Њемачка ће наставити да буде носилац европске будућности Западног Балкана

Главна преговарачица Црне Горе с Европском унијом Зорка Кордић учествовала је данас на конференцији „Стратешки токови 2021: Европска унија и Западни Балкан у ери након Ангеле Меркел“, коју су организовали Форум за стратешке студије ФОРСТ из Београда и канцеларија Фондације Фридрих Еберт у Београду. Конференције овог типа се одржавају од 2009. године како би се на њима расправљало о стратешким питањима, без уплитања дневнополитичких збивања. Учесници на панелу на којем је говорила Кордић били су и Калинка Габер, државна секретарка за европске послове у Влади Републике Сјеверне Македоније, Невен Цветићанин, предсједник ФОРСТ-а и Жан Мари Бокел, бивши министар у Влади Републике Француске.

У видео поруци учесницима конференције, Михаел Рот, државни секретар за Европу у Министарству вањских послова Њемачке, је подсјетио да је Њемачка већ дуги низ година посвећена Западном Балкану и поручио да ће тако и остати, а да је интеграција земаља Западног Балкана у Европску унију стратешки интерес и Њемачке и цијеле Уније. Берлински процес који је покренула Њемачка као комплементаран процесу европске интеграције пружио је подршку државама Балкана и у политичком и у финансијском смислу, кроз бројна инфраструктурна улагања, што ће се наставити и у наредном периоду кроз Економски и инвестициони план за Западни Балкан. Закључио је да се у процесу проширења морају избјећи даља одлагања како би се одржао кредибилитет ЕУ на Западном Балкану. 

Зорка Кордић се осврнула на 9. годишњицу преговора Црне Горе с Унијом и изнијела убјеђење да ће нова методологија преговора донијети и нову динамику. Европска будућност региона је кључна за стабилност цијеле Европе и Црна Гора жели да буде примјер да је европска визија гарант стабилности. Тежња ка чланству у ЕУ, заједно са потпуном усклађеношћу са Заједничком вањском и безбједносном политиком ЕУ и чланством у НАТО-у, су водиље наше вањске политике. С обзиром да Западни Балкан види своју будућност у ЕУ, изнијела је мишљење да Балкан треба укључити у Конференцију о будућности Уније, али не као тему у смислу политике проширења већ као активне учеснике у дискусији о разним секторским политикама. За европску перспективу Балкана улогу Њемачке је оцијенила кључном и незамјењивом. 2025. годину као временску одредницу за наредно проширење ЕУ, која се помиње и у неким европским документима, сматра добрим оријентиром за администрацију и преговарачку структуру да убрзају реформе како би се до краја 2024. постигла интерна спремност за затварање преговора, али се нада да би се прецизнији рокови могли добити током предсједавања Чешке Савјетом. У међувремену се морамо посветити реформама, првенствено у области владавине права, уз широк политички консензус свих парламентарних странака које у својим програмима имају чланство у ЕУ као приоритет. Тако ћемо одржати и високу подршку грађана (75%) чланству Црне Горе у Унији. Закључила је да Црна Гора жели да буде  примјер стабилности, успјешног усклађивања са системом вриједности  ЕУ и подршка другим државама у региону.

Калинка Габер је са жаљењем констатовала да је подршка грађана Сјеверне Македоније чланству у Европској унији на најнижем нивоу (58%) од како је та држава прије 20 година потписала Споразум о стабилизацији и придруживању и тако отпочела свој европски пут. Такође, након постизања споразума са Грчком 2018. године очекивао се и напредак Сјеверне Македоније у европским интеграцијама, али је блокада Бугарске због неријешених билатералних питања спријечила отварање преговора с ЕУ. Нагласила је да је Сјеверна Македонија и за регионалну сарадњу и за Берлински процес, али да ти процеси никако не смију бити супститут за европску интеграцију. Због тога ће се у наредном периоду фокусирати на реформе у области владавине права, надајући се да ће то, уз боље комуницирање процеса ка грађанима, резултирати поновним порастом повјерења грађана у европску интеграцију. Закључила је да је нова методологија вратила процес проширења у фокус ЕУ, а да државе Западног Балкана морају преузети власништво над процесом.

Ненад Цветићанин је изнио мишљење да живимо у времену када је све геополитика, па и чланство држава Западног Балкана у Европској унији. Вјерује да први пут послије скоро 2 вијека Западни Балкан није приоритет свјетским силама, укључујући и ЕУ, јер нема конфликата. То стање бисмо требали да искористимо да „градимо сами себе“ и да кроз реформе на унутрашњем плану, али и конструктивне односе на Балкану и с Унијом, допринесемо да Европа буде стабилан и просперитетан континент.

Жан Мари Бокел је говорио о принципу стратешке аутономије Европске уније коју заговара Француска и о потреби консолидације Европске уније као геополитичког актера. Указао је да се Француска враћа на Западни Балкан, што је важно и у контексту интересовања трећих страна за ово подручје, а у сусрет преузимању предсједавања Савјетом ЕУ, иако се оно преклапа са француским изборима, и да је, без обзира на демократску неизвјесност ко ће бити будући  лидери појединих држава чланица, за стратешку стабилност цијелог европског континента важна европска перспектива Западног Балкана.

КАНЦЕЛАРИЈА ЗА ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ