Одлука Националног савјета за образовање Црне Горе о усвајању предметног програма „Филмска култура“

Умјетност и култура су одувијек биле саставни дио образовања. Музичка и ликовна култура, као и језик и књижевност, изучавају се од најранијих година школовања, јер кроз њих дјеца развијају креативност, сензибилитет, способност изражавања и разумијевања свијета око себе. Истовремено, свако ново вријеме доноси и нова знања која образовни систем треба да препозна. Тако су развој технологије и дигитално доба у школе донијели информатичко-комуникационе технологије, програмирање и кодирање.

На исти начин, већ дуго постоји потреба да аудиовизуелна култура добије јасније и систематичније мјесто у образовном курикулуму. Филм и други аудиовизуелни садржаји данас су међу доминантним облицима кроз које дјеца и млади упознају свијет, усвајају информације, формирају ставове и развијају однос према друштву. Зато је важно да их учимо не само да гледају филм и конзумирају аудиовизуелне садржаје, већ да разумију њихов језик, анализирају их и критички промишљају.

Управо због тога увођење предмета „Филмска култура“ није само увођење још једног изборног предмета, већ одговор образовног система на вријеме у којем живимо и начин на који нове генерације комуницирају, стварају и упознају свијет.

Овај искорак видим и као логичан наставак реформи које смо у претходном периоду спровели у области медија и аудиовизуелне политике. Црна Гора је 2024. године добила нови сет медијских закона, међу којима и Закон о аудиовизуелним медијским услугама, којим је наш регулаторни оквир додатно усклађен са европским стандардима и отворен простор за снажније повезивање са европским аудиовизуелним сектором, укључујући поновно учешће у програму Цреативе Еуропе МЕДИА.

Али законодавни оквир је само један дио посла. Једнако је важно да код нових генерација развијамо знање, радозналост и способност да разумију садржаје којима су свакодневно изложени. Управо зато увођење „Филмске културе“ има шири значај, јер истовремено доприноси културној, филмској и медијској писмености младих.

Посебно је вриједно што ће ученици кроз овај предмет упознавати филмски језик, историју кинематографије и различите филмске форме, али и имати прилику да развијају сопствену креативност. На тај начин развијамо нову филмску публику, његујемо критичко мишљење и, вјерујем, отварамо простор да међу тим ученицима препознамо и неке од будућих црногорских аутора и ауторки.

Честитам Филмском центру Црне Горе, Националном савјету за образовање и свим стручњацима који су учествовали у изради програма. Ово је добар примјер како повезивање културе и образовања може дати конкретне и дугорочне резултате.

Министарство културе и медија снажно подржава иницијативе које културу приближавају дјеци и младима, јер се однос према умјетности, културној баштини и стваралаштву гради управо од најранијег узраста. Улагање у културно образовање младих јесте улагање у креативније, отвореније и критички освјешћеније друштво.