У циљу што ефикаснијег спровођења посебног надзора над карантинском бактеријом Xyлелла фастидиоса, као и управљања кризном ситуацијом у случају њене изненадне појаве, одржана је едукација представника надлежних служби за здравље биља Црне Горе, Србије, Босне и Херцеговине, Албаније и Косова. 

Едукација је одржана у Италији у Медитеранском пољопривредном институту  (ЦИХЕАМ) у Барију (Валензано), у оквиру пројекта “РИГЕНЕСИ”, који је осмишљен као „Истраживачки камп за обуку“ са циљем да подстакне обуку медитеранског подручја, размјену добрих пракси и иновација у управљању болешц́у коју проузрокује карантинска бактерија Xyлелла фастидиоса на великом броју биљака са акцентом на маслине и винову лозу. 

Едукација је одржана у периоду од 02.-08. новембра 2025. године, на којој су као представнице Црне Горе учествовале помоћница директора за фитосанитарну област Зорка Прљевић и самостална савјетница за здравствену заштиту биља Гордана Фуштић.

Бројни експерти су кроз презентације и активну дискусију са учесницима, указали на најсавременије стање када је у питању карантинска бактерија Xyлелла фастидиоса: генетску варијабилност, биљке домац́ине, симптоматологију, дистрибуцију, епидемиологију, биологију и екологију инсеката вектора, дијагностику и контролу. Као важан сегмент у управљању кризном ситуацијом, експерти су дали осврт и на важност спровођења кампање комуникације и подизања свијести грађана јер је то начин за активно укључивање грађана у спровођење фитосанитарних мјера, као и спречавања опструкције истих.

Као основ за обавезу спровођења мјера, представљено је законодавство Европске уније: Регулатива ЕУ 2020/1201 са измјенама, која се односи на бактерију Xyлелла фастидиоса и Регулатива ЕУ 2016/2031 са фокусом на израду кризног плана.

У циљу представљања изазова приликом контроле бактерије Xyлелла фастидиоса и огромних штета које је проузроковала на бројним подручјима у јужном дијелу Италије, експерти су дали преглед тренутног стања у регији Апулија, укључујући и теренску активност учесника у препознавању симптома, прикупљање узорака, геопозиционирање, начин управљања инсекатима-векторима ове бактерије, као и едукацију о мјерама искорјењивања (ерадицатион) али и обуздавања (цонтаинмент) у случају када искорјењивање није могуће. Учесницима је представљен и Акциони план региона Пуља у коме су смјернице ЕУ за контролу бактерије Xyлелла фастидиоса, узорковање (биљке и инсекти вектори), искорењивање/обуздавање/ компензација.  Истакнута је важност редовне контроле расадника садног материјала, не само од стране службених лица већ и од стране запослених у расадницима.

У оквиру радионица представљен је систем РиБЕСС, алат за процјену броја узорака у складу са ризиком, као и представљање web странице „Емергенза Xyлелла“.

Узимајући у обзир да је маслинарство веома важна дјелатност у овој регији, италијански научници су истраживали различиту осјетљивост генетских ресурса и стварање отпорне сорте са којом покушавају ревитализовати уништено подручје и засновати нове засаде отпорном сортом. Осим теоријског дијела, учесницима је уприличен и разговор са прерађивачем маслина и произвођачем садног материјала маслина.