих рекао ништа ново. Али понекад чак и познате и старе ствари треба поновити како би се запамтиле. Ако постоји толико људи изван Грчке, не само у Европи, већ и на другим континентима, у Америци, Азији, Африци, који обожавају и воле грчку историју, цивилизацију, културу, филозофију, умјетност и тако даље, онда људи у Грчкој, посебно младе генерације, треба да буду веома поносни на своје наслијеђе. Ово наслијеђе није само о античкој грчкој култури и цивилизацији; није само о византијској култури и цивилизацији, већ и о модерној Грчкој. Ради се о борби за слободу и њене вриједности, за вриједности демократије, и то је нешто што би сваки припадник млађе генерације у Грчкој требао да цијени. За понос је, као што сам рекао, што људи изван Грчке то цијене, па би људи унутар Грчке требало да буду још поноснији на наслијеђе својих предака.

ХЈ: Долазећи сада до нечега о чему можда мало људи зна: често говоримо о институтима, о култури пријатеља, нпр. о кинеској култури - постоји много стотина 'Конфучијевих' института широм свијета - и очекивало би се да Грчка има свој ланац културних институција широм свијета. Међутим, нажалост, то није случај. Али опет, прије неколико година, покренули сте једну прилично јединствену иницијативу. Мислим на Центар за хеленистичке студије у Подгорици, који је, ако се не варам, основан 2015. године. Можете ли нам рећи нешто о томе?

МВП Ивановић: Центар за хеленистичке студије основан је 2015. године као непрофитна организација у Црној Гори, и резултат је ентузијазма неколико мојих колега и мене, који сви радимо у Црној Гори, али се академски бавимо питањима грчке културе. Неки од њих су студирали и истраживали у Грчкој и имају дубоко познавање грчке културе и цивилизације. Сматрали смо да је веома важно да ми, попут многих других западних земаља и истраживачких центара, оснујемо институцију која ће бити потпуно посвећена проучавању хеленистичке културе и цивилизације, од њених древних коријена до савремених времена. И основали смо Центар за хеленистичке студије у Подгорици. Покренули смо академски часопис под називом ‘Акрополис: часопис за хеленистичке студије’. Овај часопис сада улази у своју седму годину. Бићу слободан да кажем да се ради о веома добром и истакнутом међународном часопису. На примјер, налази се на Сцопус листи академских часописа, што је једна од престижних листи академских часописа. Такође смо покренули Међународну конференцију о хеленистичким студијама, која је први пут одржана у Црној Гори, 2019. године. Нажалост, план је био наставити годишњу конференцију на различитим мјестима у Црној Гори, али нас је задесила пандемија цовида и неки други кризни догађаји, па је конференција одгођена. Ипак, надамо се да ћемо обновити рад Центра и Конференције. Циљ је његовати, промовисати и истражити однос између хеленистичке културе и западне цивилизације, а Црна Гора је једно од мјеста у Европи које има посебне везе са Грчком. Такође бих желио охрабрити своје грчке пријатеље да дају свој допринос и промовишу своју културу и цивилизацију широм свијета на различите начине. Један од врло ефикасних је оснивање и подржавање центара за хеленистичке студије широм свијета. Наш центар, наравно, није једини, постоји их много у САД-у, Великој Британији, широм Европе, па чак и у Јапану. Дакле, ово је веома добра прилика и за културну дипломатију, за научну дипломатију, поред основног академског истраживања и интереса.

ХЈ: Да ли сте имали прилику на састанцима, током ове посјете, да отворите питања о билатералној сарадњи између Црне Горе и Грчке, управо на нивоу културе, паидеие, истраживања и научне сарадње? Или је то нешто на чему ће се тек радити?

МВП Ивановић: Постоји много области у којима Грчка и Црна Гора могу још ближе сарађивати. Један од добрих примјера је образовање наших кадета на војним академијама у Грчкој. Ова сарадња је веома плодоносна и многи млади војници и официри из Црне Горе су завршили студије у Грчкој. Разговарали смо, током посјете, о могућностима повећања броја стипендија које Грчка нуди црногорским студентима за додипломске и постдипломске студије на универзитетима широм Грчке. Такође смо разговарали о могућностима повезивања црногорских и грчких универзитета и истраживачких институција, јер сматрамо да рад на заједничким пројектима, размјена академског особља, размјена студената, представљају одличну прилику за јачање веза између двије земље. Надам се да ћемо ускоро имати и билатералне споразуме у областима културе, образовања и истраживања. Дакле, сагласили смо се да треба више радити на томе заједнички, у блиској будућности.

ХЈ: И посљедње питање, драги министре. Која је ваша визија као шефа дипломатије Црне Горе и како бисте жељели да се оствари?

МВП Ивановић: Влада чији сам члан поставила је четири главна циља вањске политике које желимо да слиједимо. Први је чланство Црне Горе у ЕУ, други је наставак активног и кредибилног чланства у НАТО-у, трећи његовање добросусједских односа и регионалне сарадње, и четврти, дугорочнији циљ, активнија и видљивија улога Црне Горе у мултилатералним организацијама, посебно УН-у. То су циљеви вањске политике којем смо ми као Влада, а посебно ми у Министарству вањских послова, потпуно посвећени и радимо напорно на њиховом остваривању.

Када је ријеч о Министарству вањских послова, оно што је моје и обећање Владе, јесте обнова наше дипломатске мреже; фокус на јачању капацитета; пружање могућности младим дипломатама за различите врста обука кроз сарадњу с дипломатским академијама и међународним институцијама, више усмјереним на практична искуства, попут програма УНДП и сличним организацијама, студијских посјета, итд. Такође тренутно је фокус на оснаживању и даљем развоју културне и научне дипломатије, јер вјерујемо да су то најбољи начини на које, релативно мала земља, може постићи већу видљивост на међународној сцени. Основали смо Директорат за економску и јавну дипломатију, унутар којег ћемо се фокусирати посебно на културну и научну дипломатију. Поред тога, желимо обухватити све ове идеје снажењем дигиталне дипломатије, јер вјерујемо да комбиновање савремене информационе и комуникационе технологије са дипломатијом може бити побједничка формула за Црну Гору у 21. вијеку.

ХЈ: Ваша екселенцијо, драги Филипе, искрено вам захваљујем на овом темељном разговору и срдачно вам желим сваки успјех током боравка у Атини и у будућности. Било је изузетно задовољство, и дубоко сам захвалан на времену које сте посветили овом састанку и разговору.

МВП Ивановић: Захваљујем. Било је велико задовољство разговарати са Вама.