Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде објавиће 14. фебруара ИВ јавни позив за мјеру 3 у оквиру ИПАРД програма. Ријеч је о подршци инвестицијама у физички капитал која се односи на прераду и маркетинг пољопривредних и производа рибарства. Тим поводом, у Привредној комори Црне Горе, 8. фебруара 2022. године, привредницима су презентовани бенефити овог позива кроз који је обезбијеђено шест милиона еура уз подршку 75% из фондова ЕУ.

Имајући у виду да су корисници  ове Мјере привредна друштва уписана у Централни регистар привредних субјеката (ЦРПС), укључујући и кооперативе, презентација је била усмјерена на појашњења критеријума које  се морају испунити да би могли аплицирати за објављени јавни позив.

У презентацији су, осим привредника, учествовали представници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, генерална директорица Директората за рурални развој Андријана Ракочевић и в.д. генерални директор Директората за плаћања Владислав Бојовић, начелник Зоран Ирић и савјетница Нина Јакић, те секретарка Одбора удружења пољопривреде и прехрамбене индустрије у Привредној комори Лидија Рмуш.

Јавни позив за мјеру 3 трајаће 45 дана, рок за подношење захтјева биће од 14. фебруара до 31. марта 2022. године. Подршка је обезбијеђена за инвестиције које се односе на изградњу и/или реконструкцију и опремање објеката, набавку опреме, машина и уређаја. Прихватљиви трошкови кроз мјеру 3 крећу се од 40.000 еура до 1.500.000 еура.

Ова мјера намјењена је подршци прерађивачким капацитетима и има за циљ унапрјеђење субјеката у пословању храном, како би исти испунили ЕУ стандарде у погледу безбједности хране и имали могућност несметаног стављања производа на тржиште.

Андријана Ракочевић казала је да овај јавни позив, који има подршку Европске комсије, представља нови искорак у стандардима, те да ће његова реализација довести до отварања нових радних мјеста и учинити пољопривреду пожељним бизнисом.

"Позивам сва привредна друштва да аплицирају за ова издашна средства бесповратне подршке, а све у циљу јачања црногорске пољопривреде." – рекла је она.

Зоран Ирић је кроз презентацију навео да корисници подршке могу бити сектори прераде млијека (минимални капацитет дневне прераде 500 л млијека), прераде меса (кланица са минималним капацитетом дневног клања (8 радних часова) од 10 грла говеда или 20 грла свиња или 30 грла оваца или коза или 3000 комада живине) и прерада меса са минималним годишњим капацитетом од 10 тона, производње вина (минимални годишњи капацитет од 2000 л вина), прераде маслина (минимални годишњи капацитет прераде од 500 кг), прераде рибе и аквакултура (минимални капацитет годишње прераде од 5 тона).

"Прихватљиви трошкови из ових сектора односе се на припрему пројекта и техничке документације, публицитет, информационе и комуникационе активности, изградњу и/или реконструкцију, те опрему, машине и уређаје." – казао је Ирић.

Подршка износи до 50% од укупно прихватљивих трошкова по пројекту, а додатна средства од 10% могу се додијелити за дио прихватљивих/одобрених трошкова који се односи на управљање отпадом, нуспроизводима, пречишћавање отпадних вода и искоришћавање отпада. ЕУ кофинансирање износи 75% од јавних трошкова, а Национално кофинансирање 25%, док ће минимална укупна вриједност прихватљивих трошкова износити 40.000 еура (без ПДВ-а), а максимална 1.500.000 еура ( без ПДВ-а).

Владислав Бојовић говорио је о детаљима који се односе на захтјеве за додјелу подршке, неопходној документацији, прописаним стандардима за кориснике и инвестицију, економској одрживости пројеката и другом. Посебно је позвао привреднике да се морају добро упознати са правилима из јавног позива и поступати са њима, зато што ће то скратити вријеме одлучивања и уговарања пројеката, јер је примијећено током ранијх позива да се доста времена губи на прикупљању додатне документације

"ИПАРД треба да вам омогући да имате квалитетан и конкурентан производ у складу са еколошким и стандардима безбједности хране." – рекао је Бојовић.

Према његовим ријечима, прерађивачки сектор је перспективан и итекако у будућности потенцијално профитабилан, јер расте потражња за квалитетном, домаћом храном.

Мироје Зејак, власник компаније „Бест продукт“ д.о.о. из Мојковца, подијелио је своје искуство у коришћењу средстава из ИПАРД ИИ програма. Он се бави  узгојем живине од 2007. године и уз подршку ИПАРД-а изградио је мини кланицу вриједну 400.000 еура, која је у мају 2021. године почела да ради.

"Задовољан сам и поносан што сам направио добар и препознатљив производ. Позивам све привреднике да се пријаве за овај пројекат, коме морају приступити крајње одговорно." – рекао је Зејак.

Секретарка Одбора удружења пољопривреде и прехрамбене индустрије Лидија Рмуш истакла је да произвођачима који желе да конкуришу за средства из ИПАРД-а не иду у прилог промјене цијена опреме и грађевинског материјала на тржишту, условљене пандемијом. Према њеним ријечима треба са партнерима из Европске комисије размотрити могућност да се подршка коригује у складу са растом цијена.

Привредници су током презентације тражили појашњења од представника Министарства како би се што квалитетније припремили за аплицирање по позиву.