Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Морамо радити на образовању кадрова који ће сјутра моћи да раде у институцијама ЕУ

Објављено: 24.09.2021. 11:22 Аутор: КЕИ

„Језик једног народа је управо најистакнутији одраз његов културе. Дакле, познавањем, учењем језика другог народа, морате истовремено да учите о култури тог народа. То је најбољи начин да људи прихватају и да се упознају са другачијим“, казала је Јелена Самарџић – Котри, шефица Групе за планирање и координацију процеса превођења правне тековине ЕУ у Канцеларији за европске интеграције.

Она је, у сусрет обиљежавању Европског дана језика, била гост емисије Европа на Радију Црне Горе.

Самарџић – Котри је је истакла да мултијезичност и мултикултуралност представљају нешто што ЕУ званично промовише.  Како је казала, таква творевина као што је ЕУ,  сачињена од толико народа и култура мора константно да ради на томе да се ти народи међусобно прихватају и разумију. А најбољи начин за то је кроз учење језика.

Она је истакла да су сви службени језици у ЕУ равноправни, те да у институцијама Европске уније можете добити писани и усмени превод на било којем службеном језику ЕУ и да се комплетна службена активност одвија на тренутно свих 24 службена језика ЕУ.

„Уколико желите да постанете чланицом ЕУ, ви морате да прихватите сва та правила и да наши грађани буду упознати са тим законима и правилима и да могу да их примјењују. Да бисте нешто примјењивали, ви морате те законе и та правила да имате на сопственом службеном језику што значи да ми морамо прије приступања да припремимо црногорску верзију правне тековине ЕУ“, казала је она.

Појаснила је да припрема црногорске верзије правне тековине представља комплексан процес и да је ту потребна помоћ широког спектра професија и стручњака различитих профила. „Тако, рецимо од академске заједнице би очекивали да већ имамо састављен рјечник црногорског језика који можемо да употребљавамо у изградњи стручне терминологије, што је једна од обавеза, заједно са припремом националне верзије правне тековине, као и остале лингвистичке стручне литературе која је неопходна за овакве послове“, казала је Самарџић – Котри.

Казала је да свака земља која тежи да постане чланица ЕУ мора унапријед да формира кадровске капацитете, како би аутоматски по приступању могла да ангажује људе да раде у тим институцијама.

„Да би језик постао службени језик ЕУ, морамо да испунимо низ критеријума и добар дио одговорности је на нама. Прије свега, ми морамо да сами створимо кадрове који ће сјутра моћи да раде у институцијама ЕУ и да покривају све потребе које процеси у институцијама ЕУ подразумијевају. Ту је одређени број преводилаца за писано и усмено превођење који би били стално запослени у разним инстутуцијама ЕУ“.

На питање докле је Црна Гора стигла када је ријеч о преводу правне тековине ЕУ, она је подсјетила да правна тековина ЕУ има 200 хиљада страна службеног листа.

„У практичном смислу то значи да су потребне године да се тај корпус припреми на националном, службеном језику нове чланице. Ми смо у старту оцијенили колико нам кадра недостаје. Током времена тај кадар може да се изгради и да на крају будемо спремни за обавезе из чланства у ЕУ“, казала је она.

У том контексту, Самарџић – Котри  је указала на потребу за образовањем младих људи како би преузели  одговарајуће одговорности у будућности.

„Морају постојати студије како за писано, тако и за усмено превођење. То су  потпуно одвојене студије од филолошких које сад имамо. Ово су више примијењене, практичне студије гдје се студенти конкретно образују да раде одговарајући посао, што ми имамо само на специјалистичком нивоу и то не на том нивоу који би у било ком смислу задовољио критеријуме и потребе сјутрашњег ангажовања у институцијама ЕУ“, оцијенила је Самарџић – Котри.

Она је истакла примјер Словеније гдје су прије приступања ЕУ формирани факултети за писано и за усмено превођење гдје су студенти циљано радили на томе да сјутра буду запослени као тумачи у институцијама ЕУ и вјежбали тај посао од прве године студија.

Истакла је да Канцеларија за европске интеграције у овом процесу гради терминолошку базу Монтерм, која је база отвореног типа и коју ће моћи да користе сви заинтересовани, било да су преводиоци, било да су људи из различитих струка, који се баве писањем или превођењем стручне литературе. Како је казала, то је нешто што ће бити њихов лингвистички допринос овом процесу.

 „Наша будућност је у квалитетном образовању. Познавање страних језика је неодвојив сегмент квалитетног бразовања. То је нешто без чега се не може“, закључила је Самарџић – Котри.

СЕКТОР ЗА ИНФОРМИСАЊЕ ЈАВНОСТИ О ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ И ПРОЦЕСУ ПРИСТУПАЊА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАРИЈАТ ВЛАДЕ

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?