Обраћање премијера Спајића на свечаном пријему поводом обиљежавања 20 година од обнове независности Црне Горе

Поштоване грађанке и грађани Црне Горе,

уважени гости, пријатељи наше земље,

Државу јаком не чини величина територије, ни снага војске, нити вјештачко једноумље, већ способност грађана да различитости претворе у заједничку визију, а онда ту визију до краја и испуне.

Та мисао савршено одсликава садашњи тренутак. Двије деценије након обнове независности, Црна Гора има идеју која је спаја и води, идеју чијем остварењу никада нијесмо били ближи, а то је европска Црна Гора и пројекат уједињене Европе, можда и посљедњи прави мировни пројекат на свијету.

Када је 1910. године Црна Гора проглашена краљевином, предсједник Владе Лазар Томановић рекао је да наша земља има право да заузме мјесто међу народима „као икоја друга европска држава“.

Више од вијека касније, то мјесто смо преданим радом изградили и поносно га заузимамо.

Референдум о формално-правном статусу државе био је велики, али само први корак ка изградњи државе. Али из дана у дан, одлучном политиком, константно јачамо темеље наше независности на свим пољима.

Међутим, Црна Гора није оно што имамо, него оно што свакога дана изнова бирамо да будемо.

Да би било која мала држава била вјечна мора бити изврсна. А то није могуће без изврсних људи, који доносе изврсне одлуке, без слоге и мира са сусједима, без владавине права и спајања визије оних генерација које имају животно искуство вриједно поштовања са онима који носе нове вриједности и вјештине.

Управо све то омогућава визија европске Црне Горе у којој не губимо себе и своју посебност, већ јој додјељујемо нову димензију кроз формално чланство у друштву најбољих.

Овај пут није једносмјерна улица и није жеља Брисела већ њиме желимо да идемо због Подгорице, Цетиња, Никшића, Пљеваља, Бара, Улциња, Плава, Берана и свих наших градова у којима људи желе да живе боље, праведније и сигурније.

Европа није политички циљ нити жељена дестинација. Она је огледало у којем видимо какви желимо бити – држава која штити своје грађане, чува владавину права и поштује свачије достојанство.

И оно што називамо европским стандардима у суштини је мјера наше спремности да будемо уређено друштво — свјестан избор, а не обавеза.

У том духу настављамо завјет предака, уткан у саме темеље наше правне традиције, да „ни један народ не може бити честит и срећан у којем законитог суда и правитељства нема.“

Пред нама су године које ће показати колика је наша способност да даље унаприједимо квалитет живота наших грађана, снагу институција и надоградимо вјеру једни у друге.

Тренутно највећи успјех и благодет независне Црне Горе је да се у њој лијепо живи и не можемо више говорити о било ком облику дискриминације. С друге стране морамо поштовати различита мишљења, чути и уважити другачији глас – јер ово је дом свих нас.

Оно што мора да буде константа је поштовање своје земље, које је, сигуран сам, веће него икада у посљедњих 20 година.

Најважније питање није гдје смо били прије двије деценије – већ шта желимо постати за двадесет година.

Желимо ли бити друштво подјела – или друштво повјерења?

Гледамо ли једни на друге кроз разлике – или кроз оно што нас спаја?

Желимо ли Црну Гору која се затвара – или Црну Гору која иде напријед?

Одговоре на та питања не даје један човјек. Не дају их ни институције, ни систем. Дајемо их сви ми.

Као предсједник Владе, могао бих да говорим о програмима, стратегијама и реформама. Али желим рећи нешто једноставније:

Вјерујем у ову земљу. Вјерујем у људе који сваког јутра устају, одлазе на посао и раде га поштено. У оне који породицу чувају као домовину, а домовину доживљавају као породицу.

Нека нам ова годишњица буде подсјетник на оно што можемо када смо заједно, али и дужност да, као појединци и као друштво, бивамо бољи, храбрији и солидарнији него што смо били.

Политика је служба, и једино у тој форми је и привилегија. И као премијер, свјестан сам посебне одговорности коју носимо ми који смо изабрани да одлучујемо.

„Добробит народа нека буде највиши закон“. То није празна реторика,  то је императив којим се водим и на који позивам све колеге у јавном животу.

Историјска улога сваке генерације у Црној Гори била је да води своје битке. Ово је наша – битка за Европску унију, за покољења која долазе.

Она надилази дневну политику и страначке, идентитетске и сваке друге подјеле. Историја не куца два пута на иста врата.

Зато – отворимо их заједно!

У то име – срећан Дан независности.

Да је вјечна Црна Гора!