Отварањем штанда Бугарске на сајму књига подстиче се културна сарадња те државе и ЦГ

Отварање штанда Бугарске на 19. Међународном подгоричком сајму књига и образовања симболизује дугогодишње културне везе између Црне Горе и Бугарске и представља прилику да се црногорској публици представи богата, разноврсна и универзално релевантна књижевност, чиме се подстиче међусобно разумијевање и културна сарадња.

То је саопштила генерална директорица Директората за културно умјетничко стваралаштво у Министарству културе и медија, др Јелена Јовановић-Николић, приликом отварања штанда.

„Ово је прилика да се упознамо са богатом и разноврсном бугарском књижевношћу, која кроз вијекове одражава духовне, културне и историјске токове ове земље. Ова част симболизује дугогодишње културне везе између Црне Горе и Бугарске, те пружа прилику да се црногорској публици представи богата и квалитетна бугарска књижевност и издаваштво", казала је Јовановић-Николић.

Према њеним ријечима, са богатом традицијом и савременим изразима, бугарска књижевност, одражава дубоку повезаност са историјом, идентитетом и духовношћу народа.

„Од средњовјековних рукописа до савремених романа, бугарска књижевност истражује теме које су универзалне и блиске свим читаоцима. Њена универзалност чини је приступачном и релевантном читаоцима широм свијета, па тако и у Црној Гори“, навела је Јовановић-Николић.

Истакла је да Бугарска посвећује посебну пажњу промоцији своје књижевности кроз подршку преводилаштву и међународној сарадњи.

„Институције попут Националног фонда за културу и Фондације Елизабетх Костова активно раде на превођењу и промоцији бугарских аутора у иностранству, чиме се јача присуство бугарске књижевности на глобалној сцени. Управо ова универзалност омогућава да бугарска књижевност пронађе пут до читалаца широм свијета, укључујући и Црну Гору. Превођење бугарских дјела на црногорски језик доприноси међусобном разумијевању и обогаћује културни пејзаж наше земље“, навела је Јовановић-Николић.

Казала је да бугарска књижевност има дубоке коријене, почевши од средњовековних рукописа и народних епова, преко ренесансних дјела која су обликовала национални идентитет, па све до савремених романа који истражују сложене теме савременог друштва.

„Један од најистакнутијих савремених бугарских писаца је Георги Господинов, чија дјела, попут романа "Физика туге", истражују теме сјећања, идентитета и колективне меланхолије. Такође, бугарска књижевност обухвата богату традицију симболизма, реализма и модернизма, са ауторима попут Ивана Вазова, П. К. Јаворова и Пенча Славејкова“, рекла је Јовановић-Николић.

Указала је да данас бугарска књижевност наставља да се развија и прилагођава савременим токовима, истражујући теме миграције, идентитета и друштвених промјена.

„Аутори попут Захарија Карабашлиева и Виргиније Захариева доносе нове перспективе и гласове који обогаћују европску књижевну сцену“, додала је Јовановић-Николић.