Нови тренутак позива на инклузивни дијалог и већу одговорност свих актера у процесу европске интеграције

„Тренутак је да се поставе питања како у оперативном и техничком смислу ићи боље, брже, ефикасније, и паралено са тим градити инклузивни дијалог који нам је потребан, али су нам потребни инструменти како да градимо сарадњу“, поручила је главна преговарачица, Зорка Кордић на конференцији Девет година црногорских преговора са ЕУ.

Она је у панелу „Регионална и национална перспектива чланства у Европској унији у контексту Нове методологије“ казала да нови тренутак позива на већи степен одговорности свих актера. Како је казала, јасна је улога Владе и преговарачке структуре која сада треба да добије нови импулс да се прилагоди новој методологији и да се фокусира на приоритете.

Истакла је да је трансформативна моћ процеса неупитна и да је тренутак да свако из свог домена пружи свој допринос процесу. Како је казала, важно је креирати нове моделе сарадње, искористити капацитете свих који желе да допринесу процесу, размишљати како да унапређење законодавног оквира, даљу надградњу институција система радимо заједно на један практичан и прагматичан начин.

Говорећи о недавно одржаној Међувладиној конференцији, Кордић је казала да по први пут имамо политички дијалог на високом нивоу, уз учешће високог представника за Заједничку вањску и политичку политику ЕУ, Борела. „Размијењене су најважније политичке поруке, и то треба искористит као окидач за продубљивање квалитета процеса који је прво усмјерен ка квалитету живота грађана, ка суштиснким реформама у нашем друштву“, казала је Кордић.

„То је био формат да се покаже управо снажни политички сигнал, не само са стране Црне Горе, да је то јасна опредјелјеност која резултира пуном усклађеношћу са Заједничком вањском и безбједносном политиком ЕУ. Са стране држава чланица тај формат је био прилика да се Црној Гори покаже снажан политички сигнал подршке овом процесу, не само овом јасном геополитичком опредјелјенју земље него и ономе што је кључни доказ тог опредјелјнја, а то је политичка воља за суштинске реформе владавине права“, поручила је главна преговарачица.

Говорећи о обавезама из поглавља 23  и 24, главна преговарачица је  истакла је да су, према процјенама 83 привремена мјерила за поглавља 23 и 24 у значајној мјери испуњена, али нам је за преостали опсег задатака потребан снажан фокус свих институција и јасне смјернице шта су преостали задаци. „Ова област је дијељена надлежност великог броја акатера у друштву. Тренутак је да Црна Гора покаже да се усклађује са системом вриједности ЕУ. Зато је тешко квантификовати преостала привремена мјерила која би нас довела до завршних мјерила“, казала је главна преговарачица.

Како је казала, сада имамо већу заинтересованост држава чланица за праћење напретка у владавини права, што може бити изазов јер је ће предмет њихове оцјене и разматрања бити политичке природе.

Преговори о чланству,  за које се надам да ће се завршити до краја мандата ове Комисије, требали би бити дио демократске транзиције Црне Горе, на њеном пути ка Европској унији, а надамо се да ће Црна Гора успјети да надвлада своје политичке проблеме који се преламају на леђима најугроженијих скупина, оцијенио је у видео поруци Тонино Пицула, извјестилац Европског парламента за Црну Гору.

Он је казао да је и у условима пандемије ЦОВИД 19, ЕУ  пружила снажну финансијску потпору државама Западног Балкана: „Иако је и сама ЕУ тешко погођена пандемијом, није ускратила ресурсе већ пружила озбиљну потпору државама Западног Балкана против ове непосредне пријетње“.

Пицула је додао да, обзиром на тренутну перспективу, Европска унија наставља да државе Западног Балкана посматра као партнере.

„Црна Гора је у преговорима постигла успјех и испунила предуслове, али  је веома битно подстицати учешће, како би се повећала парламентарна одговорност. Сви морају показати одговорност кроз демократски надзор цјелокупног процеса јер су кључни захтјеви од самог почетка били  – достићи квалитет ка чланству у ЕУ“, указао је он.

Он је казао да је Влада показала усклађеност са циљевима НАТО-а и жељу за усклађеношћу са Заједничком вањском и безбједносном политиком, а интеграција у НАТО је већ донијела економске и сигурносне користи Црној Гори, чиме је оправдала повјерење Алијансе, док је ЕУ кроз нови инструмент ИПА ИИИ поставила јасно дефинисане циљеве како би се извршиле све неопходне реформе.

„Вјерујемо да су дисонантни тонови, који се чују из ЕУ, само фаза која ће проћи, а да ће Црна Гора, оснаживањем својих приоритета наставити одлучно до европског циља“, закључио је Пицула.

Др Тања Мишчевић, замјеница генералне секретарке Регионалног савјета за сарадњу је истакла да је нова методологија  двоструко значајна  – тражена је од стране држава Европске уније и представља нову енергију за политику проширења, а друга страна је прецизно утврђивање и организација преговора са акцентом на основна питања која су најважнија, а то је владавина права.

„Нова методологија уноси и дуго тражене новине, да будемо и прије чланства укључени у неке од политика Европске уније. Једина значајна новина су кластери, које Црна Гора већ има кроз працење преговора преко свог преговарачког тима“, казала је Мишчевић.

„Преговори представљају маратон и јако пуно посла је и пред онима који су дуги низ година у процесу преговора. Ја ово не посматрам као пакет аранжман, Европска унија ће се држати принципа напредовања у складу са оним што је урађено. Тешко је оцијенити ко ће бити следећа чланица Европске уније, посматрајући претходне таласе проширења, ништа није гарантовано“, додала је она.

Она је истакла да је регионална сарадња је битна не само због испуњавања обавеза према ЕУ, него и због нас самих. „Заједничко регионално тржисте, заједничке инвестиције, истраживање и развој, дигитална и зелена агенда, све су то модели сарадње у земљама балканске шесторке. Поента те регионалне сарадње је да она помогне процесу европске интеграције и доприноси му“, закључила је Мишчевић.

СЕКТОР ЗА ИНФОРМИСАЊЕ ЈАВНОСТИ О ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ И ПРОЦЕСУ ПРИСТУПАЊА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАРИЈАТ ВЛАДЕ