Мост на Бистрици добио статус културног добра

Управа за заштиту културних добара донијела је Рјешење којим се Мосту на Бистрици утврђује статус непокретног културног добра од локалног значаја.

Мост је изграђен крајем XВИИ или почетком XВИИИ вијека на нешто височијим обалама бистричке долине, на раскршћу села и катастарских општина Губавач, Печарска и Вољавац у Општини Бијело Поље. Несумњиво је био дио путне инфраструктуре Отоманског царства на Балкану. Изрицана су и сазнања да је првобитни мост на Бистрици изграђен у античком периоду па се у појединим написима именује као Римски мост на Бистрици. Није сачувано и за сада није познато име градитеља, нити задужбинара.

Дужине је око 25 метара, са старим газиштем ширине око 3,20 м и проширењем од око 0.80 м из периода његове посљедње санације, прије педесетак година. Изграђен је са централно ширим и по једним мањим лучним отвором ка обалним странама, фино клесаним, крупнијим  тесаницима локалног пуног камена и лаке сиге, сложених у правилном низу за рубне дјелове лукова моста, а између тих партија је камен, доминантно сига неправилног облика, и ситнији комади уграђени и ''везани'' са ширим и широким фугама.

Стручно тијело које је формирала Управа за заштиту културних добара за спровођење поступка утврђивања културне вриједности и израду елабората о валоризацији непокретног добра Мост на Бистрици, процијенило је да оно посједује аутентичности и интегритет, јединственост и ријеткост у оквиру своје врсте, а има и висок степен очуваности. Такође, посједује историјске, архитектонске, грађевинске, амбијенталне, техничке и друге вриједности.