МКМ: Законодавни одбор се позитивно изјаснио о измјенама и допунама закона о кинематографији и позоришној дјелатности

Законодавни одбор Скупштине Црне Горе дао је позитивно мишљење на Предлог закона о измјенама и допунама Закона о кинематографији, као и на Предлог закона о измјенама и допунама Закона о позоришној дјелатности, које је припремило Министарство културе и медија, а која представљају важан корак ка модернизацији и унапређењу филмске индустрије, али и даљем јачању нормативног и институционалног оквира за развој позоришне умјетности у Црној Гори.

„Ова рјешења представљају важан искорак ка модерном, конкурентном и одрживом систему кинематографије, али и ка стабилнијем, професионалнијем и функционалнијем оквиру за развој позоришне дјелатности у Црној Гори“, рекла је министарка културе и медија др Тамара Вујовић, представљајући предлоге измјена и допуна закона на Законодавном одбору.

„Циљ измјена закона о кинематографији је стварање снажнијег, ефикаснијег и стимулативнијег система развоја филмске индустрије, уз уклањање административних препрека и усклађивање са савременим европским праксама“, рекла је Вујовић.

Она је нагласила да се измјенама додатно афирмише филм као област од јавног интереса, али и као значајан економски ресурс.

„Кинематографија доприноси запошљавању, развоју креативних индустрија и јачању међународне видљивости Црне Горе“, поручила је Вујовић.

„Међу кључним новинама су увођење Плана развоја кинематографије као флексибилнијег стратешког документа, прецизирање дефиниције домаћег кинематографског дјела, као и пренос надлежности за издавање одобрења за инострана снимања на Филмски центар“, саопштила је Вујовић.

Такође, предвиђено је формирање јединствене контакт тачке за снимања, чиме ће се олакшати процедуре и додатно привући међународне продукције.

„Повећањем подстицаја са 25 на 30 одсто, уз додатних пет одсто за мање развијене општине, желимо да подстакнемо улагања и равномјернији регионални развој“, навела је Вујовић.

Према њеним ријечима, процјена из Анализе утицаја прописа показује да би издвајања из буџета за ове намјене могла бити увећана за 10 до 15 одсто на годишњем нивоу, у зависности од броја пријављених пројеката.

Она је поручила да ће приходи и користи за државу бити вишеструко већи, имајући у виду плаћање пореза, доприноса, ПДВ-а и других трошкова које бројне стране продуцентске екипе имају током боравка у Црној Гори.

Говорећи о Предлогу закона о измјенама и допунама Закона о позоришној дјелатности, Вујовић је истакла да је његово усвајање важно за даље унапређење система у којем дјелују позоришне институције, умјетници и стручна јавност.

"Предложене измјене имају за циљ јачање професионалне аутономије позоришта, јасније дефинисање умјетничких и репертоарских функција, као и прецизније уређење односа између умјетничких и управљачких структура", казала је Вујовић.

„Желимо да обезбиједимо стабилан, предвидив и професионално утемељен оквир који омогућава несметан развој позоришне умјетности и унапређује положај позоришних институција и умјетника“, поручила је Вујовић.

Како је појаснила, измјенама се прецизирају поједини појмови и изрази који се користе у закону, у циљу њиховог усаглашавања са развојем савремене позоришне сцене.

„Уводимо и могућност да народно позориште, поред основне дјелатности, обавља припрему и приказивање балета и опере, чиме се стварају институционални предуслови за развој музичко-сценске умјетности и јача сарадња између установа културе“, рекла је Вујовић.

Према њеним ријечима, важно унапређење односи се и на систем управљања позориштима, кроз јачање улоге Позоришног савјета у процесу усвајања годишњег умјетничког плана са умјетничком концепцијом и репертоаром.

„Предложеним рјешењима јасније разграничавамо надлежности између директора и умјетничког директора, посебно када је ријеч о управљању буџетским средствима, што доприноси већој одговорности, ефикасности и транспарентности у раду позоришних установа“, навела је Вујовић.

Она је додала да се законом прописује и могућност образовања стручног савјетодавног умјетничког тијела, у циљу унапређења квалитета програма, умјетничке изврсности и стратешког развоја позоришног репертоара.

„Додатно уређујемо и поступак додјељивања звања драмским умјетницима, чиме се обезбјеђује већа правна сигурност, транспарентност и уједначена пракса у овој области, посебно кроз обавезу доношења подзаконског акта за највиша звања у области позоришне умјетности – доајен и првак“, казала је Вујовић.