Министар Спајић позива да Скупштина што прије усвоји буџет државе

Влада терет кризе није превалила на грађане, зауставили смо расипништво

Влада очекује да скупштинска већина што прије усвоји овогодишњи Предлог закона о буџету Црне Горе због тога што је санациони, фискално одговоран, праведан, социјалног карактера, уз основе за развој и услове за бржи економски опоравак.   

“Рекао сам најбољи у историји јер је остварен максимум у односу на јавашлук који нас је дочекао, дугогодишњу интересну економију за богаћење једног слоја друштва и највећи пад БДП-а у Европи од преко 15 одсто. Ми имамо предлог буџета добрих домаћина, а не расипника. Ово је буџет који не доноси повластице изабранима, очували смо плате, пензије и социјална давања, уз повећана издвајања. Нијесу нам били приоритет станови за привилеговане и државни кредити по специјалним/багателним условима. Такве повлашћене услове могли су само да сањају најугроженији грађани, здравствени и просвјетни радници, млади брачни парови или радници угашене индустрије за вријеме владавине ДПС-а и партнера”, оцијенио је министар финансија и социјалног старања, мр Милојко Спајић.

Министар је поручио да је 2021. година опоравка, а реформе су пут правог и сигурног оздрављења финансија и економије државе. Спајић је нагласио да ова Влада терет кризе није превалила на грађане јер се није опредијелила за повећање пореза на додату вриједност (ПДВ) или оптерећења на рад која су, захваљујући бившој власти, највећа у региону и шире, већ напротив - са социјалним партнерима ћемо покушати да нађемо оптимално рјешење за тај проблем. 

“Имали смо највећи пад економије у Европи у 2020. и нисмо одлучили да повећањем ПДВ-а изазовемо ланчани раст цијена, или да уведемо кризни порез, или замрзнемо пензије, или наметнемо таксе “еуро по еуро” којима су се узимали милиони еура од грађана. Ништа од тога нисмо урадили, већ смо раскрстили са претходном праксом када је најлакше било “борити” се преко џепа грађана за финансијску консолидацију”, истакао је Спајић.

  • Ширимо листу производа с нижом стопом ПДВ-а

ПДВ на јаја је смањен са 21% на седам одсто и тиме је придружен основним производима за исхрану, међу којима су хљеб, брашно, млијеко и млијечни производи, маст, уље. 

“Што се тиче политике државе, она није утицала на раст цијена било којег од ових производа. Напротив, почели смо да ширимо листу производа са нижом стопом ПДВ-а од седам одсто, управо да бисмо помогли да заштитимо грађане од раста цијена”, нагласио је Спајић.

Након највеће рецесије, предложено је само дјелимично мијењање акцизне политике да би је усклађивали са правилима ЕУ, и то само за производе који би могли негативно утицати на здравље становништва, а о свему преговарамо са привредницима.

“Све то да бисмо појачали издвајања за здравство у пандемији гдје Влада Црне Горе биљежи успјешне резултате, уз одличну организацију и темпо вакцинације страновништва”, навео је Спајић.

Предлог буџета је,  без гласова против, прошао на матичном скупштинском Одбору за економију, финансије и буџет, а два мјесеца је у парламенту.

Спајић је подвукао да први пут имамо детаљну структуру и пуну примјену програмског буџета, који ће повећати транспарентност цијелог система јавних финансија.

  • У рекордном року до одрживих јавних финансија 

Дефицит буџета у 2021. години пројектован је на 139,1 милиона еура или 3 одсто БДП-а, а у 2020. је био 10,3 одсто (преко 425 милиона).

“Предложеним мјерама буџета се постиже значајно фискално прилагођавање и тежићемо да достигнемо тај циљ”, поручио је Спајић.

Нагласио је да се од опустошених јавних финансија и државе на ивици банкрота дошло, у рекордном року,  до одрживих јавних финансија.

“Остварили смо значајне уштеде од преко 150 милиона еура, уз смањење непотребних трошкова, али уз очување плата, благо увећање пензија усљед редовног законског усклађивања и већа издвајања социјалних давања. Повећана су средства за финансирање здравственог система и масовну вакцинацију становништва од вируса ковид-19. Знамо гдје морамо више - код повећања плата биће међу првима здравствени радници, којима је недавно исплаћен стимуланс од по 250 еура, као захвалност од свих грађана за све што чине у борби са овом пошасти”, истакао је министар.

  • Раст минималне зараде, дјечји додатак, бесплатни уџбеници…

За само неколико мјесеци рада ове Владе, обезбијеђено је повећање минималне зараде са 222 на 250 еура или за скоро 13 одсто, чиме се утиче на раст просјечне зараде, а посљедично томе се стварају услови за повећање социјалних и других давања усљед законских усклађивања.

“Са социјалним партнерима тражимо рјешење и за растерећење привреде због раста минималне зараде. Створили смо услове за увођење додатка од по 30 еура за дјецу у предшколском узрасту, бесплатне уџбенике за све основце, повећање старачке накнаде на 70 одсто минималне пензије, а обезбиједили смо оснивачки капитал и набавку авиона за новог црногорског авио амбасадора - Аир Монтенегро”, издвојио је Спајић.

Истовремено, додаје он, у борби за успјешну туристичку сезону имамо отворене границе, помажемо привреди пакетима подршке, о трошку државе обезбијеђено је болничко лијечење свих туриста који се током боравка у Црној Гори евентуално разболе од ковид-19, уз бесплатно ПЦР тестирање за све госте којима је то потребно при повратку у матичну државу.

“Ми чинимо све да остваримо пројекцију од око 65 одсто прихода туризма из рекордне 2019. године”, нагласио је Спајић. 

  • Корисне мјере

Подсјетио је да је Влада већ имала два пакета мјера подршке привреди и кроз њих снажно подстакла запошљавање. За повећање броја запослених, ослобађамо послодавце дажбина - 90 одсто пореза и доприноса у 2021, 60% у 2022. и 30% у 2023. години.

Указао је и на значај субвенција за зараде са проширеном листом привредних дјелатности.

“У субвенцијама смо били издашнији, примјера ради, од Грчке, иако смо у далеко сиромашнијој позицији”, додао је Спајић.

Увођење маркирања минералних уља и њихових деривата је још једна од мјера Владе за сузбијање нелегалног промета, бољи квалитет деривата на тржишту и повећање буџетских прихода.

„За маркирање ће се користити најсавременије нано-технологије. Спријечићемо да се у промету нађе гориво које није маркирано на прописан начин. Поред повећања прихода буџета, директне користи ће имати и власници моторних возила, јер ће имати гориво искључиво прописаног квалитета“, нагласио је Спајић.

Од предузећа у државном већинском власништву и зависним компанијама тражено је да нето добит од претходне године буде уплаћена у буџет Црне Горе у складу са власничким удјелом државе. Спајић је додао да је већи капитални буџет, из којег највише иде за ауто-пут, али да ће се њиме бити задовољно тек у наредном буџету и у годинама које слиједе.

  • Хоћемо равномјерну расподјелу капиталног буџета 

“Сада морамо плаћати наслијеђене, уговорене обавезе за пројекте који не доносе равномјеран развој у држави.  Сагласан сам да треба више новца за одређене општине. То ће обезбиједити ова Влада, али тако да капитални буџет буде равномјерно распоређен. Нећемо дозволити да се исти пројекти годинама пролонгирају без завршетка, а да се новац грађана издваја сваке година за те намјене, док се у стварности ништа не дешава”, нагласио је Спајић. 

Додаје да посебно жали, између осталог, што се више до сада није суштински улагало да Цетиње постане развијен град, како и доликује пријестоници.

“Домаћинским управљањем сви можемо остварити максимум у интересу државе - и са оволико новца колико је предвиђено, односно колико је могуће имати након преузимања разореног система”, поручио је Спајић.

Он је подсјетио да је емисијом црногорских обвезница на међународном тржишту капитала у децембру 2020. године обезбијеђена стабилност јавних финансија и да држава буде редован платиша свих финансијских обавеза. Указао је и да се већ успио смањити дуг, а планирано је да се постепено смањује јавни дуг до нивоа од 70,6% БДП-а у 2023. години.

“Пројектовано је смањење дефицита буџета на испод 1 одсто БДП-а у 2022. години, након чега буџетски салдо прелази у позитивну зону и остварује суфицит од 1,2 одсто пројектованог БДП-а.

Стопе реалног економског раста су планиране на 10,5 одсто 2021. године, 6,5% у 2022. па 5,8% у 2023. години”, закључио је Спајић.

Галерија

gallery.media[0].alt
1/1
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?