Крајем 2021. године Црна Гора је била при завршетку прве од од четири дионице најкомплекснијег инфраструктурног пројекта у историји земље – аутопута Бар-Бољаре, који повезује њен приобални регион са путном мрежом Србије; земља је практично била у позицији да види „свијетло на крају тунела“.  Пројекат није био изазован само са инежењерског становишта – бројни мостови и тунели кроз планински терен – већ и са фискалног становишта. Са процијењеним трошком прве дионице од скоро 20 процената БДП-а, изградња овог пута има значајан утицај на јавне финансије земље који је додатно постао изазован са наступањем пандемије.

Завршетак прве дионице  аутопута Бар-Бољаре би требало да смањи капиталне и текуће расходе за око 2,8 процената БДП-а односно 0,2 процента БДП-а, што би требало да створи простор за подршку инвестицијама у другим секторима или да се направе уштеде како би се оснажила фискална позиција земље.  Снажење оквира за управљање јавним инвестицијама у Црној Гори је од кључног значаја како би се обезбиједило да капиталне инвестиције пружају највећи поврат земљи у оквиру одрживих фискалних изгледа.

Полазећи од тога, црногорски надлежни органи су одлучили да спроведу Оцјену управљања јавним инвестицијама (ПИМА),^[1] која би помогла да се идентификују прилике за снажење доброг управљања инфраструктуром у Црној Гори што би могло да доведе до веће ефикасности у потрошњи, а то значи постизање тога да се добије више за сваки уложени еуро.  ПИМА оцјена, која је завршена у јулу 2021. године, идентификовала је да је институционални оквир којим је уређено управљање јавним инвестицијама релативно снажнији него код земаља у развоју са ниским дохоткомм и код економија са тржиштима у експанзији.  Усвојени су закони о буџету и фискалној одговорности, јавним набавка и јавно-приватном партнерству (ЈПП) како би се подржала конкурентност, транспарентност и одрживост јавних финансија.  Усвојене су смјернице и подзаконска акта како би се обезбиједило да се пројекти јавних инвестиција боље припреме и да буду упоредиви по секторима. Међутим, постоји пуно простора за унапријеђење планирања и процјене пројеката (Графикон 1), нарочито код бољег идентификовања фискалних ризика повезаних са пројектима.

Међутим, чини се да је учинковитост црногорског оквира нижа у многим областима, што упућује да се добре праксе предвиђене постојећим прописима у потпуности не прате, чиме се подрива утицај јавних инвестиција (Графикон 2).  Примјер овакве праксе је понављано кршење циљаних вриједности и фискалних правила, што указује да се њима не дају смјернице како би се осигурало да су велики инвестициони пројекти у складу са фискалном одрживошћу. Комплексан оквир стратешког планирања, слабе праксе за процјену пројеката и ограничен процес разматрања умањују капацитет да се изаберу оне инцијативе које ће имати највећи утицај на раст.

Надлежни органи Црне Горе су потврдили своју заинтересованост за наставак реформи на унапријеђењу управљања инфраструктурним пројектима.  Ова одлука је врло правовремена, с обзиром на то да су на видику кљућни инвестициони пројекти, укључујући наредну фазу пројекта Бар-Бољаре. Али, постоји ограничени фискални простор за њихову имплементацију.  Стога ће брзина којом се буду рјешавали недостаци утврђени кроз ПИМА и учинковитост са којом се оквир буде имплементирао одредити како ће јавне инвестиције бити учинковите као подршка економском опоравку у наредном периоду.

ПИМА Оцјена је урађена у оквиру програма Реформе управљања приходима и управљања јавним финансијама у Југоисточној Европи, који обухвата шест корисника са Балкана и који има финансијску подршку Европске уније и Швајцарског државног секретаријата за економске послове.  Детаљни налази се могу наћи у документу који је објављен на интернет страници ММФ-а (хттпс://инфраструцтуреговерн.имф.орг/), заједно са кратким описом јавних инвестиција у земљи и предложеним акционим планом за јачање доброг управљања инфраструктуром.

*Превод извјештаја урађен од стране ММФ-а

[1] ПИМА (Публиц Инвестментс Манагемент Асссесментс) је свеобухватан оквир за оцјену пракси управљања инфраструктуром у земљи тако што спроводи евалуацију 15 институција које су укључене у кључне стадијуме циклуса јавних инвестиција: (и) планирање одрживих инвестиција у цјелокупном јавном сектору; (ии) алокацију инвестиција на праве сектори и пројекте; и (иии) имплементацију инвестиционих пројеката како би се обезбиједило спровођење продуктивних и трајних јавних инвестментс.  ПИМА оцјењује како институционалне предности – организацију, правила, политике и процедуре, тако и учинковитост – степен у коме се постиже намјена (хттпс://инфраструцтуреговерн.имф.орг/цонтент/ПИМА/Хоме/ПимаТоол/Wхат-ис-ПИМА.хтмл).