Обраћање потпредсједника Владе Црне Горе и министра вањских послова Ервина Ибрахимовића на панелу поводом Међународног дана сјећања и обиљежавања геноцида у Сребреници из 1995. године

Екселенције,

Даме и господо,

Драго ми је да вас поздравим у име Министарства вањских послова. Захваљујем свима што сте са нама на панелу поводом Међународног дана сјећања и обиљежавања геноцида у Сребреници из 1995. године.

И данас 31 годину послије, Сребреница изазива мук, а разум тешко проналази ријечи. Зато бих вас замолио да, прије свега, минутом ћутања одамо почаст жртвама геноцида у Сребреници. За 8372 насилно угашена живота.

Нека почивају у миру.

Посебно захваљујем Канцеларији резидентне координаторке Уједињених нација у Црној Гори на прихватању иницијативе Министарства вањских послова, и панелистима, амбасадорима Босне и Херцеговине и Савезне Републике Њемачке, заштитнику људских права и слобода Црне Горе и извршној директорки Акције за људска права, што су прихватили да отворено разговарамо о геноциду у Сребреници, одговорности, правди и будућности.

Данашњи панел, у складу и са резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација из 2024. године, израз је тежње Министарства вањских послова Црне Горе и позива да обиљежавањем Међународног дана сјећања на геноцид у Сребреници, 11. јула, дјелујемо у правцу оснаживања и унапређења културе сјећања и мира у Црној Гори и шире. Наш одговор на покушаје ревизионизма, глорификацију ратних злочинаца и говор мржње, на које, нажалост, нисмо имуни ни ми у Црној Гори. И наша одлука да и са званичног институционалног нивоа потврдимо непоколебљивост у спречавању посљедње фазе геноцида у Сребреници, његове негације и релативизације.

Даме и господо,

Црна Гора је у више наврата потврдила свој принципијелан однос према догађајима у Сребреници из јула 1995. године, на националном нивоу и у оквирима свих мултилатералних форума (у Уједињеним нацијама, Савјету Европе, ОЕБС, НАТО и Европској унији). Подсјетићу на усвојену Декларацију Скупштине Црне Горе о прихватању резолуције Европског парламента о Сребреници из 2009. године, резолуцију Скупштине Црне Горе о геноциду у Сребреници од 17. јуна 2021. године и подршку поменутој резолуцији Генералне скупштине УН.

Усвајање резолуције Уједињених нација из 2024. године имало је изузетан значај за Босну и Херцеговину и државе еx-YУ простора, нарочито за процесе транзиционе правде и развијање културе сјећања као незаобилазног пута изљечења сваког постконфликтног друштва. Циљеви резолуције, и самим тим наши задаци као одговорних држава и влада су јасни – сјећање на жртве, очување утврђених правних и историјских чињеница, гарантовање одговорности, правде и истине, као и снажење свијести о злочину геноцида која треба да иде и даље од геноцида почињеног у Сребреници, кроз образовање садашњих и будућих генерација како се геноцид никада више не би поновио било гдје у свијету. Јасно је да се ради о процесима који не могу бити задатак само једне генерације.

Недавно смо имали прилику да у организацији Акције за људска права, чујемо више детаља о Сребреници из угла историјске науке, укључујући наводе српског историчара Поповића да је геноцид у Сребреници најдокументованији злочин у историји човјечанства. Управо таква сазнања, а која смо имали прилику да чујемо и са бројних релевантних правосудних адреса, намећу нам додатну обавезу да системским приступом осигурамо да се о геноциду у Сребреници говори на основу утврђених историјских и правних чињеница, да разумијемо контекст у којем се највећи масакр на тлу Европе послије Другог свјетског рата догодио, да самим тим разумијемо разлоге и посљедице, и да развијамо отпорност друштва на националистичке наративе и покушаје ревизије историје, осигуравајући тиме свијест садашњих и будућих генерација да се у Сребреници десио геноцид и да су за почињени злочин осуђена 54 појединца на укупно 781 годину затвора и 5 доживотних казни. Да пресуде највиших међународних инстанци потврђују искључиво индивидуалну одговорност и да самим тим сваки покушај пребацивања кривице или довођења у везу једног народа са злочином геноцида, овдје или било гдје друго у свијету, није ништа друго до чин одбијања истине и чин негације геноцида.

Да још увијек нијесмо до краја извели процес транзиционе правде, односно суочавања са прошлошћу, истином и одговорношћу, потврђују и извјештаји о напретку Европске комисије у односу на појединачне земље региона и њихове интеграционе процесе и извјештаји уговорних тијела УН и Резидуалног механизма у Хагу.

Даме и господо,

Увјерен сам да је одржив мир у региону могућ само суочавањем са мрачном прошлошћу, утврђивањем истине и привођењем одговорних правди. То је предуслов развоја здравих друштава, отпорних на све облике кршења људских права и слобода. Потврђујући нашу опредијељеност да разговарамо о прошлости, да преузимамо одговорности, идемо корак више на путу постизања истинског разумијевања и помирења, и тиме просперитета и јединства будућих генерација у Црној Гори и региону.

У једном од својих обраћања Јужноафричкој комисији за истину и помирење с почетка 1996. године, велики Нелсон Мандела је говорио о ванредној тежини процеса суочавања с прошлошћу и огромним посљедицама које одлуке Комисије имају за будућност јужноафричке нације. Говорио је како су често трпјели критике јер нису пристајали на савјете да прошлост треба заборавити. Напротив, Мандела је тврдио да могу да опросте, али не и да забораве, те да избор његове нације није да ли прошлост треба да се открије, већ да се осигура да се она сазна на начин који промовише помирење и мир.

У овом контексту, на крају, дубоку захвалност упућујем директору Меморијалног центра Сребреница, господину Емиру Суљагићу, на учешћу на данашњем догађају путем видео поруке и витално важном доприносу Центра, под његовим вођством, у очувању сјећања и истине о жртвама Сребренице.

Захваљујем на пажњи.